Jovan Jovanović Zmaj

Jovan Jovanović Zmaj je rođen 1833. u uglednoj građanskoj porodici. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, a studirao je još i u Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.

Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Ružom Ličanin. Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža).

Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena.

Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, pa se vratio u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci.

Dve najbolje zbirke njegovih pesama su Đulići i Đulići uveoci. Veliki broj njegovih šaljivih i dečijih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: Pevanija i Druga pevanija. Poslednje su štampane zbirke: Snohvatice i Devesilje. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“).

Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Šandora Petefija (rođenog Petrović). Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“. Iz nemačke poezije prevodi Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražava Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz strane književnosti znatniji su mu: „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona.

Pored „Zmaja“, uređivao je još dva satirična lista: „Žižu“ i „Starmali“. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečiji list Neven, najbolji srpski dečiji list onoga doba.

Domaća sreća i kob inspirisala je ovog pesnika za najlepše stihove koje je dao, ne samo u „Đulićima“ već i u svojim dečijim pesmama, upravo u „pesmama o deci“. Nežan i dobar otac, čija su deca rano preminula, i uman čovek i veliki rodoljub koji zna vrednost podmlatka, on se, naročito poslednjih godina života, sav posvetio stvaranju poezije o deci i za decu. Taj deo njegove lirike je od osobitog značaja, jer je Zmaj ostao nenadmašni srpski dečji pesnik — „Čika Jova“. One imaju veliki moralni i poučni značaj; u njima su mnoge generacije prvi put počele da saznaju za ono što je istinito, dobro i lepo. Zmaj je imao naročita razumevanja za decu, umeo da se uživi u njihov način mišljenja i osećanja i da stvori poeziju koju deca razumeju i vole. To je didaktična, vaspitna poezija, ali i poezija koja ima umetničke vrednosti. U tim pesmama su dati realno i živopisno ne samo lepi već i ružni dečiji nagoni, ceo dečiji život. U njima deca poznaju sebe, proživljuju svoju intimnu ličnost, koja je dražesna, a i vrlo zagonetna. Snažno i reljefno, Zmaj je u kratkim i lakim lirskim pesmicama ovekovečio nekoliko dečijih tipova, kao „Pura Moca“, „Materina maza“, „Mali konjanik“ i druge. Kao pretežno intelektualan pesnik, Zmaj nije opevao u dečijem životu tragičnu stranu, već samo ono što razum može da zapazi spolja, što je komično. Kad se deca postave u te komične okvire, onda neminovno izazivaju bezazlen i vedar humor. Zato svi junaci Zmajeve dečije epopeje, zajedno sa domaćim životinjama, izazivaju osmejak i osveženje pri čitanju.

Istočnjačka poezija Zmajeva je uglavnom prevod ili prerada orijentalske poezije iz tuđih književ-nosti. Štampao je dve knjige istočnjačkih stihova: „Istočni biser“ i „Pesme Mirca Shafije“ (po Bodenštetu). Zmajevi prepevi su često bolji od originala, a ima i originalnih pesama. Naročito su lepe one popularne: „Lem Edim“ i „Selim-beg“.

Zmaj nije samo pesnik „Đulića“, dečije i istočnjačke poezije. On je pevao mnogo, o svemu i svačem:sva osećanja, sve ideje, sve događaje i mnoge ličnosti svoga vremena; „po njegovim pesmama može se najbolje razumeti duhovni život srpskog naroda od 1850 do 1900“. U tim svojim pesmama, rodoljubivim, programskim, didaktičnim i satiričnim, Zmaj je iznosio sve ono što je dobro i plemenito, krepio narod i potsticao na visoke ideale. On je, smelo i nepoštedno, žigosao porok i nazadnjaštvo. Njegova se satirična poezija odlikuje duhovitošću i retkom pronicljivošću. On je nesumnjivo najbolji srpski satirični pesnik, najobilniji inače, ma da u njegovoj satiričnoj poeziji ima i ličnog obračunavanja i kafanskih dosetaka.

Najraznovrsniji i najobilniji srpski pesnik, Zmaj je ujedno i najpopularniji. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Građansko društvo je volelo njegov lak i pristupačan izražaj. Zbog te velike popularnosti stekao je glas najvećeg srpskog pesnika, ali mu kritika to nigda nije priznala, izuzev u samom početku. U izražaju — on je stvorio ogroman broj novih jezičnih i ritmičnih mogućnosti; time je nadmašio sve ono što je pre njega stvarano i udario sigurne temelje za nove pothvate. Značaj njegova talenta je poglavito u tome. Neiscrpan u izražaju, on je neiscrpan i u invenciji. On je bio plodan i darovit pesnik svoje generacije, svih njenih ideala i čeznuća, velikih kao i običnih i svakodnevnih. Otuda kod njega, pored najlepših pesama, nalazimo i veliki broj prigodnih i programskih pesama, često sa najpovršnijom i najbanalnijom sadržinom.

U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti.

