Majina duga

od **Maja** Čet Mar 22, 2012 11:57 am

napomena: moj doprinos za čitanje u kišnim danima :D Molim vas, da oprostite mojoj gramatici.

Shenon

Shenon je sedela u slabo osvetljenoj kuhinji, do nje je dopirala tiha muzika njene omiljene grupe, čiji cd je pre pola sata namestila u svoj cd player kako bi je oraspoložio. Na stolu pred njom je stajala još uvek puna šoljica kafe. U ruci je držala pismo porodičnog advokata gospodina Crocksa i kratku poruku svog sada već pokojnog strica koji joj je napisao »izvini, nisam hteo tako da bude ali tako se desilo. Molim te izvini i znaj, da sam te uvek voleo.« Ništa joj nije bilo jasno još najmanje za što joj se stric, očev puno mlađi brat izvinjava. U pismu je advokat zamolio ako može da dođe kući na nekoliko dana kako bi sredili sve poteškoće koje su se pojavile, pošto su njenog strica našli mrtvog u obližnjem jezeru. Nemo je gledala u pismo i pokušavala, da sredi svoje misli koje su na njeno iznenađenje sasvim nestale. U njenoj glavi je bila praznina, nije čula muzike, nije mirisala omamljivu aromu kafe, koja joj je oduvek poživila sve osećaje i joj dala novu snagu. Samo je sedela i gledala sa estetsko dovršenim rukopisom popisan papir. Shenon je bila na raspuću života i pre nego što je danas dobila poštu. I to pismo je unelo još veću pometnju u njen život.
Iz otopelog razmišljanja ju je trgao zvuk iz dnevnog boravka. Njen mačak Phil je prevrnuo kutiju koja je stajala pored već spakovanog kofera. Već dva dana je polako pakovala svoje stvari u nameri, da se vrati kući na sam sever rodne Škotske i zaživi miran seoski život u kući svojih roditelja koju je nasledila posle njihove tragične smrti u saobraćajnoj nesreći pre sedam godina. Njena porodica nikad nije bila jako imućna ali bili su dosta dobro stojeći. Bila je jedino dete u porodici. Sa njima je od kada pamti živeo očev mlađi brat, koji je bio vredan seljak ali se nikad nije ženio. Sa njim je oduvek bila bliska kao što bi bila sa starijim bratom koga nije imala. Sve lepe uspomene na sretno detinjstvo joj je kvarila jedino savest, da se je posle smrti svojih roditelja sa stricem oddaljila i pomalo otuđila. Tešila je sebe, da su za to krivi oboje, tako ona koliko i njen stric. Volela je životinje i zato je bila presretna kad je otišla u London na studije veterine. Da bi povratila poverenje svojih roditelja i opravdala sav novac uložen u njeno školovanje završila je školu sa najboljim ocenama i u roku. Ali pošto su njeni roditelji poginuli nekako nije želela, da se vrati kući. Ne odmah. U Londonu je dobila posao na kliniki za životinje i svoj boravak opravdala, sa izgovorom da je potrebno da stekne izkustvo. Još iz školskih dana je imala dobru drugaricu Lorelai sa kojom su bile sve te godine i cimerke. Kao i ona je i Lorelai došla u London na studije iz malog provincijskog grada. Brzo su se spoprijateljile i jedna drugoj postale porodica. Lorelai se je pre desetak dana udala i odselila iz njihovog zajedničkog stana. Shenon je bila sretna zbog srećne ljubavi svoje drugarice i želela joj je sve najbolje u životu ali bezobzira na to njen život je postao prazan i stan tako hladan otkad je Lorelai otišla. Doduše kirija je bila plaćena za još mesec dana ali Shenon nekako nije želela više da bude tu. Odjednom joj je veliki grad, koji joj je bez obzira na maglu, smog i ubrzani ritam života prirastao za srce, postao tmuran i opak i želela je što pre da ga napusti. Imala je osećaj kao, da je guši i otud potreba, da glavom bez obzira pobegne iz njega. Sve u njenom životu se je rušilo, na klinici je dobila novog šefa sa kojim se nije najbolje slagala, raskinula je sa dugogodišnjim dečkom jer je shvatila, da je njihova ljubav odavno ugasila. Za neki mesec će napuniti trideset godina i nije bila zadovoljna životom u prenatrpanom i užurbanom gradu. Njeno srce je žudilo za prirodom i za radošću života u rodnom kraju. Volela je svoje selo, volela je ljude i njihovu ljubaznost kao i njihovu tradiciju i način razmišljanja kojeg nije uvek odobravala ili bolje rečeno razumela. Žudela je po mirisu mora ispod litica i pogledu na obrađenu zemlju svuda okolo. Sanjala je o svojoj maloj kućici sa bašticom i cvećem kao i jednostavnim seoskim životom.
Još zadnji put je bacila pogled na sada već prazan stan i uzela korpu sa svojim mačkom Philom. Svoje stvari je odnela dole kod ulaznih vrati i samo je još čekala, da čuje sirenu taksija kojeg je naručila, da je odveze na železničku stanicu. Još jednom je proverila dali joj je vozna karta u tašnici, rukom popravila svoju tamno plavu košuljicu, koja joj je virela ispod jakne i duboko udahnula. Znala je da je to to, odlazi iz starog života i započinje nov život. Trudila se da sakrije svoj strah pred nepoznatom budućnoš. Zaključala je vrata i ključeve vratila gazdarici koja ju je nemo posmatrala. Starija žena u kecelji koja je živela u prizemlju i je u zgradi imala tri stana koja je iznajmljivala je sa suzama u očima posmatrala Shenon kako se pozdravlja sa devojkom iz susednjeg stana. Shenon i Lorelai su kod nje živele več dobrih deset godina i sa njima nikad nije imala nikakve teškoće, čak je bila spremna da snizi kiriju kako bi Shenon ostala kod nje. »Zbogom draga Shenon i puno sreće u životu« je rekla kroz suze i zagrlila vitku i lepu devojku sa zlato crvenom kovrdžavom kosom koja joj je bila upletena u debelu kiku i velikim svetlo zelenim očima. »Zbogom gospođo Johney« je rekla Shenon i se spustila niz stepenice.
Sa radošćiu i uzbuđenjem je gledala kroz prozor svog kupea, u uglovima punih ustana lebdeo joj nežan osmeh a oči su joj svetlile u isčekivnanju. Strah pred budućnošču je svakim minutom nestajao i na njegovo mestu je dolazilo pozitivno uznemirenje. Bila je zadovoljna što je uspela da se dogovori sa gospodinom Crocksom, da joj nađe nekog, ko će je sačekati na železničkoj stanici sa kolima i joj pomoći da odveze sve stvari kući. Pogled joj se zaustavio na ručnom satu i zadovoljno je pomislila, da će voz stići bez kašnjenja. Sve veća radost se je budila u njoj i samo tu i tamo je sama sebe opomenula, da nije lepo što je toliko sretna, kad je pre nekoliko dana izgubila dragu osobu i jedinog rođaka kojeg je imala. Ali uzbuđenje zbog povratka kući je bilo veće od žalosti. Pred očima je videla svoju kućicu i pomislila kako izgleda bašta sa cvećem, koja je bila ponos njene majke dok je bila živa. Prepustila se maštanju i polako počela osmišljati svoj novi život. Bila je odrasla osoba i sada je tačno znala šta želi i kako to postići. I pre nego što se nadala voz je stigao u stanicu. Kroz prozor je videla, da je na peronu čekaju gospodin Crocks koji se opirao na svoj štap i njen prvi kimšija Ian, koji je bio još dete, kada je ona otišla u London. Srdačno su se pozdravili i iako su se trudili, da sakriju je Shanon primetila, da su obojica nemirni i osećaju se nelagodno u njenoj blizini. Ali radost, da je ponovo kući je bila mamljivija od razmišljanja o problemima zbog kojih su njih dvoje napeti. Kad su sav njen prtljag, sem mačkove korpe i njene lične torbice stavili kod Iana u kola se je gospodin Crocks nasmehnuo »Ian će odvezti tvoje stvari kući a nas dvoje idemo kod mene. Gospođa Crocks je pripremila kasni ručak. Verovatno si ogladnela od dugog putovanja a onda ćemo se posvetiti papirima i poslovima.« Polako naslanjujuči se na svoj štap je zakoračio prema svom avtomobilu iako je živeo samo dve ulice dalje od stanice.
