Re: Bukovski Čarls

od **Boni** Pon Apr 18, 2011 6:38 pm

Oda izuzetnoj dami

Mnogi od kerova koji noćas hrču po trotoarima
nesumnjivo sanjaju tvoje kosti
i ja se dobro sjećam tvojih kostiju u mesu,
a najbolje u onoj zelenoj haljini
i smeđim cipelama s visokom petom
vječito si psovala kad popiješ, kosa ti je opadala
a ti si htjela da eksplodiraš od onoga što te je mučilo:
trulih sjećanja na trulu prošlost,
od kojih si na kraju i pobjegla u smrt
a ja sam ostao sam sa trulom sadašnjicom

Džejn, mrtva si već 20 godina,
a ja te pamtim bolje nego ma koju drugu
jedina ti si shvatala svu uzaludnost našeg postojanja
druge su se žene samo nervirale zbog besmislica
uporno histerisale nad glupim sitnicama

Džejn, tebe je ubilo to što si previše znala
dižem piće za tvoje kosti
o kojima ovaj ker još uvijek sanja.

od **Boni** Čet Apr 28, 2011 1:07 am

59 centi kilo

Volim da gluvarim po običnim mjestima
i posmatram ljude
sa distance.
Ne želim ih previše blizu
jer će početi
da me guše.
Ali u samoposlugama,
perionicama veša,
kafeima,
na uličnim ćoškovima,
autobuskim stanicama,
u restoranima,
dragstorima
mogu da gledam njihove pokrete,
lica
odjeću…
da posmatram način na koji hodaju,
stoje
ili šta god da rade.
Ja sam kao rentgen
volim ih takve:
izložene pogledu.
Zamišljam ih u najboljem svijetlu.
Zamišljam da su hrabri i ludi.
Zamišljam da su divni.

Volim da gluvarim po običnim mjestima.
Žao mi je svih nas
ili drago za sve nas
uhvaćene žive
i kao takve zbunjene.

Ne postoji ništa bolje od naše
komičnosti,
ozbiljnosti i
naše glupavosti
kupujući čarape,
mrkve,
žvake,
časopise,
kondome,
slatkiše,
lak za kosu
i toalet papir.

Trebalo bi u to ime da zapalimo
ogromnu vatru radosti
i da čestitamo sebi
na našoj izdržljivosti.

Stojimo u dugim redovima
šetamo naokolo
čekamo.

Volim da gluvarim po običnim mjestima
ljudi mi se otvaraju,
a i ja njima.

Žena u 03:35 poslije podne
vaga purpurno grožđe i
krajnje ozbiljno
gleda u vagu
ima na sebi jednostavnu zelenu haljinu
sa motivima bijelih cvijetova
a zatim uzima grožđe
i pažljivo ga stavlja u bijelu papirnatu
vrećicu.

Samo taj prizor te dovoljno prosvjetljuje.

Generali i doktori mogu i da nas ubiju
ali mi smo ipak
pobijedili.

od **Shade** Čet Maj 05, 2011 12:52 pm

Praznina u mojoj glavi. Postajalo je hladnije. Pošto sam matori konj. Pomislio sam da bi trebalo da uzmem sako. Spustio sam se pokretnim stepenicama sa četvrtog nivoa. Ko je izmislio pokretne stepenice? Ljudi idu gore-dole pokretnim stepenicama, liftovima, voze automobile, otvaraju garaže dodirom na dugme. Onda odlaze u teretane da skidaju salo.
Za četiri hiljade godina nećemo ni imati noge, puzaćemo naokolo na šupcima, ili ćemo se možda kotrljati kao lopte. Svaka vrsta uništava
sebe. Dinosauruse je ubilo to što su pojeli sve naokolo i onda morali da pojedu jedni druge, tako da je na kraju ostao samo jedan, i taj
bednik je crkao od gladi."

Čarls Bukovski

od **Boni** Čet Maj 05, 2011 2:06 pm

Dostojevski

Uzа zid, streljаčki stroj nа gotovs

a ondа je pomilovаn.

