Papaja

Papaja u borbi protiv raka dojke, gušterače, jetre i pluća



Biljka koje potiče iz južnog Meksika, a danas se uzgaja u mnogim zemljama tropskog pojasa (uključujući Brazil, Indiju, zemlje južne Afrike, Vijetnam i Šri Lanku), papaja, već je vekovima poznata kao iznimna u očuvanju čovjekove zdravlja. Nedavno je dugom spisku zdravstvenih dobrobiti papaje pridodano i vlasništvo borbe protiv ćelija raka. Istraživači sa Univerziteta u Floridi predvođeni dr Namom Dango otkrili su da u laboratorijskim uslovima ekstrakt listova sušene papaje ima izuzetno jako dejstvo u borbi protiv širokog spektra tumora - dojke, jetre, cerviksa materice, pluća i pankreasa. Studija, objavljena u časopisu Journal of Ethnopharmacologi, pokazala je i da ekstrakt lista papaje u ćelijama pospešuje proizvodnju ključnih signalnih molekula, citokina tipa TH1, što je važno jer se regulacijom imunološkog sistema koja se na taj način obavlja povećava šansa da će konzumacija papaje pomoći sopstvenim imunološkim ćelijama tela u borbi protiv tumora. Dang kaže i kako postoje naznake da bi papaja mogla biti dobra u prevenciji drugih zdravstvenih problema, poput upala i autoimunih bolesti. Zanimljivo je da su naučnici otkrili kako je papaja najveći učinak u borbi sa ćelijama raka imala kad se ekstrakte njenih listova primenjivalo u velikim dozama, no, za razliku od uobičajenih terapija protiv raka, ovakva vrsta terapije nije imala toksične efekte na zdrave ćelije niti u jednom poznatom slučaju. Istraživači su izložili 10 različitih tipova ćelija raka četirima količinama ekstrakta listova papaje. Kad su merili učinak ekstrakta nakon 24 sata, papaja je u svim testiranim kulturama ćelija smanjila rast tumora.

Izvor

Među tropskim voćkama koje se mogu kupiti i u našim prodavnicama je i papaja. Pošto datira iz preistorijskih vremena, ima na tuce raznih vrsta, neke su male, a neke dostižu veličinu lubenice. U svetu su papaje popularne kao voćke za doručak i u salatama, a njihov svež i prijatan ukus u prelivima upotpunjava pikantan ukus nekih jela. “Meso” papaje je dobar dodatak za marinade jer je njen sastojak, enzim papain, poznat kao “omekšavač” mesa. Zbog toga ne može da se industrijski želira, jer želatin ima proteinsku (životinjsku) osnovu. Ni ananas, ni kivi takođe se neće pretvoriti u žele. Zelena papaja sazreva na sobnoj temperaturi za tri do pet dana, a zrela se može čuvati u frižideru oko nedelju dana. Zelena papaja može da se koristi u prelivima i da se dodaje kuvanom mesu ili čorbama, kao povrće. NJeno seme je ljutkasto i može da se samelje za upotrebu u prelivima za salate i marinade. Ako odlučite da vam to bude doručak, prelijte polovinu papaje limunom da biste joj pojačali aromu. Za desert, prelijte je šećernim sirupom. Kockice papaje, svežeg ananasa i manga mogu se neznatno ugrejati kao odličan dodatak ribi ili živini.

Papaja se još naziva i tropska dinja, jer po ukusu podseća na dinju. Gaji se najviše u Južnoj Americi, Indiji i južnoj Africi.
Stablo papaje slično je palmi, a plodovi mogu da budu teški i do deset kilograma. Kora zrelog ploda je žute ili narandžaste boje, sa braonkastim mrljama. Plodovi koji nisu zreli kuvaju se kao povrće. Zrela papaja sadrži više vitamina.
Kada se priprema za jelo, papaju treba preseći uzduž, na dve polovine, kašikom izvaditi semenke, kao kod dinje, i oljuštiti koru. Ovo voće je idealno za pravljenje salata, ali je ukusno i kada se posluži isečeno na kriške i preliveno limunovim sokom.