Shenon je ušla na dobro poznato dvorište. Zatvorila je vrata ograde i se umorno i bezživotno naslonila na njih. Pogledom je milovala svoju kuću, kojoj je bilo potrebno krečanje i farbanje drvenih naoknica i vrata. U baštici oko kuće je raslo nekoliko ružinih žbunova i bila je potrebna poštenog plevljenja ali to je bio prizor kojeg je isčekivala da vidi nakon svih ovih godina koje nije dolazila kući. Po stazi od štale prema kući je u polumraku sada već dolazećeg večera videla mušku silhuetu. Muškarac je bio visok i širokih ramena, nije se prepala samo ga je nemo gledala. Zbog mraka nije videla njegovo lice ali je zato čula dubok muževan glas koji joj je doneo neki neobjašnijv nemir u telo kad je pozdravio »dobro veče vi ste verovatno gospođica Shenon McMaloh.« Tiho i slomljeno mu je odgovorila »dobro veče, jesam a vi ste verovatno gospodin Conorey.« »Da jesam, dođite prilično je zahladnelo i potreban sam kafe, skuvaću je i za vas« je rekao i pošao ka ulaznim vratima. »Gospodine Conorey« je počela ali ju je naglo prekinuo »Colin, zovem se Colin.« »Dobro onda Coline ovo je za mene jaki šok i stvarno sam na dnu, molim vas da se danas pretvaramo, da onaj drugi ne postoji a sutra sednemo i popričamo o našoj situaciji.« »Imam dovoljno briga u štali, tako da mi vaš predlog više nego odgovara« je rekao hladno i ušao. Neko vreme je još stajala i gledala kako se tamna noć spušta na zemlju. Phil koji nije bio navikao na putovanja je počeo, da stvara buku u svojoj korpi, što je primoralo Shanon da uđe. Još u hodniku je odmah izpustila mačka na slobodu i on kao voden nekom privlačnom energijom je odmah pošao u kuhinju gde je Colin pripremao kafu. Shanon nije ostalo ništa drugo nego da ide za mačkom. Pogledom je zavirila u dnevnu sobu gde su bile složene njen stvari. Primetila je da je kuća tačno takva kakva je bila dok su tu živeli njeni roditelji. Zavirila je u kuhinju i nemoćno rekla »izvinjavam se to je Phil jedno razmaženo, svojeglavo, nevaspitano i podkupljivo stvorenje. Budite oštri sa njim pa će vas ostaviti na miru. Laku noć« okrenula se i potražila kofer za kojeg je znala, da je u njemu potrebna garderoba i manji toaletni koferčić i se uputila uz stepenice prema svojoj sobi. Dok mu se izvinjavala okretao joj je leđa, tako da je samo videla to što je predpostavila. Colin je bio visok i snažan muškarac. Lepo građen sa dugom kosom boje zrelog žita vezanom u rep. Možda bi u nekom drugom trenutku stala i pogledala njegovo lepo telo a ne danas, danas nije primetila ništa samo se okrenula i otišla. Colin je čuo vrata i odjednom mu se mačka ovila oko noge. Ubrzo je čuo slomljen i umoran glas žene od koje je zvisila njegova budućnost. Baš je završavao kafu tako da se nije mogao okrenuti a kad je to uspeo u nameri, da joj ponovo ponudi kafu nje više nije bilo. Tiho je rekao »laku noć« sada stvarno nije imao vremena da svoje vreme i snagu troši na nepoznatu ženu za koju nije znao ni kako će ga prihvatiti. Imao je važnija posla. Njegova kobila je trebala, da se prvi put oždrebi i činilo mu se, da nije sve tako kako bi trebalo da bude.
»U čemu je problem?« Colin se trgao kada je čuo odlučan ženski glas iza sebe. Bio je zatopljen u razmišljanje o svojoj kobili i nije čuo kada je Shenon ušla. Brzo se okrenuo i njihov pogled se sreo. Njegove nebo plave oče su gledale začuđeno u njen umoran a sve jedno zaineteresovan zeleni pogled. Istog trenutka kad je zagledao ju je prepoznao. Video je njene slike iz mlađih dana u kući i u nekim crtama lica je ličila na svog pokojnog strica Bayrona McMaloha. Bio je iznenađen nežnošću i milinom koja se sakrivala izpod umora i šoka kojeg je doživela kad se susrela sa porodičnim advokatom. A više od svega je bio svestan njene ženske privlačnosti i lepote kao i mladosti jer je svo vreme mislio, da je ipak starija. Opčinjen njenom blizinom i iznenađen njenim prisustvom u štali samo ju je nemo posmatrao. Shenon do trenutka kad se izgubila u plavetnilu njegovih očiju ni za jedan sekund nije pomislila o njemu kao o muškarcu. Bio je neko, ko je grubo porušio njene planove za budućnost. Bez obzira na bes i nemoć zbog nastale situacije bila je toliko realna, da je znala da on u suštini nije kriv, kao ni ona. Sve to je zakuvao njen pokojni stric. Zakuvao i zakompicirao život obojici, njoj i Colinu. Colin je bio velika prepreka kao i veliki teret za njenu sreću i budućnost i sada kad ga je pogledala odjednom je postala svestna, da je on pre svega muškarac sa kojim će noćas biti sama u svojoj kući gde je on već dobrih mesec dana živeo. Kad se susrela se njegovim očima je kroz njeno telo prošao neobičan val prijatne toplote. Nikad do sada nije srela muškarca koji bi nešto takvo probudio u njoj. Bio je neverovatno privlačan, nikako lep, simpatičan i lepuškast možda, jer je imao grube crte lica i odlučan stav ali žario je neverovatnom karizmom. Pre od njega je došla sebi pa je rekla »po profesiji sam veterinar. Gospodin Crocks i dr. Hortelder kad su čuli, da planiram, da se vratim kući smislili su i napravili ugovor po kojem sa ponedeljkom dr. Hortlender odlazi u penziju a ja preuzimam veterinarsku stanicu. Nisu mi pustili puno prostora za dogovore tako, da sam prihvatila posao za kojeg sam se kao dete nadala, da će jednog dana biti moj, priznajem. Znaš nikad sebi ne bi oprostila, da neka životinja pati nekoliko metara od mene a ja umesto da joj pomognem se prepuštam pomilovanju sama sebe. Znači u čemu je problem? Dali je to nejno prvo ždrebe?« ne da bi više gledala Colina posvetila se kobili. Spustila je svoju veliku crnu torbu, koju je tek sada primetio pokraj ograde. Slušajući njegova objašnjenja je polako pregledala mladu kobilu.
Colin ju je neko vreme nemo posmatrao i nije mu se svidela zabrinutost koju je primetio na njenom izrazajnom licu, a onda su mu misli poletele nazad na trenutak pre nego što je ušla. Baš je razmišljao, da sedne u kamionet i ode po dr. Hortlendera. Od kada je pamtio za sebe je radio na imanju i pomagao u štali. Puno je znao i brzo je učio. Bezbroj puta je prisustvovao ždrebenju ali ovog puta je posumljao da će biti dorasao situaciji. Bio je treći sin u porodici i od rane mladosti mu je bilo jasno, da će morati nekako sam da se snađe u životu. Vredno je radio i štedio pare. Sanjao je da jednog dana kupi svoje imanje. Posle očeve smrti su se braća brzo dogovorila o podeli malog imanja. Najstariji brat je ostao na dedovini sa majkom, srednji je dobio jednu njivu, koja je bila blizu imanja na kojeg se priženio. Oba brata su ispala velikodušna do njega pa su mu po svojoj mogućnosti dali solidnu sumu novca, da pokuša da kupi svoje imanje. Tako je došao u ove krajeve. Prvo je skoro dve godine radio kod bogatijih seljaka i vredno štedio novac. Tako je i upoznao Bayrona i se sa njim spoprijateljio. Znao je da Bayron ima bratanicu koja živi u Londonu i koja je stricu s vremena na vreme poslala pismo u kome je uvek bilo priloženo nešto novca. Bayron, koji je bio dobrog srca ali ipak malo bolešljiv i na nesreću podvržen alkoholu, kartanju i kockanju mu je pre nekoliko meseci ponudio, da odkupi od njega deo porodičnog imanja. Colin je znao, da je Bayron zapao u kartaške dugove i ako on ne kupi zemlju kupiće je neko drugi. Iskreno Bayronovi posedi su ležali na najlepšem delu sela i sa radošću je sklopio posao sa njim. Prvo je odkupio severni deo poseda gde je stajala stara porodična kuća potrebna dobre popravke i dve trećine zemlje. Ubrzo mu je Bayron ponudio, da dođe da živi kod njega u novu kući jer je bio tamo osamljen a i Colin bi bio blizu svoje nove zemlje i tako bi se lakše posvetio opravki kuće. Sa radošću je prihvatio predlog. Tu i tamo se je zapitao kako bi o tome mislila Bayronova bratanica ali pošto ona nije dolazila stricu u posetu nekako je pomirio svoju savest. Pre nego što je uspeo da počne radove na kući mu je Bayron ponudio, da mu proda i ostalu zemlju i štale sa ono malo stoke što je imao. Colin je znao, da je Bayron opet zakockao pare koje nije imao i jadnog čoveka mu je bilo žao. Skupio je i zadnje para što je imao i mu dao. Kao i pre otišli su do notara gde mu je Bayron crno na belom prepisao zemlju. Ovog puta je notar overio papire i svejedno jih poslao, da odu do advokata gospodina Crocksa jer sada je u pitanju bio i zazidljivi deo sa štalom koji je jednu celinu parcele delio na dva dela. Bayron se je nekako izvukao i obećao Colinu, da će ujutru otići do advokata. Ali nažalost sledeće jutro su Bayrona našli utopljenog. Pustio je oproštajno pismo jedno Colinu i jedno Shanon u oba se je samo kratkim rečima izvinuo. Colin je sa notarom kao svedokom otišao do gospodina Crocksa gde je saznao strašnu istinu. On je Bayronu dao sve svoje pare za zemlju koja nije bila Bayronova. Vlasnica svega je bila Shanon i pošto notar to nije znao a Colin nije proveravao tako je odjednom ostao bez svega, bez para i bez zemlje. Bayron je nasledio staru kuću i polovinu zemlje ali je još u mladim danima sve zakockao. Njegov stariji brat je teško skupio pare, da je sve odkupio nazad, zato je sve ostavio ćerki uz napomenu, da mora da nudi Bayronu krov nad glavom dok je živ. Sada je Colin bio ovisan od poštenja i savesti nepoznate žene. Bio je borac i sve jedno je imao papire kao dokaz da je njenom stricu dao pare zato nije imao nameru da odustane ili se preda. Rešio je da se bori do zadnjega ako to bude potrebno. Njegova budućnost je bila u rukama privlačne žene vatreno crvene kose i zelenih očiju, koja se je sasvim posvetila njegovoj mladoj kobili.
Shanon se okrenula i potražila njegov pogled. Bledo mu se nasmehnula »sve će biti dobro, ne brini. Mlada je, prvi put joj je i imaće dvojke« pri tome je kobilu pomilovala po stomaku. Colin je samo nejeverno gledao u nju. Sada mu je uputila ohrabrujući pogled i srdačan osmeh »ne brini, sve će biti u redu videćeš. Bar još dva sata neće ništa da bude, da li bi želeo još koju šolju kafe dok čekamo?« Stajala je ispred njega i čekala na njegov odgovor. »Da mogao bi, a i nešto sam gladan mogli bismo napraviti po koji sendvič ako stvarno neće tako skoro« je rekao relativno pomiren i zadovoljan. Polako je krenula nazad prema kući a on za njom. Celim putem niso progovorili. Tiho bez reči su ušli u kuhinju i kao uigran tim počeli da rade. Shenon je pristavila kafu dok je Colin iz frižidera uzeo namirnice. Kad su oboje seli za sto nije više išlo nego da se pogledaju. Oboje su bili pomalo nervozni. Svestni su bili situacije u kojoj su se našli. Shenon je rukama prekrila lice i tiho rekla »ipak je bolje ako odmah razčistimo neke stvari« polako je sklonila ruke i ga žalostno pogledala. Colin je primetio, da traži reči kako bi počela zato nije hteo da joj uskače u reč a i nije znao šta je odlučila. Nemoćno je čekao šta ima da mu kaže. Duboko je udahnula »gospodin Crocks mi je predočio, da je moj pokojni stric od tebe dobio pare za imanje. Koliko sam upoznata bi po tome ako bi to bilo legalno meni ostala samo ta kuća i ona mala baštica izza kuće.« Colin ju je samo gledao i tiho prikimao glavom, da je u pravu. Skoro šapatom je rekla »nemam toliko para, da ti vratim. To je moja dedovina i ne želim, da je izgubim ali nikako neću da te prevarim i ne priznam stričev dug.« Ponovo je duboko udahnula i se nemoćno nasmehnula »razmislila sam o svemu i o svojim mogućnostima zato sam sa gospodinom Crocksom pripremila ugovor da ga potpišemo oboje ako se budeš slagao sa mojim predlogom.« Sada je prvi put progovorio i Colin »šta predlažeš?« Shenon ga je odlučno pogledala »staru kuću i pola zemlje bi prepisala na tebe. Od druge polovine za pola imam para pa bi ti izplatila, znači vratila pare tako ćeš moći da obnoviš kuću. Za ostalo što ti dugujem moći ćeš da obrađuješ moju zemlju kao da je tvoja i da koristiš štalu dok ne budeš smatrao, da je dug odplaćen. Osim toga možeš da živiš u ovoj kući dokle god ne završiš svoju. Ja ću, da nam kuvam, perem i čistim a ti ćeš davati mleko i jaja a ostale troškove bi delili po pola. Više od toga ne mogu da ti ponudim« je završila malo nesigurno. Neko vreme je samo promatrao njenu nesigurnost. Iznenađen je bio, da uopšte hoće da prizna stričev dug, velika većina bi se samo nasmehnula i rekla, da to nije njihova briga i ga isterala sa svoje zemlje. Ali ne i ona. Bila je ponosna i poštena. »Mislim, da je to dobar predlog« je tiho rekao i se zadovoljno nasmehnuo » šta da ti stavim u sendvič« je upitao kao, da nisu imali životno važan razgovor.
»Evo i drugog« je radostno uzviknula Shenon i ponosno pogledala Colina. »Divni su i zdravi što je najvažnije a i sa majkom je sve u najlepšem redu« je nastavila uzbuđeno. »Hvala na pomoći« je rekao iskreno i ispod oka promatrao njen veseli obraz. Da bila je neverovatno privlačna i za trenutak mu je kroz mozak prošla misao, da bi bilo divno kad bi bila njegova. Tek je počinjao život i imao je još puno toga da uradi na imanju. Dobro bi mu došla poštena i vredna žena koja voli tu zemlju. A to je ona bila. Svim svojim bićem je volela zemlju i svoju dedovinu. Imao je trideset i pet godina i vreme mu je bilo da misli na porodicu i već odavno je primetio da ovde nema ni jedne devojke koja bi mu zapala za oko, nijedne sa kojom bi mogao i želeo stvoriti miran dom. A sada je došla ona i znao je da je ona prava koju je svo vreme tražio. U isto vreme je bio svestan, da osvojiti nju će biti teže nego doći do svog imanja. Ali podpisali su dogovor i živeće pod istim krovom dokle god to bude potrebno. I zadovoljujuća misao, da će dugo biti potrebno dok ne završi kuću mu je prošla kroz mozak. Imaće vremena koliko mu je potrebno, da je osvoji i ubedi, da je bolje da ponovo združe imanje i osnuju porodicu nego da živi sama i zauvek izgubi deo dedovine. Zadovoljan sam sa sobom se nasmehnuo. Stajali su naslonjeni na ogradi i promatrali novi život. U jednom trenutku je u navalu sreće stavila svoju ruku preko njegove i uzbuđeno rekla »vidi jih« ali tako brzo kao što je pokrila njegovou ruku svojim toplim prstima tako brzo ju je i povukla. Da je pomislio Colin bila je otvorena i živahna osoba sa zdravim smislom za dostojnost i znao je da če se dobro slagati.

Iako je malo spavao ustao je kao i uvek sa prvim jutarnjim svitom. Pogledao je prema vratima njen sobe i se nasmehnuo, setio se toplog dodira njenih prstiju na njegocoj ruci, kao i požude koja se sinoć probudila u njemu kad se kasnije kad je legao u svoj krevet setio njenog dodira. Pomislio je kad li će Londonska damica ustati, predložila je da će ona brinuti o kući i jelu ali ipak je smatrao, da će potrajati nekoliko vremena, da uhvati ritam života koji se je živeo tu. Primetio je njene lepo negovane ruke i dugačke nokte. Po prvi put se je zapitao, da li će uopšte ostati tu na selu kad bude iskusila sve što takav život donosi. Ali brzo se je pomirio, nešto na njoj i u njenoj želji po dedovini mu je govorilo, da gradska damice i te kako zna šta je čeka i da se je na to spremila. Nije mogao sebi da priušti, da stalno misli na nju zato je sa zadnjim naporima prisilio svoje misli, da su krenule tokom kojim je on hteo, tokom kojim je njegovo imanje i zemlja zahtevala. Krenuo je u štalu, bilo je vreme da nahrani životinje. Prvo je zastao kod konjske ograde i pogledao nove članove svog malog životinjskog carstva i ponovo se prisetio nežnosti dodira Shenonine ruke i nežnog opojnog mirisa koji je dopirao do njega kada je stajala blizu. Pomislio je na njene pune i mamljive ustne i zaželeo je da okusi njihovu toplinu. Polako se odmakao od ograde i se posvetio svom poslu. Iako se je trudio nije mogao sto posto da je izključi iz svoga mozga i iz svojih čula. U štali je završio i sada je bio red i sam nešto da pojede i popije kafu pre nego što izađe na polje. Tiho u nameri da je ne probudi je otvorio ulazna vrata i od iznenađenja zastao sred hodnika. Iz kuhinje je dopirala tiha muzika sa radijskog prijemnika i u nosu je osećao miris pečene slanine i jaja koji se mešao sa mirisom kafe. Odjednom se je Phil stvorio kod njega i se sa elegancom gradskog gospodina ovio oko njegove noge i pri tome glasno zapredao. Nije mu ostalo drugo nego da se sagne i digne neumornog mačka u svoje naručje. Zajedno su kročili u kuhinju. »Dobro jutro nadam se da si gladan« je rekla veselo i pri tome mu pokazala na već postavljen sto za dva. »Oh Phil« je rekla malo nelagodno i se nasmehnula Colinu u znak izvinjenja. Colin je počešao mačka iza uva i ga spustio dole »divan mačak, ne smeta mi volim životinje« je rekao iskreno i seo za sto.
»Hvala, doručak je bio izvrstan« blago joj se nasmehnuo »da li ti treba pomoć oko kofera« je upitao uslužno. »Ne hvala unutra su sitnice koje treba da razpakiram, za prvu silu staviću jih u ormar ispod stepenika, prvo bi volela, da pregledam šta i kako imamo ovde i onda da povadim i složim ostalo« mu je bez zadržke objasnila svoje namere. »Žao mi je ali muškarci baš ne znamo da održavamo kuću« je rekao kroz igrivi osmeh i malu nelagodnost jer je kuća bila stvarno zanemarena. »Daj mi malo vremena i sve ću srediti« mu je vratila osmeh i počela da sklanja ostatke doručka. Bilo joj je neugodno, u svojoj kuhinji je sedela sa nepoznatim muškarcem i se do njega ponašala kao do člana porodice a i on se je tako ponašao do nje. Njegova blizina je u njoj budila nepoznati nemir i u isto vreme joj davala čvrst oslonac i sigurnost. Dugo u noć nije mogla da zaspi odvikla je bila od noćnih zvukova i tešila ju je misao, da on spava na drugoj strani hodnika. Čula je kad je jutros izašao iz kuće. Iako su bili stranci osećala je da je nekako povezana sa njim bolje i više nego sa bilo kim iz sela. Želela je da je prihvati i želela je njegovo prijateljstvo. Zato je ustala i spremila jim doručak pri tome je uspela da napravi i plan po kome bude li se ga držala moći će do ponedeljka da sredi kuću i joj povrati onaj osnovni čar i čistoću.

Bilo je vreme ručka četvrtog dana njihovog zajedničkog života pod jednim krovom. Colin je imao puno posla sa poljima a i štala i životinje su zahtevale svoje. Dok se je on neumorno posvećivao seoskim radnjama kao i svaki dobar gazda Shenon je vredno radila po kući. Već sinoč je primetio,da je kuća sasvim drugačija. Očišćena od vrha do dna sa opranim zavesama i prozorima te svim onim sitnicama koje vide samo žene. Odisala je milinom i domaćnošću. Dok se približavao kući promatrao je širom otvorene prozore kao i svoja radna odela koja su se sušila na žici iza kuće. Primetio je, da je baštica bila prekopana a i ružini grmovi nisu bili više u travi. Radosno je promatrao kuću za koju je poželeo, da bi bila jednog dana njegov dom. Shenon ga je iznenadila u svim pogledima. Svako jutro je ustajala rano i legala kasno uveče. Ceo dan je radila, spremala i čistila pri tome je morao da prizna, da se ne seća kada je tako ukusno jeo kao sada kada je ona preuzela kuhinju. Svo to vreme je bila veoma dobre volje, koju je prenosila i na njega. Uhvatio ju je već nekoliko puta kako pevuši ubeđena, da njega nema blizu. Bio je siguran Shenon je volela tu kuću i svoju dedovinu i taj način života. Nejna licu su obično bila nežno crveno ofarbana jer je non stop bila u pokretu, prvi dan je primetio, da je posekla nokte i očigledno dugu i bujnu kosu vezivala u punđu ili isplela u kiku, kako joj ne bi smetala. Viđali su se oko jela i tada su prijateljski pričali i otkrivali svoj život jedan drugome. Volio je njen smeh i vedar duh. Da, je ponovio već bezbroj puta bila bi idealna žena za njega. Tako zamišljen u razmišljanje kako da počne da joj se udvara i sa idejom da joj napravi veselje i sutra ofarba kuću je kročio iza kuće i se zaleteo sa njom. Plevila je baštu i nakupila je pune ruke trave i suvih grančica i drugog bilja kome nije bilo mesta među njenim gredicama. Pošla je sve to da odnese nazad na đubrište kod štale. Nije ga još očekivala i zadubljena u svoje misli koje su se po bezbroj puta opet vrtele oko njega je brzo kročila po stazi i odjednom se sudarila sa njegovim snažnim grudima. Tiho je kriknula i ispustila pola svog tovora pri tome se je i malo zanela. Odjenom je osetila snažne ruke na svojim rukama. Iznenađen koliko i ona ju je brzo uhvatio kako ne bi pala. Za trenutak su se njihove oči srele i pokazale isto uzbuđenje i istu požudu. Opčinjen njenom blizinom i nežnim mirisom koji se mešao sa mirisom trave i raznoraznog bilja je i dalje gledao u njene oči i pri tome svoje ruke pomerio sa njenih ruku na njena leđa. Polako je privio još bliže sebi. Stajala je opčinjeno i gledala u dubinu plavetnila u njegovim očima. Usta joj se osušila i ostala je bez reči. Samo je stajala i ga posmatrala. Strašno je želela da okusi njegove ustne i sa zadnjim razumom je shvatila da i on želi isto što i ona. Njihovu čaroliju je prekinuo zvuk sirene avtomobila koji se zaustavio ispred kuće. Polaku je spustio iz svog zagrljaja i počeo, da skuplja travu koju je malo pre ispustila. Odjednom je obojici bilo neprijatno šta jednom od drugog šta što je poštar Shon video sve kao i trgovčeva žena gospođa McLarney koja se dovezla u posetu. Obema je bilo jasno, da će celo selo ubrzo čuti, da žive u istoj kući i da se verovatno nešto plete među njima. Bez obzira na sve, to je bila mala sredina koja je još uvek imala visoku normu za dobro ponašanje i sredina koja je volela da zaviruje u tuđe tajne i život. Nemoćno su se spogledali i Colin je tiho predložio »ja ću odneti travu a ti dočekaj gošću i pokupi poštu« ohrabrujuće joj se nasmešio i otišao sa travom nazad po stazi po kojoj je malo pre došao. Shenon je obrisala ruke o kecelju koju je imala oko pojasa a onda je polako odvezala. Svo vreme se smeškala svojoj gošći. Od poštara je uzela poštu i pozvala gospođu McLarney na sok. Dobro je bila svestna, da je gospođa McLarney došla u izvidnicu, da oceni kakva domaćica je Shenon kao i da vidi šta je na tome da se po selu priča da Shenon i Colin žive zajedno u njenoj kući. »Baš sam postavila ručak, da li biste nam se pridružili gospođo McLarney« je bila ljubazna do svoje gošće dok joj je pridržala vrata, da uđe. Gospođa McLarney je brzim pogledom preletela hodnik i istog trenutka uočila da su kod vrati okačeni kišni mantili, muški i ženski, jedan pored drugog. Sve ostalo je bilo čisto i na svome mestu. »Oh drago dete samo što sam ručala stvarno moram da odbijem tako ljubaznu ponudu« je gošća bila sva ljubazna dok je pogledom istraživala kuću. »Samo bi sok stvarno sam žedna i da ne zaboravim zašto sam došla« i dalje se smeškala dok nije sela za veliki kuhinjski sto, koji je na drugoj strani bio postavljen za račuka za dve osobe. »Da, došla sam da vas podsetim da je prekosutra seoski vašar i ako si zaboravila celo selo se skupi ispred škole. Svako domaćinstvo donose po neki kolač ili nešto slanog peciva, možda poneku pitu i flašu vina ili jabučnika. Lepi običaji koje smo zadržali još od pamtiveka. Zato nemoj da zaboravite« sa isčekivanjem je pogledala prema vratima kroz koja je Colin upravo ušao sa mačkom u naručju. »Ne nikako nećemo zaboraviti, stvarno lep običaj« joj je ljubazno odgovorio i seo nasuprot nje, mačka je spustio na klupu pored sebe iako ga je jednom rukom i dalje mazio. Drugom rukom je primio veliku čašu soka, koju mu je Shenon pružila. Iskreno i sa naklonošću joj se osmehnuo »hvala stvarno sam ožedneo i ručak baš divno miriše.« Shenon mu je samo vratila osmeh i ispred gošće postavila tanjir sa sveže pečenom pitom »probajte bar pitu gospođo McLarney.« »Neka deco samo vi ručajte u miru ja moram da svratim još kod nekoliko porodica, da jih podsetim na nedeljni vašar. Vidimo se uskoro. Doviđenja« je sva sladka i sa pomenljivim osmehom na licu rekla i otišla. Colin i Shenon su se samo pogledali i bez da bi progovorili oboje su znali, da joj se žuri ispričati šta je videla kod njih.

Nebo je razparo jak bljesak munje i u istom trenutku je odjeknu strahoviti zvuk groma. Shenon je već neko vreme budna ležala i osluškivala zvuk strahovite oluje koja se razbesnela usred noći. Kad je zvuk grmljavine prvi put probudio htela je da ode i proveri prozore i vrata po kući iako su jih sinoć dobro zatvorili jer su očekivali nevreme. Skoro je več ustala iz kreveta kad je čula Colina kako izlazi iz svoje sobe. I on je imao iste brige i pomisli kao i ona. Pomirena da on brine se je još bolje ušuškala u svoj topli krevet i pokušala da zaspi. Osećala se sigurno jer je on bio u blizini. Bilo joj je drago, da je odbacila prvu pomisao da ne prizna stričev dug i ga otera sa njenog imanja. Nije znala ko je i nije mu verovala. Ali sada kada ga je već malo bolje upoznala je bila skroz pomirena. Ako neko mora da uživa na njenoj dedovini onda neka to bude on, zaslužio je. Morala je sebi da prizna, da je Colin neverovatno privlači. Nije mogla, da se seti kada se je zadnji put toliko smejala kao ovih nekoliko dana sa njim. Nikad nije puno pričala o sebi i sem drugarice Lorelai niko je uistinu nije poznavao a sada je njemu ispričala sve i svašta iz svog života. Već se uhvatila da razmišlja šta on voli i podsvestno se trudila da mu olakša posao i udovolji. Počela je da se pita šta li se to dešava sa njom. Privlačio je njegov šarm i dobrota i poštovala ga je kao seljaka i radnika. Baš kad se zapitala da li se možna nije počela zaljubljivati u njega strašno je puklo. Kao torpedo je iskočila iz kreveta. Ako nije udarilo u kuću samu onda je udarilo negde u dvorištu. Samo je nazula svoje papuče i izletela iz sobe. Tako isto je i Colin izleteo iz svoje sobe. Na hodniku su se sreli i obstali kao opčinjeni. Colin je na sebi imao samo farmerice koje je uzput još zakopčavao i Shenon je videla njegove snažne grudi i čvrste mišice koje je obično sakrivala košulja. Na tenutak je zaboravila zašto je izletela iz sobe i osetila neverovatnu potrebu da rukom pređe preko njegove napete gole kože. I Colin je zastao opčinjen. Nikad do sada nije je video sa raspuštenom kosom koja je sada u kovrđama lepršala oko njenog lica i se kao slap spuštala niz leđa. Delovala je kao da je veličastna vatra obuhvatila duboke tolmune njenih zelenih očiju. Obučena je bila u nežno zelenu kratku svilenu spavaćicu koja je lepo klizela po njenom zgodnom i mamljivom telu. Kao vila je stajala na dohvat ruke i poželeo ju je više nego ikad koju drugu. Iz obojestranske občinjenosti i poželenja trgao ju je još jedan grom koji je strahovito odjeknuo u okolini. Potrčali su niz stepenice kako bi proverili gde je prvi put udarilo. Na njihovu sreću videli su da gori samo drvo iza kuće i strašna kiša je obećavala da će pogasiti vatru. Svejedno je Colin navukao svoj kišni mantil, obuo radne gumijaste čizme i izašao da vidi da li je to jedina šteta. Shenon je sa uzbuženjem i strahom promatrala kako je stazom nestao iza kuće. Ubrzo se vratio, voda je curela sa njegovog mantila i još na vratima ga je skinuo kako ne bi pokvasio ceo hodnik. Odjednom se stvorila ispred njega sa peškitrom u ruci. Kad je uzeo peškir od nje primetio je njen pogled pun straha i brige za njega. »Četiri ujutru je staviću kafu a onda idem da se obučem« je rekla i pošla prema kuhinji. Colin je uhvatio za ruku i povukao nazad. Tihim skoro nečujnim glasom je pitao »brinula si zbog mene?« Shenon ga je samo nemo posmatrala i u očima joj je pročitao odgovor. Još uvek je čvrsto držao njenu ruku i sada je brzo i bez razmišljanja povukao u svoj zagrljaj i svoje željne ustne spustio na njene tople i voljne. Izgubili su se u opojnosti strasti koju su osećali jedan do drugoga kada je strašni zvuk groma napunio prostoriju. Shenon se je nekako istrgla iz njegovog zagrljaja i požurila u svoju sobu. Kada je zatvorila vrata za sobom samo se naslonila na njih i duboko disala. Zapitala se »šta li je to bilo« nikad do sada je nijedan muškarac nije tako poljubio. Njegov poljubac je bio jači i strastniji nego što je zamišljala, da će biti. Poželela je još takvih poljubaca i iako nije želela morala je sebi da prizna da neverovatno želi Colina. Celo selo je mislilo, da su par. Živeli su pod jednim krovom. Bio je vlasnik polovine njene dedovine, što znači da će verovatno doživotno biti komšije. Želela ga je i polako se zaljubljivala u njega i on je želeo nju. U jednom trenutku joj je bilo sasvim normalno da prihvati sitauciju i možda stvarno pokuša sa njim. Odjednom joj čudna misao proletela kroz mozak i sva se stresla. S obzirom gde su živeli normalan sledeći korak bi bio da postanu muž i žena. I odjednom joj se uključio alarm u glavi. To tako ne ide. Vratila se kući i našla njega na svojoj dedovini i ne može očekivati, bi ga prihvatila i svoj život posvetila njemu i mu poklonila celu dedovinu. Jeste da se privlače ali za brak je potrebna ljubav a njih dvoje su stranci. Colin je seljački čovek koji verovatno od nje u ovakvim okolnostima očekuje, da će mu pripasti i ako je odvede u krevet to je onda to ona i njena zemlja su njegovi. U njoj se budio bes takvom silom kakvom je napolju besnela oluja. Jeste Colin privlačan i jeste vredan čovek, verovatno i pošten i jednostavan ali za dobru vezu je njoj trebala ljubav. I više od nedostatka ljubavi joj je zasmetalo dejstvo, da je Colin pokušao da je izigra i skoro natera da se veže za njega. Nikad ne bi smela dozvoliti, da ostane pod njenim krovom. Sada je gotovo nijedan pošten muškarac u selu neće hteti za ženu jer sada živi sa Colinom a nema vremena da ide bilo gde da traži muža. »Kakvog muža« joj je razbijala misao u glavi »od kada pa ti sanjaš o mužu« je rekla sama sebi. Nikad do sada nije pomišljala na udaju, čak ni kada je dolazila kući. Ali tu su bili njeni koreni, polako se vraćala u način života i razmišljanja njenog naroda. I tu je bio Colin za koga je morala da prizna, da uopšte nezna šta misli o njemu i šta zapravo oseća. »A možda mu nije svejedno i zašto misliš, da mu je samo do tvoje dedovine i ne do tebe« joj se budila nova misao. Zapitala se da ga nije možda po krivom optužila. Sva izgubljena u moru različitih i kontradiktornih osećaja i misli je sela na krevet. Kao pogođenja munjom gorkog saznanja je sedela i se prepustila toku musli. To što je zakuvao njen stric je ona samo još dodatno zapržila i sada će morati da se pomiri sa sudbinom i sve to lepo prihvati i proguta. Ali tu je bio Colin za koga nije znala šta oseća i zašto ju je zapravo poljubio. I odjenom joj je odgovor na to postao strašno važan. Dugo je tako sedela ne da bi se odlučila za jedno od jedina dva rešenja u ovoj situacije dali da se prepusti Colinu i na kraju postane njegova žena ili da ga zamoli da izađe i zaboravi na njegov poljubac i verovatno zauvek ostane neudata i sama.
Colin je gledao za njenim poželjnim i mirišljavim telom kada je požurila uz stepenice. Njene ustne su bile mekše i slađe nego što je očekivao i celo njegovo telo je želelo nju. Bila je nežna i strastno mu je odgovorila na poljubac. Sada je naposled dobio potvrdu da je ona žena njegovog života, da je nju čekao i traži sve ove godine. Ali zašto je pobegla, zašto kad je video brigu za njega u njenim izražajnim očima, što znači, da joj nije svejedno. Ne samo da ga je strašno privlačila i da je u svakom pogledu bila primerna za ženu, vredna i sposobna. Ne uz nju se je osećao tako ispunjen i radostan. Ustanovio je da je baš ona dala njegovom životu smisao. Pomislio je na zemlju i znao je, kad ne bi imala ni milimetar zemlje isto bi se osećao u njenoj blizini. Ali ona je pobegla od njega. Zašto? Čega se uplašila? Toliko pitanja se je porodilo u njegovoj glavi. Želeo je da zna, morao je da sazna. Polako je otišao u kuhinju i stavio vodu za kafu. Sedeo je za stolom sa sada več skoro praznom šoljicom kafe kada je konačno sišla dole. Bez da bi ga pogledala je pošla prema frižideru i počela da vadi stvari iz njega kako bi mu pripremila doručak. To je bio njen deo dogovora je morala sebe ponovo opomenuti jer se je sa svom snagom svoje volje prisilila da izađe iz sobe i ga sretne. »Shenon šta je pošlo naopako« je nežno i tiho zapitao. Pošto mu nije odgovorila je pokušao ponovo »Shenon molim te pričaj samnom. Ne razumem šta je bilo zašto si tako pobegla. Molim te objasni mi« je sa žalostnim očima posmatrao njene brze i nervozne pokrete. Prvo je primetio, da je sve pustila iz ruku i kad je skupila snagu okrenula se i pogledala ga sa prezirom i rekla tihim a ledenim glasom »a šta bi to moglo, da bude? Konačno sam shvatila situaciju u koju sam se uvalila iz najbolje namere da ti pomognem i tako zapečatila svoju sudbinu. Za razliku od mene ti si to verovatno odmah shvatio ali ti nije bilo bitno da me podsetiš u koju sredinu sam se vratila. Tebi takva situacija odgovara a kom muškarcu ne bi.« »Shenon ja stvarno ne razum o čemu pričaš. Nisam te izkoristio« je rekao sa zebnjom u srcu. »Nisi glup muškarac Coline« je rekla zajedljivo nazad. »Hvala što tako misliš ali bez obzira veruj mi da neznam šta te je povredilo i stvarno mi je žao. Molim te objasni mi u čemu je problem« je pokušao ponovo. I dalje je stajala i primetio je bes pomešan sa bolom koji je besneo u njoj. Ipak je skupila dovoljno snage da mu tiho odgovori »predugo sam živela u Londonu i prihvatila sam njihov način razmišljanja i moralnog vrednovanja. Kad sam ti ponudila da živiš u mojoj kući je to bilo čisto u okviru sa mojim moralnim okvirima. U Londonu niko ne pravi pitanja ako muškarac i žena žive kao cimeri. U ovoj sredini ovi ljudi gledaju drugačije. Ti si iz ove sredine i bezobzira na sve imaš njihove vrednosti. To da sam ti ponudila da živiš tu za vas može da znači samo dve stvari. Dve stvari na koje ja nisam ni pomislila. Prva je ta da sam laka ženska i mi je sasvim svejedno koliko dugo ćeš biti tu a druga je ta da sam htela da te uhvatim za muža. U svakom slučaju ti imaš razonodu i sve na raspolaganje. E to Coline nije istina niti sam laka ženska niti mi treba ljubavnik a još manje muž. Bez obzira šta ja mislim moj ugled je već uništen.« Besno se okrenula nazad i nastavila sa spremanjem doručka. Colin je nekoliko sekundi samo zurio u njena leđa dok mu njene reči nisu sasvim jasno sele u mozak i srce. Polako je ustao i joj prišao. »Varaš se Shenon. Ja jesam iz ove sredine i većinu stvari stvarno gledam iz tog zornog ugla ali jedno je sigurno tvoju ponudu da živim tu nisam shvatio tako kako si je ti opisala. Nemam nameru da te izkoristim. Dobra si osoba i ponudila si pomoć čoveku u nevolji i ja to gledam tako. A to što sam te poljubio, to znaj da sam želeo još od prvog trenutka kad sam te video u štali. Toliko sam bio opčinjen tobom da nisam došao na tu ideju kako naš život vidi selo. Da priznajem da maštam da stvorimo zajednički dom, da imamo divnu dečicu i da budeš moja žena. Ali znaj to je zato što mi ti nešto značiš, ti kao osoba ne kao vlasnica polovine imanja. Ti si mi bitna, tebe želim svim svojim bićem. Ako se odlučiš da bi mogla živeti samnom samo reci do tada ti dajem obećanje, da ču ti se sklanjati« je rekao žalostno i izašao iz kuće.

