S moje česti

Pitaj Dunav
i splav na njemu.
Veslaj snažno
i nije važno
što brojim rastinja
i životinja
postajem.

Nemam tvoje ruke
u prazne luke
uplovljavam.

Nemam tvoje oči
u noć se kroči,
još ne znam
šta je nebo.

Svuda je blud.
Kako doći do duše?
Kako zarobiti srce?
D.B.

Ponekad pogledam
u prošlost.

Ne vidim dobro.
Pala je paučina
po tebi.

Srce daješ
na poček.

A oni odlaze,
odlaze.

Ne tražim da praštaš.
Niti ću ja tebi.

Ovaj put mora tako.
D.B.

Kome ću ove pesme
rođene u svitanje
u mraku strašnom.
Kome ću ove pesme?

Ja ih se plašim
ti si im daleka.
D.B.

Kad vetar prošlosti
i vere u Boga
okrene stranicu
svetih spisa,
psalm po psalm,
hoćeš li negde pronaći
opravdanje za sebe,
za nas.

I kad u crkvi
odzvanjaju simfonije
prošlih dana,
seti se mene
negdanjeg otpadnika.

I ublaži mi rane
pogledom
oka surovoga.
D.B.

Kažeš:
usamljenost je blagoslov
i roditeljski sastanak
sa Bogom.

Kažem:
Mir mi treba
i praroditeljski greh
sa tobom.
D.B.

I ruke Božije
na tvoje rame će pasti.

I biće kao da nikad nisam
dodirivao Sunce lepote
u tebi.

Nemoj dozvoliti
da ti se nebo
suviše približi.

Moja zenica mutna
a reči istinite
ma koliko
po surovosti kasne.

Moje nebo sivo je,
moja zvezda gasne.
D.B.