A štа dа su strijeljаli Dostojevskog

prije nego što je nаpisаo sve to?

Pretpostаvljаm dа ne bi ni bilo vаžno,

ne direktno.

Postoje milijаrde ljudi koji

gа nikаd nisu čitаli

i nikаd neće.

Ali kаd sаm bio mlаd,

znаm dа me izvukаo iz fаbrikа

pored kurvi

dizаo me visoko kroz noć

i smještаo me

nа bolje mjesto.

Čаk i kаd sаm pijаnčio zа šаnkom

sа ostаlim propаlicаmа

bilo mi je drаgo

što je Dostojevski pomilovаn,

jer je to i meni dаlo

neku vrstu pomilovаnjа,

dozvolilo mi dа gledаm prаvo u tа

užeglа licа

u mom svijetu.

Dok smrt upire svoj prst

čvrsto sаm se držаo,

neokаljаni pijаnаc

dijeleći smrаdni mrаk

sа mojom brаćom.

od **Khallu** Pet Maj 06, 2011 1:57 pm

"Ne smijemo previše proučavati sebe ili ćemo prestati živjeti." - Čarls Bukovski

od **Boni** Pet Maj 06, 2011 2:49 pm

Nasmejano srce

Tvoj život je tvoj život.
ne daj da utone u bolesnu vlagu
pokornosti.
budi na oprezu.
uvijek postoje izlazi.
negdje ima svjetla.
možda nema mnogo svjetla, ali
bolje i to nego
mrak.
budi na oprezu.
bogovi će ti ponuditi
šanse.
spoznaj ih, ostvari ih.
ne možeš da pobijediš smrt, ali
možeš pobijediti smrt
u životu,
ponekad.
i što češće
to činiš
biće više svjetla.
tvoj život je tvoj život.
znaj to dok ga
imaš.
ti si čudo.
bogovi čekaju da uživaju
u
tebi.

od **Khallu** Uto Maj 24, 2011 2:20 pm

Nema dobrih i loših ratova. Jedina loša stvar u vezi s ratom je poraz. Svi ratovi vođeni su iz takozvanih dobrih razloga obiju strana. Ali samo je razlog pobjednika postajao istorijski plemenit razlog. Ne postavlja se pitanje ko je u pravu a ko ne, već ko ima bolje generale i bolju vojsku. Čarls Bukovski

od **Femme** Čet Jul 21, 2011 12:15 am

Svi ogorčeni, jadni, usamljeni ljudi s
osjećajem da su prevareni,
s osjećajem da su ih prevarile
silnice, optužuju život, optužuju
okolnosti, optužuju druge dok su
zaista ONI
savršeno neprobavljivi, pokorno
neizvorni, kukavički i tihi; utonuli
u samosažaljenju, ne učinivši
ništa dobro, oni još osjećaju
da su prevareni, pužući Zemljom
sa svojim pritužbama, svojim
mržnjama –
mrtvih očiju usred nigdine, ti
milioni ljudskih grešaka, idući
iz dana u dan i iz noći u
noć kroz svoje jalovo površno
djelovanje,
povrjeđuje samu Zemlju, povrjeđuje
sve, to traćenje
užas cijele te
uzaludnosti.

Čarls Bukovski

"...usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku čudnu naklonost ka samoći.
...
Znaš one tipične ljude "Ej, petak je veče, šta ćeš da radiš? Samo ćeš da sediš tu?"
Pa da.
Zato što nema ničeg napolju. To je glupost. Glupi ljudi se muvaju unaokolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se međusobno zaglupljuju.
Nikada se nisam opterećivao time da mi se desi nešto kada izađem uveče.
Krio sam se u barovima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama.
Izvinjavam se milionima, ali ja zaista nikada nisam bio usamljen.
Ja volim sebe."

Bukowski

" ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
što još nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas čak prihvatim
to znači da ne želim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili možda pletem omču "
- Bukovski

od **Zvončica** Sub Jul 23, 2011 2:09 am

OTKUD JA U IMENIKU?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?

ponekad sam pisac, kažem,
ali najčešće ništa ne radim.

čujte, pitaju me, sviđa mi se to
što pišete – imate li nešto protiv
da navratim sa desetak piva?

možete ih donijeti, kažem im,
ali pod uslovom da vi ne ulazite…

a kada me pozovu žene, ja im kažem:
o, da – pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.

glupo se osjećam što vas zovem, kažu,
i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?

neće vam smetati?!!

i one stižu
zgodne žene
uzornog uma,
tijela
i oka.

često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.

za čovjeka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
barem dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosječan muškarac.

naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pjesme
ali inspiracija je bar tu.

Čarls Bukovski

od **Shade** Pet Jul 29, 2011 9:53 pm

Budi glup s glupima. Grubi i glupi su isti: njima ništa ne možeš učiniti; jedino oni mogu, i učiniće, izvesne stvari tebi.
Bukovski

Vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim odustali.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim,
osim hranom, krovom, i odećom,
usresredjeni samo na to,
bez snova.
Oni ne osećaju užas što ne vole
ili što nisu voljeni.

Bukovski

od **Femme** Pet Jul 29, 2011 10:03 pm

Ne isticati se stasom, titulama i ceremonijama. Ne isticati se obećanjima. Kad su teška od gromova, nebesa silaze nisko i ne liče na vasionu. Zato se veliki ljudi ne razlikuju od čoveka i teško ih je uočiti.

Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima… Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju… Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.

Charles Bukowski

od **Boni** Pet Avg 05, 2011 3:06 pm

Bezobzirno

Noći u kojima se boriš
najbolje su
kada je sve oružje upereno
u tebe,
kad svi glasovi
bljuju svoje uvrede
dok se san
gasi.

Noći u kojima se boriš
najbolje su
kada razum
udara u samu suštinu,
kada te trijumfalna kola
tame
okruže.

Noći u kojima se boriš
najbolje su
kada smijeh ludih
ispunjava
prostor,
kada se poljubac smrti
vidi
kao ljubav.

Noći u kojima se boriš
najbolje su
kada je igra
namještena,
kada gomila vrišti
za tvoju
krv.

Noći u kojima se boriš
najbolje su
noći kao
ova
kada progoniš na hiljade
kurvinih sinova
iz svoje glave,
kada ustaješ protiv
nemogućeg,
kada postaješ brat
nježnoj sestri radosti i

nastavljaš dalje

bezobzirno.

od **Khallu** Čet Avg 11, 2011 12:39 am

PERTLA

Žena,
izduvana guma,
bolest,
strast,
strahovi koji te čekaju.
Strahovi tako mirni
da možeš da ih proučavaš
kao figure
na šahovskoj tabli.

Nisu velike stvari ono
što šalje ljude
u ludnicu…
Smrt koja ih čeka,
ubistvo, incest, pljačka, požar ili poplava.
NE.
Niz malih tragedija
je ono što ljude odvodi
u ludnicu.

Ne smrt voljenih,
već pertla koja pukne
iz čista mira.

Najveća prijetnja životu
je gomila tih prostih, običnih stvari
koje mogu ubiti brže od raka,
a koje su uvijek prisutne.

Registarske tablice,
porez,
istekla vozačka dozvola
ili otkaz na poslu.

Kad nešto radiš
ili kad ti nešto rade
žohari ili muve,
slomljeni naslonjač u sjedištu auta,
kad nemaš benzina,
kad imaš previše benzina.
Začepljeni sudoper,
pijani gazda,
kad predsjednika nije briga za tebe,
a guverner je lud.

Kad ti je prekidač za svjetlo razvaljen,
a dušek k’o bodljikavo prase,
105 dolara za par auto dijelova,
kad ti telefonski račun raste,
a tržište rada opada,
kad pukne lanac na vodokotliću
a svjetla na autu se ugase
i prednja i unutrašnja i zadnja
i mračnije je nego u paklu,
a duplo skuplje od toga.

Rane i urasli nokti
i ljudi koji insistiraju na tome da ti budu prijatelji.

To uvijek postoji i gore od toga.
česma što curi, Isus i Božić,
buđava salama, devet dana kiše,
avokado za 50 centi
i ljubičasta pašteta.