Umro je 1904 god. u Sremskoj Kamenici, u Sremu. Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja.
Izvor

Svaka čast na temi, zvezdice!
Baš si me pogodila :D
Jedna od omiljenih knjiga u ranom djetinjstvu mi je bila "Riznica pesama za decu" od J.J.Zmaja. Još uvijek se sjećam dosta njih i mogu ih izrecitovati bez problema :D

"Jeste l' čuli kumo, verujte bez šale,
otvara se škola za pačiće male..."

Uhhh!
Hvala, zvezdice!

Razgovor sa srcem

Kakvi tebe, srce,
tajni jadi lome,
te me cesto molis
pokloni me kome!

Ta u mojim grudima
pakost te ne slama,
u vinu te kupam
lezis na pesmama.

Na to meni srce:
"Dobro j' meni tudi,
al' bi vreme bilo,
da promenim grudi.

Zdruzice se sreca,
da me tamo prati,
odkle cu tebi
novu srecu slati.

Ta znas li kad grli
svako zlato svoje,
znas kako te boli
samovanje tvoje!"

Tako moje srce
cesto mi se moli,
a ja cu mu reci:
"Utoli, utoli!

Znas li gde na svetu
andjelsku priliku,
andjela po dusi,
andjela po liku.

Sto bi osecalo,
da ga ljubim jako,
a ljubit me znalo,
bar upola tako.

Sto bi u radosti
sa mnom suze lilo -
hej, koje bi moje,
samo moje bilo."

Tako ja mom srcu
zborim vise puti,
a ono zadrsce,
snuzdi se - pa cuti.

Kazi mi, kazi ...

Kazi mi kazi,
kako da te zovem ,
kazi mi kakvo ime
da ti dam -
hocu li reci:
"diko" ili "snago",
ili cu "lane",
ili moje "blago",
hocu li "duso" ili
"moje drago" -
Kazi mi kakvo ime
da ti dam.

Sve su to mila
imena i lepa,
skojima Srbin
svome zlatu tepa,
al' ja bih proveo
citav jedan vek,
trazeci lepse,
dicnije i sladje,
milije ime,
sto jos ne cu svet,
da njim nazovem
moj rumeni cvet .

J. J. Zmaj, "Djulici uveoci IV"


Pođem, klecnem, idem, zastajavam,
šetalicu satu zadržavam;
jurim, bežim ka' očajnik kleti,
zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Vičem bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Niotkuda nema mi odjeka -
vičem sebi: Zar joj nemaš leka!...
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Idem, stanem, pa mi klone glava
nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi pa me gleda nemo;
gledamo se pa se zaplačemo;
pa i njemu, ka' očajnik kleti,
zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Kad se setim ...

Kad se setim, mila duso,
rumenila lica tvoga,
tad ne pijem drugog vina,
nego vina crvenoga.

Al' kada mi na um dodju ,
dodju tvoje crne oci,
onda krcmar nist' ne radi,
samo crno vino toci.

A ja pijem, pevam, placem
od zalosti, od milina,
pa kad podjem ja posrnem
od ljubavi i - od vina.

A s prozora tvoja majka,
gleda pa se osmehiva -
ne smejte se, draga gospo,
tom je vasa cerka kriva.

Ala su to grdne muke

Ala su to grdne muke,
tako gledat u jabuke!
Jabuke su tako blizu,
samo usta da zagrizu.

A lepe su, rumene su,
a slatke su, medene su,
samo ruke da su duže,
kad bi mogle da se pruže!

Ala da je trska kaka,
il udica i pecaljaka
ili vetar da nasrlja,
pa da koju dokotrlja.
Ala su to grdne muke,
tako gledat u jabuke!

Hvala

Evo, draga dečice,
voća svakojaka
grožđa crna, grožđa bela,
jabuka, krušaka!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

To je samo na slici,
pa nam mira ne da
ono voće, pravo voće,
još lepše izgleda.
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

Setimo se proleća,
njegovih cvetova
što nam cveće obećalo,
evo tih darova!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

Sad imamo dovolje
voća svakojaka
grožđa crna, grožđa bela,
jabuka, krušaka!
Ove lepe darove
jesen nam je dala,
draga naša jeseni,
velika ti hvala!

Pačija škola

Jeste l čuli, kumo,
verujte, bez šale,
otvara se škola
za pačiće male.

Tako je i bilo,
verujte, bez šale,
otvorila s škola
za pačiće male.

Svi pačići došli,
na skamijam stoje
stari patak metno
naočari svoje.

Sve ih je upiso
u katalog, male,
pa ih je prozivo,
verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
s ozbiljnošću krutom
učio ih, učio,
i knjigom i prutom.

Učio ih, učio
od srede do petka,
al se nisu odmakli
dalje od početka.

Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!

LAŽ


Da je plitko dno u laži,

to već svako zna.

Ja bih o njoj drugo reko:

da i nema dna.


Jer kome se god u njojzi

kupat' dopadne,

danas, sutra, prekosutra

u njoj propadne.


Jovan Jovanović - Zmaj

hihihihihi Anne...

Lepo rece Zmaj, Laza- maza!

Volim Zmaja. Na tako jednostavan način puno toga kaže.

Poštenje se ne mož kupit,
jer ga pošten ne prodaje
ni za blaga sva golema.
A nepošten prodo bi ga,
al ga nema.
Čika Jova Zmaj