Shenon je celo jutro pekla i spremala po kuhinji. Kiša je prestala i o nevremenu nije bilo više ni traga ni glasa. Colin je celo prepodne bio napolju šta u štali šta na polju. Spremila je ručak i smirila svoje živce. Posle ručka trebali su da odu na vašar ali nije znala da li uopšte da ide. Setila se da sutra treba da počne da radi i da je želeo dr. Hortlender da tu vest objavi. Morala je da ide. A šta će sa Colinom. Bezbroj puta je preletela njegove reči. Toliko ga je upoznala, da je znala, da je sve što joj je rekao tako i mislio. Znači bila mu je bitna. Ali ipak kao što je rekao on je bio seljak i na brak je gledao sa praktične strane. Bilo joj je žao što je vikala i mu na taj način predstavila svoje strahove i pomisli. Ali sve što je rekla je bilo za ovu sredinu istina. Toliko je bila zadubljena u svoje misli da nije čula kad je ušao. Stajao je na vratima i je posmatrao. Srce mu se paralo kad je video njenu žalost i nemoć. Nije znao šta da radi. Kako da joj dokaže da mu je stvarno bitna i da bi joj bio dobar muž. A pre svega da joj dokaže da nije imao nameru da je izkoristi. U jednom trenutku ga je primetila i samo tiho rekla »ručak je gotov« i svoj pogled usmerila u pod. Ručali su u tišini. Prvi put odkad su se upoznali je oko njih vladala mučna napetost. Prvi je progovorio Colin »mislim da treba da idemo na taj vašar, vidim da si ispekla pitu. Kako želiš da se ponašam?« Samo ga je začuđeno pogledala. Blago joj se nasmešio »upravu si ova sredina sada zna da živimo zajedno i misle tako kako si opisala. Ja tako ne mislim kao ni ti. Ali zbog tebe i tvog posla treba da igramo njihovu igru. Kako želiš da se ponašam« se je trudio da bude miran. Već jutros je odlučio da će uraditi sve što ona želi a i pokušaće da joj dokaže da mu puno znači i da je zaljubljen u nju i da je stvarno želi za ženu. Ali nije znao šta ona oseća prema njemu, nije mogao zaključiti šta je odlučila. Bio je napet i u isčekivanju odgovra koji će mu reći kakva je njegova sudbina je samo nemo posmatrao dok se trudila smisliti odgovor. Duboko je udahnula i zatvorila oči »jedina stvar koju selo očekuje je da čuje da planiramo brak ali sada sam još u žalosti pa treba malo da sačekamo.« »Dobro onda ću igrati zaljubljenog verenika« je rekao mirno mada je u njemu sve igralo od sreće i uzbuđenja.
Stajao je u hodniku i gledao kako silazi niz stepenice. Korpu koju je spremila za vašar je več odneo u kamionet i vratio se u kuću da je sačeka. Nije se trudio da bi sakrio svoje oduševljenje nad njenim izgledom. Nikad je još nije video takvu. Obukla je tamno siv sako i odgovarajuće pantalone uz to je obukla nežno sivu košulju, ipak je bila u žalosti i nije ličelo da se oblači u jarke boje koje su joj lepše pristajale. Komplet je bio jednostavan i elegantan. Poudario je njeno vitko telo. Nežno se našminkala i kosu očešljala i pustila da joj puštena pokriva leđa. Bila je neverovatno lepa i srce mu je brže počelo da kuca. Dok je silazila je bacila pogled na Colina koji je stajao i je sa odobravanjem posmatrao. Sav svoj trud i volju je uložila u to, da on ne primeti, da je i ona oduševljena njegovim izgledom koliko i on njenim. Obukao je nove farmerice i svetlo plavu košulju a preko je prebacio tamno plav sako koji je samo poudario plavetnilo njegovih očiju. Kosu je lepo očešljao i vezao u rep. Bio je visok i zgodan pomislila je da je nema žene koja ne bi poželela da se nađe u njegovom zagrljaju. A ona koliko ga je želela toliko joj je i bilo neprijatno pored njega. »Prelepa si, sve ćeš zasenčiti« joj je rekao iskreno i pridržao vrata da je izašla pre njega. U nosu je osetio njen poznati parfem i zadnjim atomima svoje volje je obuzdao svoju potrebu da je privuče u svoj zagrljaj.
Kad su stigli većina ljudi je već bila pred školom. Colin je samo tiho rekao »sada igramo zaljubljeni par zato dozvoli, da ti pomognem.« Izašao je iz koli i prešao na njenu strano te joj otvorio vrata i pomogao da izađe. Uzeo je korpu u kojoj je bila pita i sitni kolači kao i flaša soka i dve litre domaćeg crnog vina. Zajedno su kročili prema ostalima, koji su svo vreme krišom posmatrali njihov dolazak. Shenon se ubrzo izgubila u ženskom društvu. Bilo je toliko ljudi koje je htela da pozdravi i sa njima popriča. Muškarci su povukli Colina u svoju sredinu. Čim kad su izmenili osnovne fraze pozdravljanja brzo su hteli da znaju šta se zapravo dešava između Shenon i Colina. Žene čim kad su čule, da su vereni i da će se kasnije kad prođe neko vreme žalosti venčati su joj počele davati raznorazne savete kao da je već udata žena. Iako su joj napomenule, da niko ne bi zamerio ako prekine žalost za stricem se je Shenon držala njihove priče i vešto izbegaval detaljnije odgovore. Muškarci, vredni domaćini koji su gledali na zemlju i porodicu praktično i racionalno su pritiskali na Colina, da je što pre venča. Pošto se je razgovoru pridružio i seoski pop je Colin priznao, da bi se on odmah venčao sa njom ali da je ipak predugo živela u gradu i da želi da ispoštuje njenu želju. Malo se nasmešio pošto mu se porodila divna misao kako da se brzo venčaju i da zato Shenon ne okrivi njega. Znao je da je voli i da želi nju do kraja svog života. Primetio je da i ona nešto oseća do njega i pošto je već uprljao njen ugled kao što je i ona to primetila biće najbolje da uradi pravu stvar i je napravi poštenom ženom. »Imam ideju ako bi to moglo da prođe« je rekao tiho popu, da ga drugi nisu čuli i pri tome mu je igrao osmeh na ivicama punih ustana.