Da radiš kao konobarica na normu
da prazniš posude u bolničkim krevetima,
ili radiš u autopraonici,
ili kao perač suđa,
da kradeš torbice nemoćnim staricama,
ostavljajući ih da vrište na trotoarima
sa slomljenom rukom u 80-oj godini.

Iznenadna
dva crvena svjetla u retrovizoru
i krv u tvojim gaćama.

Zubobolja i 979 dolara za protezu
i 300 dolara za zlatni zub,
i Kina i Rusija i Amerika
i duga kosa i kratka kosa i bez kose,
i bez brade i bez lica.

Sa svakom puknutom pertlom
na sto puknutih pertli,
jedan čovjek, jedna žena,
jedna stvar
ode u ludnicu.

Zato, pazi dobro
sljedeći put
kad se sagneš da
zavežeš cipele.
ČARLS BUKOVSKI

od **Boni** Čet Avg 11, 2011 1:03 am

Kako Obozavam da citam Bukovskog! Iznenadjuje me neprestano! Bukovski Čarls - Page 2 158942

Bukovski Čarls - Page 2 8591~Charles-Bukowski-Horrible-Lives-Posters

od **Khallu** Sub Avg 13, 2011 9:39 pm

NIKO OSIM TEBE

niko te ne može spasiti osim
tebe.
naći ćeš se ponovo i ponovo
u gotovo nemogućim
situacijama.
oni će pokušati ponovo i ponovo
pod izgovorima, pod maskama
i silom
da te natjeraju da podlegneš, odustaneš
i/ili tiho umreš
iznutra.

niko te ne može spasiti osim
tebe
i biće dovoljno lako da ne uspiješ
tako lako
ali nemoj, nemoj, nemoj.
samo ih posmatraj.
slušaj ih.
zar želiš to da budeš?
bezličan, bezdušan, bezosjećajan
stvor?
zar hoćeš da doživiš
smrt prije smrti?

niko te ne može spasiti osim tebe
ti si biće vrijedno spasa.
to je rat koji nije lako dobiti
ali ako je išta vrijedno pobjede onda je
to ovo.

razmisli o tome.
razmisli o spasavanju sebe.
tvog duhovnog sebe.
tvog hrabrog sebe.
tvog pjevajućeg magičnog sebe i
tvog prelijepog sebe.
spasi ga.
ne priključuj se mrtvima u duši.

održavaj sebe
humorom i skladom
i na kraju
ako je neophodno
uloži i cijelog sebe u tu borbu,
bez obzira na izglede,
bez obzira na
cijenu.

samo ti možeš da spasiš sebe.

učini to! učini!

i tada ćeš tačno znati
o čemu govorim.

Čarls Bukovski

od **Boni** Ned Avg 14, 2011 3:20 pm

Okončanje bola (1972)

cujem cak i planine
nacin na koji se smeju
plavim padinama
dole u vodi
ribe placu
i sva je voda
njihove suze.
slusam vodu
u propalim nocima
i tuga toliko raste
da je cujem u budilniku
postaje rucka na komodi
postaje papir na podu
postaje kasika za cipele
kartica od perionice
postaje dim cigarete
koji se penje
kapelom tajnih vijuga...

to malo znaci

sasvim mala ljubav
nije tako losa
ili sasvim mali zivot

ono što se meri
je cekanje na zidove

roden sam za ovo

roden sam da mamim ruze
duz avenija mrtvih.

od **Shade** Uto Avg 16, 2011 11:15 pm

... Svaka nova rečenica je početak i nema ništa sa rečenicama koje joj prethode. Stalno počinjemo iznova. I, naravno, sve to nije ni izdaleka toliko sveto. Na ovom svetu mnogo je lakše živeti bez pisanja nego bez vodovodnih instalacija. A neka mesta na svetu imaju vrlo malo i jednog i drugog. Naravno, ja bih radije živeo bez vodovodnih instalacija, ali ja sam bolestan.

