Jovan Dučić
+3
Aynnah
Veca
Shade
7 posters
Strana 3 od 3
Strana 3 od 3 • 1, 2, 3
Re: Jovan Dučić
O naivnosti...
Naivnost, to je mladost srca,
pa čak i u poznim godinama.
Naivnost znači ulepšavati sve oko sebe.
To je napraviti unutrašnji kriterijum većim i od spoljnih dokaza.
Naivnost je dakle osobina lepih duša.
Jovan Dučić
Naivnost, to je mladost srca,
pa čak i u poznim godinama.
Naivnost znači ulepšavati sve oko sebe.
To je napraviti unutrašnji kriterijum većim i od spoljnih dokaza.
Naivnost je dakle osobina lepih duša.
Jovan Dučić
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Jovan Dučić
Glupaci su po pravilu lukavi, a umni su po pravilu naivni i lakoverni. Glup čovek se boji drugog čoveka, i uvek ga meri smo po tome koliko njemu samom može biti opasan ili koristan; a uman čovek meri drugog čoveka nezavisno od sebe, i samo po principima, gledajući u njemu opštu čovekovu prirodu većma nego pojedinačnu ličnost, uvek ljudstvo više nego čoveka. Stoga i veliki ljudi ne poznaju male ljude, grešeći u pojedinostima, naročito u odnosu prema sebi samom. Takve zablude se ne događaju plićim i nižim ljudima, jer ovi sve dobro mere pošto mere jedino u odnosu prema sebi. Mali čovek živi u svojoj gluposti bezbrižno i spokojno, kao svileni crv u svojoj sjajnoj čauri. Samo veliki ljudi imaju velika razočarenja; i najčešće su nesrećni zato što principe života svagda stavljaju iznad slučajnosti života.
Najveći nemoral, to je glupost. Više bede dolazi od gluposti, koja je izvor nesporazuma, nego od sveg urođenog zla na svetu. Kao bolestan što smeta zdravim, tako i glupak smeta umnim. Kao bolestan što ide lekaru, trebalo bi i glupak da ide učitelju. Glupost je zaraznija od svih bolesti. Od lupeža nas brani i sused i država, ali niko nas ne brani od glupaka i neznalice, koji ništa ne priznaje, i koji svemu smeta. Biće najveći od zlatnih vekova onaj vek kad ljudi budu bacali vezanog u tamnicu na dve nedelje čoveka koji je kazao dve glupave misli.
Nije nažalost što rđavi i glupi ljudi ipak dobro žive; žalost je samo kad glupi i zli ljudi otmu mesto pametnim i čestitim. Državni i društveni sistem je rđav kad od dobrih ljudi napravi rđave, a to je kad vrlina izgubi svoju cenu među ljudima, i kad među dobrim ljudima nije srazmerna njihova vrlina sa njihovom snagom volje.
Blago cara Radovana: O prijateljstvu
Najveći nemoral, to je glupost. Više bede dolazi od gluposti, koja je izvor nesporazuma, nego od sveg urođenog zla na svetu. Kao bolestan što smeta zdravim, tako i glupak smeta umnim. Kao bolestan što ide lekaru, trebalo bi i glupak da ide učitelju. Glupost je zaraznija od svih bolesti. Od lupeža nas brani i sused i država, ali niko nas ne brani od glupaka i neznalice, koji ništa ne priznaje, i koji svemu smeta. Biće najveći od zlatnih vekova onaj vek kad ljudi budu bacali vezanog u tamnicu na dve nedelje čoveka koji je kazao dve glupave misli.
Nije nažalost što rđavi i glupi ljudi ipak dobro žive; žalost je samo kad glupi i zli ljudi otmu mesto pametnim i čestitim. Državni i društveni sistem je rđav kad od dobrih ljudi napravi rđave, a to je kad vrlina izgubi svoju cenu među ljudima, i kad među dobrim ljudima nije srazmerna njihova vrlina sa njihovom snagom volje.
Blago cara Radovana: O prijateljstvu
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Jovan Dučić
Лукавство је интелигенција неинтелигентних и снага немоћних. Лукавство је памет подлих.
Re: Jovan Dučić
Strofe jednoj ženi
Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,
I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,
Kao prvo gnezdo budno među svima,
Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.
Ti si iskra moga mača pobednoga;
Sto muzičkih vrela što bruje i plave;
Pogled koji hoće da sagleda Boga;
Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.
Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,
Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;
I kao da svemu ti beše poreklo,
Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.
Sve vode postaše za odsev tvog stasa,
Prostor, da imadneš dušu začuđenu,
Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,
Sunce da na svetu baciš svoju senu.
Ti si kao lađa s krupnim jedrilima,
Što nosi podneblja drugih kopna: o, ti,
Što se, neumitna, javi među nama.
Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,
I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,
Kao prvo gnezdo budno među svima,
Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.
Ti si iskra moga mača pobednoga;
Sto muzičkih vrela što bruje i plave;
Pogled koji hoće da sagleda Boga;
Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.
Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,
Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;
I kao da svemu ti beše poreklo,
Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.
Sve vode postaše za odsev tvog stasa,
Prostor, da imadneš dušu začuđenu,
Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,
Sunce da na svetu baciš svoju senu.
Ti si kao lađa s krupnim jedrilima,
Što nosi podneblja drugih kopna: o, ti,
Što se, neumitna, javi među nama.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Jovan Dučić
Најбољe ћeтe човeка цeнити по ономe што он уради баш случајно и нeсвeсно, а нe по ономe што ради размишљeно и намeрно. Јeр да кажeмо у парадоксу: слeпа природа јeстe јeдини видовити разум.
Strana 3 od 3 • 1, 2, 3
Strana 3 od 3
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu