Smokva

od **Holly** Čet Dec 02, 2010 11:24 pm

Sveže ili sušene, smokve su veoma dragocene za naš organizam. Smokve su najbolji saveznik u borbi protiv osteoporoze jer su bogate kalcijumom i kalijumom. Odličan su izvor prehrambenih vlakana koja osiguravaju pravilnu funkciju sistema za varenje i povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Dobar su izvor vitamina iz B grupe, magnezijuma, kalijuma i vitamina E. Ukratko - nutritivno blago. Lekovito delovanje..... Osim što o lekovitosti smokve postoje mnogi stari zapisi, dokaz je i upotreba njenih plodova kao leka protiv mnogih bolesti, kao i za jačanje i obnavljanje energije i vitalnosti. Po svetu je raširena upotreba smokve kao preventivnog i tradicionalnog sredstva protiv raka. Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko sredstvo, fungicidno i dezinfikujuće delovanje. Mlečni sok takođe pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti, a leči i gljivice, bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve. Ova voćka je poznata i kao blago sredstvo za čišćenje, pri tom ne izazivajući grčeve i dijareju. Pomažu u snižavanju povišenog krvnog pritiska, jer su dobar izvor kalijuma, minerala bitnog za kontrolu krvnog pritiska. Mogu da budu od pomoći čak i pri mršavljenju. One su dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije. Dakle, smokve ne goje, a dovoljno su hranljive, tako da su dobar izbor za svaku dijetu. Zato ovog leta jedite smokve sušene ili sveže. Ako ih poslužite uz bademe i orahe, imaćete kompletan obrok.

Izvor

od **Zvončica** Čet Mar 17, 2011 2:25 am

U staroj Grčkoj je bila jedna od glavnih namirnica u ishrani, dok su je u Rimu smatrali svetim voćem. Sveže i suve smokve obiluju vlaknima koja snižavaju nivo holesterola.
Stari Grci su izrazito poštovali smokve, pa su tako zakonom zabranili izvoz najkvalitetnijih vrsta, a rimska legenda kaže da se vučica, koja je hranila Romula i Rema, odmarala ispod smokvinog drveta. U to vreme je već postojalo 29 vrsta smokve, a danas ima 600 različitih vrsta ovog voća.
Za smokve (Ficus carica) seeruje da potiču iz Egipta, odakle su stigle na Krit, a oko 9. stoleća pre nove ere, u staru Grčku. U 100 gr smokve ima: 0,370 mg gvožđa, 14 mg fosfora, 232 mg kalijuma, 35 mg kalcijuma, 17 mg magnezijuma, 0,113 mg vitamina B6, 0,890 mg vitamina E, 2 mg vitamina C, 142 mg vitamina A i 3,3 g hranljivih vlakana.

Smokve su dobar izvor kalijuma, minerala koji reguliše krvni pritisak, a samo 5 smokvi na dan osigurava više od 20% preporučene dnevne količine vlakana. Zato su smokve odlične za probavu.
Čaj od lista smokve se preporučuje dijabetičarima, jer reguliše nivo insulina.
Velika količina kalcijuma u smokvama, pozitivno utiče na gustinu kostiju.
Istraživanja na životinjama su pokazala da smokve snižavaju nivo triglicerida u krvi.
Smokve zaustavljaju rast nekih tipova ćelija raka, ali istraživači još nisu odredili koje supstance u ovoj voćki imaju te osobine.
Smokve sadrže i do 80% vode, a istovremeno su voće s najvišom količinom prirodnih šećera, pa su izuzetan izvor energije, a podstiču i rad mozga, koncentraciju i pamćenje.
Visoke koncentracije glukoze i fruktoze u smokvi predstavljaju zdraviju zamenu za beli (industrijski) šećer.

izvor: mojezdravlje.net