Kao i uvek na vašaru je reč preuzeo predsednik sela i podao detaljnu analizu prethodne godine. Šta se je sve dešavalo kao i šta se planira za sledeću godinu. I doktor Hotlener je preuzeo reč te se zahvalio meštanima na dugogodišnjoj saradnje te objavio da ide u zasluženu penziju kao i da je Shenon nova veterinarka i da će od sutra preuzeti stanicu. Posle opšteg uzbuđenja i čestitanja je doša na red i pop koji je blagoslovio narednu godinu i poželeo obilan rod njiva i zdravlje i blagostanje. Posle lepih reči je pogledao Shenon i rekao »mi smo mala zajednica, obično se sve zna šta se dešava. Svi znamo da gospođica McMaloh živi sa gospodinom Conoreyem. Colin Conoreya svi znamo več neko vreme od kako se doselio u naše krajeve. Boljeg domaćina od njega ne bi mogla da nađe. Bila mi je dužnost da pitam Colina kakav je njihov odnos i on mi je potvrdio da su vereni i kad prođe vreme žalosti za stricem Bayronom oni će se venčati. Znači svi možemo da jim čestitamo« i opet su ljudi povikali čestitke i odobravanja a zatim je pop digao ruku jer nije još završio. »Kao božji predstavnik u ovom kraju mislim da smem uzeti stvari u svoje ruke i sa obzirom na situaciju predložiti, da ovo dvoje mladih ljudi koje se voli ne čeka predugo nego se čim pre venča. Pomislio sam pošto smo svi tu i pošto je divan dan, da eto danas proslavimo i združimo u bračnu zajednicu to dvoje mladih i vrednih ljudi.« Ljudi su pozdravili popov predlog sa glasnim povicima odobravanja. Colin je u masi ljudi potražio Shenon i brzo stao pored nje. Sa zebnojom je gledao u njene iznenađene oče i trudio se da pokaže kako je i sam iznenađen i da nezna šta da rade ili kažu. Vešto je sakrio, da je to bio njegov predlog za koji su znali samo on i pop i za koji ona nikad nesme da sazna inače bi ga prezirala do kraja života. Nežno je uhvatio njenu ruku i sa strahom da bi odbila čekao njen komentar. Pre nego što je došla sebi od šoka je čula popa koji joj se veselo obraćao »šta misliš drago dete, na moju odgovornost prekini žalovanje za stricem i dozvoli Colinu da uradi jedinu pravu stvar i postane tvoj muž pred bogom i narodom. Znam da voliš tradicionalne stvari tako, da možemo otvoriti crkvu i tamo obaviti obred ili bi ipak želela ovde pod milim nebom.« još pre nego što je uspela da odgovori prišao jim je gospodin McLarney »ja ću vam pokloniti prstenje kao znak pažnje i zahvalnosti što nastavljate tradiciju ovog kraja jer i ovde mladi ljudi odlaze sa sela u veće gradove i stanovništvo se stara. Lepo što si se vratila Shenon a i tvoje znanje veterine nam mnogo znači« je rekao smeškajući se i pri tome je uzeo Shenoninu ruku u svoju »da vidim koja veličina tebi odgovara« zatim se okrenuo kod popa »samo malo vremena mi dajte idem do zlatarske radnje« okrete se i ode tako brzo kao što je i prišao.« Istog trenutka kada je McLarey otišao je prišla gospođa Onelle »ja ću doneti cveće za mladu i poneki cvetić, da ti upletemo u tvoju lepu bujnu kosu« je rekla i potrepljala Shenon po ruci i naglo otišla. Colin je bio radostan jer posle ovog će biti Shenon strašno teško reći, da ne želi da se uda za njega. Kratkotrajnu tišinu i isčekivanje njenog odgovora je prekinuo pop koji je ponovo pitao gde bi ona volela da se održi obred. Shenon je blago stisnula Colinovu ruku koja je još uvek držala njenu i tiho rekla »u crkvi unutra.«
Užurbane pripreme na vančanje su tekle gladko i sa radošću. Svi u selu su bili oduševljeni takvim preobratom. Jedni zato što su bili sentimentalni i voleli su obrede i sretne završetke, drugi što je Colin ispoštovao devojku koja je odrasla među njima i što će uraditi pravu stvar i uzakonititi njihovu vezu, opet neki što se je na vašaru dešavalo nešto novo i obećavalo dobro provedeno popodne. Shenon je postala svestna šta se zapravo dešava kada je sa belim ružicama upletenim u crvene uvojke i sa divnim belim bidermajerom stajala ispred oltara pored muškarca koji joj je burio maštu od prvog trenutka kada ga je ugledala. Postaće njegova žena, zajedno će izreći obećanja jedan drugome koji će jih vezati do kraja života. Morala je sebi da prizna da koliko ga želi i koliko joj je drago da će se venčati toliko se i boji da prave grešku, da se neće slagati i da ne treba slušati okolinu i raditi to što oni očekuju. Ali sada je bilo kasno sada je već stajala tu i obred je počeo. Setila se Colinovih reći, da on želi porodicu sa njom i da mu je ona bitna i verovala mu je. Nije mogla sebi da objasni zašto ali ipak mu je verovala kao što je verovala, da će on biti dobar muž. Zapitala se da li će ona moći biti njemu dobra žena. Još uvek je u svojoj duši osećala, da je sve to prebrzo ali puta nazad nije bilo. odmislila je svoje strahove i pomisli i prepustila se obredu. Slušala je reči kojim jih je pop blagoslovio i sa radošću je prihvatila Colinovo obećanje kao što se je ona iskreno obećala nejmu. Kada je mladoženja poljubio mladu tiho joj je šapnuo »veruj mi da te volim i biću ti dobar muž.« Opijena njegovim rečima i strašču njegovog nežnog i kratkog poljubca je samo pomirena sa sudbinom gledala u njegove oči. Ubrzo su sledila čestitanja i kasnije veselje gde su seoski muzičari pričarali nekoliko lepih i razdraganih melodija uz koje su zaplesali i stari i mladi.

... nastaviće se ...

od **Maja** Čet Mar 22, 2012 11:58 am

Shenon ... nastavak ...

Colin i Shenon su odplesali brzi ples i se još zadihani zaustavili uz tezgu da uzmu malo soka kada su jim prišli njihov prvi komšija Neal Oconor i njegov sin Ian u pratnji doktora Hortlendera. Veselo su jih pozdravili i čestilali. »Ako želite na putovanje ili tako nešto ja ču još za koji dan raditi u stanici ne brini o tome« je prvi počeo dr. Hortlender a Neal je nadovezao »ni za štalu ne brinite ja i Ian ćemo pobrinuti za vaše životinje.« »Pa ne znam o tome nismo razmišljali svejedno hvala« je uspeo da odgovori Colin. »Možda odete na neko putovanje ili pak da obiđete porodicu, tvoja braće će biti radostna da upoznaju tvoju ženu« nije odustajao dr. Hortlender i pri pomenu njegove porodice Shenon je u Colinovim očima primetila žudnju i iskrenu želju da ode do njih zato je tiho rekla »možda bi stvarno mogli da odemo do Colinove braće ali tek u utorak sutra imamo još nekoliko stvari da uradimo.« »Nema problema smatraj da ti počinje posao tad kad se vratite, do tada ja dežuram« se je nasmejao dr. Hortlender i lopnuo Colina po leđima te otišao. »Kad krenete svratite do nas, da nam date uputstva« se je nasmešio Neal i krenuo za doktorom. »Biće mi drago pobrinuti se sa ždrebad« je veselo rekao Ian i sa priklonom zamolio svoju komšinicu za jedan ples.

Predveče su se ljudi razišli i svako je krenu svojim putem. Colin je parkirao avto pred kućom i požurio da otvori vrata svojoj ženi. »Moja žena« je odzvanjalo u njegovoj glavi i srce mu je brže udaralo i činilo mu se da udara u ritmu njenog imena. Nije bio dovoljno brz pa je ona već izašla sama, kada je htela da uzme korpu sa zadnjeg sedišta je Colin uhvatio njenu ruku te je okrenuo prema sebi. »Žao mi je što su nas tako na brzinu venčali pa nisam mogao da ti se udvaram ali znaj da sam najsrećniji čovek na svetu zato što si postala moja žena. Dozvoli, da od ovog trenutka radim stvari tako kako treba« bez upozorenja se je sagao i je digao u svoje naručje. »Šta to radiš« je kroz smeh i nelagodnost uspela da ga upita. »Nosim svoju ženu preko praga« nasmehnu se i dodao »i preko dvorišta pa pravu u zajedničku lepu budućnost.« Sa njom u narućju je kročio prema kući pri tome se je zaljubljeno smeškao i gledao u prelepu Shenon sa belim ružama u kosi i nelagodnim osećajem na licu. Bez obzira na sve znao je da se i ona polako raduje njihovom zajedničkom životu. Preneo je preko praga i tek onda ne da bi je spustio iz svog snažnog prijema polako poljubio. Ovog puta je njegov poljubac bio dug i strastan. Prvo se polako igrao sa njenim ustnama i tek postepeno pojačavo strast i budio potrebu po još. Shenon je samo ojačala svoj zagraljaj oko njegovog vrata i se još jače privila na njegove čvrste grudi. Osetila je njegov brži ritam srca kao i ubrzano disanje isto kao što je i on osetio to kod nje. Ali svejedno Colin nije želeo da joj se još više nameće, hteo je da ga ona vodi i da bude sigurna da ga želi i prihvata kao muža. Osećao je da joj bar to duguje ako ju je već primorao da se uda za njega. Polako je odmaknuo svoje ustne sa njenih i svoj ispitivački pogled usmerio u njene oči mutne od strasti i požude. Kao što je predvidio znala je da se kontroliše i čim kad se odmakao od njenih ustana je pokušala da se izvije iz njegovog naručja. Polako je spustio njen noge dole ali nikako nije žele o da joj dozvoli da se odmakne od njega. Čvrsto je držao u svom zagrljaju i bez reči posmatrao njenu nelagodnost koja se opet budila u njoj. »Ovo je prebrzo« je tiho rekla i zatvorila oči te još tiše rekla »znaš da mi se sviđaš i da budiš neverovatnu strast u meni ali misao da treba da legnemo u isti krevet samo zato što smo muž i žena mi je neprijatna.« znao je koliko težko joj je bilo da mu prizna svoje strahove i misli zato je tiho rekao »hajdemo onda od početka. Nećemo spavati u istoj sobi dokle god ti to ne budeš htela ali dozvoli, da ti se udvaram i da te zavedem pa neka se sve desi spontano dalje.« »Stvarno možeš to da prihvatiš« je neverujući svojim ušima upitala i ga iznenađeno pogledala. »Da mogu i hoći zbog tebe kao dokaz da su moje namere od prvog trenutka kad sam te video bile ispravne i čiste« je odgvorio sa osmehom i je pustio iz svog zagrljaja pri tome je za razliku od nje on odmah znao da mu je obećala da kroz dva dana idu kod njegove braće i da tamo hoće neće morat će spavati pored njega i pošto je bila strastna ženska znao je da neće moći da odoli njegovom zavođenju ako ne uspe i pre da slomi njen zid kojim se je ogradila zbog njega.