Ništa ne može sprečiti čoveka da piše osim ako on spreči samog sebe. Ako čovek istinski želi da piše, to će i učiniti. Odbacivanje i pljuvanje samo će ga ojačati. I što se duže suzdržava postaje sve snažniji, kao kad masa vode navali na branu. Kod pisanja nema gubitka; dok spavaš, učiniće da ti se smeju prsti na nogama; učiniće da se krećeš kao tigar; zapaliće ti vatru u oku i suočiće te licem u lice sa Smrću. Umrećeš kao borac, bićeš slavljen u paklu. Sreća pisane reči. Idi za njom, pošalji je. Budi Klovn Tame. Čudno je, čudno. Još jedna nova rečenica...

Poslednji dani Čarlsa Bukovskog

od **Boni** Sre Avg 17, 2011 1:16 am

U sledecem zivotu zelim da budem macka. Da spavam 20 sati dnevno i cekam da me nahrane. Da sedim i lizem sebi dupe. Ljudi su previse jadni i besni i skuceni.

od **Shade** Sre Avg 17, 2011 1:18 am

Femme ::Moram priznati da mi je njegova poezija bliskija,ranije mi je, ponekad smetala, ta eksplicitna sirovost njegovog izražavanja.
Danas iz ove perspektive, ne smeta mi taj način književnog izraza u kome on u stvari, samo stvari naziva svojim pravim imenom.

Ako uzmemo

Ako uzmemo ono što vidimo
mašine koje nas izluđuju,
ljubavnike koji se na kraju mrze,
tu ribu na pijaci,
što zuri naviše u nas,
cvijeće koje trune,
muve u paukovoj mreži,
ulične nerede,
urlike lavova u kavezu,
klovnove zaljubljene u novčanice,
nacije što pomjeraju ljude kao pione,
dnevne lopove sa prelijepim
noćnim ženama i vinom,
pretrpane zatvore.

Uobičajeno nezaposlene,
anemičnu travu,
ljude dovoljno stare da vole grob.

Te stvari, i druge, pokazuju
kako se život klati na istruljeloj osovini.

Ali ostavili su nam malo muzike
i govornički šou na uglu,
čašicu viskija,
plavu kravatu,
džepno izdanje Remboovih pjesama,
konja koji juri kao da mu đavo uvrće rep,
i onda je tu ponovo ljubav
kao tramvaj koji na vrijeme stiže
iza ćoška,
grad koji čeka,
vino i cvijeće,
voda što šeta preko jezera
i ljeto i zima
i ljeto
i ljeto
i opet zima.

od **Boni** Sre Avg 17, 2011 1:31 pm

Za starog druga

Bio je samo
macor
zrikav,
prljavo-bele boje
i bledo plavih ociju.

Necu da vas zamaram pricom o
njemu
tek da kažem
da je imao mnogo malera
i bio dobar stari
druškan
i umro je
kao što ljudi umiru
kao što slonovi umiru
kao što pacovi umiru
kao što cvetovi umiru
kao što voda isparava i
vetar
prestaje da duva.

Pluca su mu otkazala
prošlog ponedeljka.
Sad je pod ružama u
bašti
i cuo sam
pocasni marš
kako svira za njega
u meni
što znam da
ne mnogi
ali neki od vas
možda
žele da
znaju.
To je
sve.

od **Khallu** Čet Avg 18, 2011 11:57 am

ŠTA MOŽEMO DA URADIMO?

U najboljem slučaju, u Čovječanstvu ima nježnosti.
nešto malo razumijevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta
kao neka velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da je probudi.
kad se pokrene, najbolja je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

šta da radimo sa takvim Čovječanstvom?

ništa.

izbjegavajte ga koliko god je moguće.
ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu
što je otrovno, zlo i bezumno.
ali pazite. ono ima zakone koji ga štite
od vas.
može da vas ubije bez ikakvog razloga.
a da biste pobjegli, morate biti lukavi.
malo ih je pobjeglo.

morate sami da smislite plan.

nisam upoznao nikog ko je pobjegao.

upoznao sam neke velike
i slavne, ali oni nisu pobjegli
jer su veliki i slavni jedino
u Čovječanstvu.

ja nisam pobjegao
ali nisam ni prestao da
pokušavam.

nadam se da ću bar prije smrti uspjeti da nabavim
svoj sopstveni život.

