Jagode

Osim lepog izgleda i odličnog ukusa, jagoda sadrži čitav niz hranljivih sastojaka koji pozitivno deluju na zdravlje čoveka. Plod jagode je izvor zaštitnih materija koje omogućavaju pravilan rast i razvoj i ubrzavaju oporavak od bolesti.

- Jagode su od davnina korišćene u lečenju bubrežnih i reumatskih bolesti, snižavanju krvnog pritiska, holesterola u krvi i u mnoge druge svrhe Mnoga istraživanja upućuju na to da su jagode izvor korisnih sastojaka u borbi protiv raka, kardiovaskularnih bolesti, slabljenja imuniteta sistema i neuroloških poremećaja. Ovi i mnogi drugi poremećaji povezani su sa štetnom oksidacijom nukleinskih kiselina, lipida i proteina. Antioksidansi su spojevi koji neutralizuju štetne slobodne radikale i na taj način smanjuju rizik od pojave različitih bolesti. U antioksidanse ubrajamo vitamin C, E, flavonoide, tanine, elagičnu kiselinu, lignin i različite fenolne spojeve. Plodovi jagode bogati su pektinom, taninom, organskim kiselinama, flavonoidima, folnom kiselinom, vitaminom E, vitaminom C, vitaminima B kompleksa, K, Fe, Mg, Ca, P i velikim brojem antioksidanasa.

Sadržaj vitamina C kreće se od 25-120mg/100g u zavisnosti od sorte. Neki smatraju da osam krupnih jagoda sadrži 140 odsto dnevne potrebe organizma za tim vitaminom. Od šećera prevladava glukoza, dok je saharoza vrlo malo zastupljena, pa mogu da ih jedu i dijabetičari. Stimulišu rad žuči Plod divlje i domaće jagode stimuliše jetru i bubrege i zato se preporučuje svim osobama kojima je neophodna dodatna stimulacija rada jetre i žuči.

Odličan je diuretik i zato bi trebalo da je koriste osobe koje imaju giht, jer olakšava simptome. Bogata je taninom, vitaminima i mineralima, hranljiva i dobar čistač organizma, jer veoma dobro eliminiše mokraćnu kiselinu. Jagode se naročito preporučuju osobama koje imaju problema sa povećanim apetitom, dijabetičarima i osobama koje mnogo sede, jer su odlična prevencija protiv ateroskleroze.

Kako da ih jedete?  Jagode prvenstveno treba da jedete dok su sveže. - Posebno je dobro da jagode pojedete ujutru, čim ustanete, na prazan stomak, uz jogurt za doručak - priča Branka Mirković. Upozorenje Kod nekih osoba jagode mogu da izazovu alergije, ekceme, utikarije, polensku kijavicu ili da pojačaju te simptome.

Divlju jagodu su otkrili jos nasi preci u sojenicama, bila je veoma cenjena u staroj Grckoj i Rimu, u srednjem veku su je smatrali magicnom, a od XVI veka lekari su je ponovo poceli prteporucivati za lecenje razlicitih poremecaja.

Lisce sumske jagode, veoma bogato vitaminom C, upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski caj. Uvarak od lista i korena istovremeno je jedan od najkorisnijih, jer prociscava krv, podstice rad svih organa, posebno bubrega i smiruje zivce (caj od korena boji mokracu crvenkasto, ali je to sasvim bezopasno). Oblog od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava srascivanje manjih rana.

Slatke sumske jagode dozrevaju od maja, a na planinama sve do augusta (rastu do 1300 m nadmorske visine). One su ne samo ukusne, vec i hranljivije od bastenskih. Vise od 400 gajenih sorti nisu prikladne za zdravstvenu primenu.

U divljoj jagodi ima 81% vode (u gajenim sortama i do 90%), 6% secera (gajene su siromasnije), limunske i vinske kiseline, kalijuma, gvozdja, mangana, kalcijuma, fosfora, pektina i obilje vitamina C. Jedna solja ovog voca sadrzi 82 mg vitamina C, a to je 120% preporucene dnevne doze. Ista kolicina ima 2,2 grama prehrambenih vlakana i samo 45 kalorija.

One su ne samo ukusne, vec i hranljivije od bastenskih. Vise od 400 gajenih sorti nisu prikladne za zdravstvenu primenu.

Za ciscenje lica, odrzavanje koze i svezinu tena, umesto gotovih preparata mogu se koristiti divlje jagode u vidu maski od zgnjecenog ploda ili mleko za lepotu. Ovo mleko od svezeg soka jagode pomesanog sa malo svezeg kravljeg mleka nanosi se i ostavi nekoliko sati ili celu noc na licu, a potom ispere ruzinom vodicom.

Izvor-net