Čarls Bukovski

od **Boni** Čet Avg 18, 2011 3:16 pm

od **Shade** Sub Avg 20, 2011 1:55 am

Mislim, ako recimo zaključite kako je sve besmisleno, onda to ne može biti sasvim besmisleno,
jer ste već svesni da je besmisleno i ta svest o besmislenosti samim tim daje neki smisao.
Znate na šta mislim? Kao neki optimistički pesimizam.

Ima onih koji daju nepobitne dokaze da mozak i srce ne mogu zajedno. Kod zaljubljenog čoveka, razum je isključen, vođen emocijama, on pravi najveće gluposti, neretko gine, samo da bi osetio malo parčence ljubavi, možda samo naznaku. Ništa više.
Sa druge strane, razuman čovek ne dozvoljava srcu da prevagne, već umno korača kroz život. Odmereno, pažljivo, naposletku, postane bogat i uspešan. Obično doživi duboku starost. Nije li onda bolje biti pametan i oslanjati se samo na mozak? Nije.
Ja, opet, ne vidim ništa pametnije nego isključiti mozak i prepustiti se emocijama.

Vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim odustali.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim,
osim hranom, krovom, i odećom,
usresredjeni samo na to,
bez snova.
Oni ne osećaju užas što ne vole
ili što nisu voljeni.

od **Femme** Čet Avg 25, 2011 10:27 pm

Raspeće

Sada moramo s najvećim oprezom birati ljubavnike,
vodu, hranu pa čak i naš nevidljivi
vazduh.

ovo je vrlo oprezno vreme.

naši političari razmatraju načine da demontiraju
silne zalihe bombi širom sveta
ali kasno je, naravno, jer dovoljna je
samo jedna budala
da stisne dugme
negde.

pripijamo se jedni uz druge, uplašeni, trežeći
povratak
u sigurnu
matericu.

ali predugo već grešimo. skloništa se prelivaju i
bljuju svoje
otpatke na naše ulice
i dok su naše vođe nekada razumno govorile
sada je to samo nesuvislo blebetanje -
zastanu, onda nastave, gledaju naokolo, smušeni,
zamenjujući stvarne govore suludim
sloganima.

to je cena koju sada plaćamo: ne možemo
natrag, ne možemo napred i visimo bespomoćni,
prikovani za
svet
koji je naših ruku
delo.

Kada ih nateras da te mrze onda si siguran da dobro radis svoj posao…
Istina je da je zivot nepodnosljiv, samo sto je vecina ljudi naucena da se pretvara kao da nije takav…
S vremena na vreme neko se ubije ili ga odvedu u ludnicu, ali najveci deo masa tera dalje i dalje pretvarajuci se kako je sve normalno i prijatno…
Talentovane ljude bije glas da je tesko komunicirati s njima u svakodnevnim situacijama – tako sam citao i tako su mi govorili i tako sam gledao na filmu…
Ali otkrio sam da nije tako…
Sto su ljudi talentovaniji to je lakse sa njima – bice da cuvaju svoje lose trenutke za casove kada su sami…

od **Shade** Čet Avg 25, 2011 10:32 pm

Lepotani

Svet pun sinova uspešnih ljudi
na biciklima
duž Holivudske rivijere
u 3 i 11 jednog
utorka popodne.

to je ono za šta su neke vojske
ginule
to je ono za čim mnoge dame
čeznu:
ti punjeni razlomci
nepostojeće kreature
što pedalaju
ili zastanu da proćaskaju
i dalje sedeći na svojim
biciklima dok im
nežni lahor dodiruje
ravnodušna lica.

ne razumem se mnogo u sve to
osim da su možda vojske pobile
pogrešne ljude
ali obično je tako -
misle da su neprijatelji
oni protiv kojih su nahuškani
a ne oni koji ih
huškaju:
očevi
lepotana.

od Sponsored content