Colin dugo nije mogao da zaspi i bez obzira na to rano se probudio, prerano zato je ležao u krevetu i razmišljao o svom životu. Osmeh zadovoljstva je zaigrao na njegovim usnama. Juče mu se ostvarili skori svi snovi. Sada je bio vlasnik jednog lepog i uspešnog imanja, imao je solidno stado ovaca, nekoliko krava i za svoju razonodu i ljubav kobilu i dva ždrebeta. Sem što je sa Shenon spojio imanje sada je imao i nešto para koje će moći da uloži u imanje tako kako je maštao pre neko vreme. Disao je punim plućima pokušavajući da se navikne da sada spava u svojoj kući. Bez obzira na ispunjene snove znao je da imanje i kuća u suštini nisu to što mu daje zadovoljstvo. Morao je sebi da prizna da se tako oseća jer napokon ima dom. Shenon je ta koja mu daje zadovoljstvo i radost i koja je jedina sposobna ponuditi mu dom. Bez nje mu ni kuća ni imanje ne bi značili ništa. Iaku su prvu bračnu noć proveli svako u svojoj sobi nije joj to zamerio. Ne daće joj vremena koliko ga bude želela ali svo vreme će biti u blizini i joj dvoriti. Nasmešio se toj misli i polako ustao iz kreveta. Rešio je da za promenu on njoj pripremi doručak i skuva kafu.
Shenon je još na stepenicama osetila mamljivi miris kafe. Tiho je sišla i stala na vrata u kuhinju. Sto je bio postavljen za doručak a Colin je upravo nalivao kafu u šolje. Kada ga je ugledala u starim farmericama i karirastoj košulji sa kosom vezanom u rep kako se mota oko šporeta srce joj brže poskočilo u grudima. Opčinjna je gledala u njegovo vitko a snažno telo i čvrste ruke koje su je juče držale čvrsto u naručju. Ni sama nije znala po koji put se zapitala da li je juče pravilno uradila i prihvatila njegovu velikodušnu ponudu da zadrži svoju sobu i da krenu od početka, da joj on prvo dvori. Bila je njegova žena i njena dužnost je da se prilagodi njemu koji je bio njen zakoniti muž. Tako je bar bilo u navici i tradiciji od davnina. Ali Colin iako odrastao uz tu tradiciju je bio u mnogo čemu drugačiji, savremeniji. Znala je da na njemu nije primetila samo njegov fizički izgled koji je prijao njenom oku ne privukao je svojim šarmom i dubokim a nežnim glasom i svojim shvatanjima i načinom razmišljanja kao i humorom i iskrenošću. Kao celina je bio privlačan i htela da prizna ili ne zaljubila se u njega. Zaneta svojim razmišljanjem nije odmah primetila, da se je Colin okrenuo i je primetio. Trgla se tek kada je stajao čisto blizu nje sa pupoljkom ruže u ruci i joj se smešio »dobro jutro gospođo Conorey ovaj pupoljak ruže ne može da se meri sa tvojom lepotom ali svejedno je za tebe« uzeo je njenu ruku u svoju i je gentelmansko poljubio te joj je onda dao ružu koju je prihvatila sa nežnim osmehom na licu. »Danas želim da ti bude lepo kao što je i meni« je rekao te joj ponudio da sedne za postavljen sto. Kad je napokon došla do malo vazduha posle takvog prijatnog iznenađenja samo mu tiho rekla »hvala.« seo je na svoje mesto te joj ponudio da uzme doručak. Neko vreme ga je samo posmatrala iz neobjašnjivih razloga se u njoj ponovo probudilo nepoverenje i pomislila je da je izigrana. Odpila je gutljaj kafe a zatim rekla »stvarno si dobre volje još nikad te nisam videla takvog.« Sumnjičavo je pogledao jer mu se učinilo da je to rekla dosta pikro i odmah mu je bilo jasno da je u mislima imala da je tako sretan zbog imanja. Ustao je i prišao joj, sklonio se ka njoj tako da su jim lica bila neverovatno blizu kada je tiho a ledeno rekao »jedna stvar da ti bude jasna draga žena veseo sam jer imam tebe i imam dom. Jesam dobio i drugu polovinu imanja i tvoje pare ali sve to bez tebe nema vrednosti. Ja znam šta me osrećava i to si ti.« polako se digao i kročio korak od nje a onda se zaustavio i opet okrenuo »to sam ti rekao sada i nikad više, o tome ne želim da pričam« bez ijedne reči više je otišao iz kuhinje i mogla je samo još da čuje kako je zalupio ulazna vrata kada je izašao. Bilo joj je žao, znala je da ga je povredila. Videla je bol na njegovom licu i žalost u njegovim očima. Ali nije mogla da prihvati, da je stvarno sretan zbog nje. Polako je počela da jede svoj doručak. Nije razmišljala o hrani i u suštini je više doručak jeo nju nego ona njega ali znala je da mora da jede zato je sa otupelim osećajem u srcu i na ivici plača praznila tanjir. Čak ni mačak je nije oraspoložio kada joj skočio u naručje. Samo odsutno ga je pomilovala po leđima i dalje zurila u prazno. Kroz mozak su joj prolazile sve slike i sve reči koje su bile izrečene od kako su se upoznali. Morala je da prizna da mu je verovala i shvatila je da podsvestno zna da nije takav čovek koji bi je samo grubo izkoristio. Normalno da je bio veseo i zbog zemlje, ko ne bi ali nije je uzeo za ženu zbog toga. Bila je besna na sebe da je dozvolila sebi biti gruba i bezobrazna do njega. Zatvorila je oči i nekoliko puta duboko udahnula. Rešila je čim kad skloni sto otići će za njim i mu se izvinuti i priznati da je i njoj drago što je baš on njen muž i da nije tako hladna do njega kako pokušava da bude. Ali zapitala se je hoće li joj verovati i oprostiti. Previše ga je poverdila i na to pitanje nije imala odgovora.
Taman je obrisala i sklonila i zadnji sud u nameri da sada ode i potraži svog muža te mu se izvine kada su se otvorila ulazna vrata i iza Colina je zagledala uplašen i nelagodan Ianov pogled. »Jedna od komšijskih krava se nadula i leži hitno bi trebao da je pregleda veterinar pa je Ian dotrčao do tebe« je hladno rekao Colin. »Da idem da pogledam, samo da uzmem svoju torbu« je rekla odlučno i pri tome je hlad stisnuo njeno srce nije verovala da će joj oprostiti. Brzo se obula i navukla jaknu uzela je torbu i tiho upitala Colina »da li bi išao samnom?« »Ako ti je torba pretežka može Ian da je nosi ili idi kamionetom ja imam ovde dosta posla« je rekao hladno i kroči nazad prema štali. Pošto je bio okrenut leđima Shenon nije mogla da vidi veselje u njegovim očima kao ni pokušaj osmeha u ivicama njegovih usana. Samo je bila još jače ubeđena, da joj neće tako lako oprostiti. Colin je primetio da je njegova žena puno razmišljala i da joj je verovatno žao što ga je tako napala ali za sada joj neće dati mogućnosti da mu se izvini, ne neka malo razmišlja možda će konačno priznati sama sebi šta oseća prema njemu. U jedno je bio siguran možda ga ne voli tako jako kao on nju ali svejedno nešto oseća prema njemu inaće se nikad nebi tako prepustila njegovim poljubcima i ne bi brinula zbog njega, niti bi ga nežno gledala ubeđena da ne vidi njen pogled.
Shenon je u trenutku kad je kročila u štalu izključila svoje brige i svoj život. Sada je bila na poslu, bila je veterinar i životinji je trebala njena pomoć. Posle dobrih sat vremena su izašli iz štale ubeđeni da će se životinja ubrzo oporaviti. Ian se je ponovo izvinuo što je dotrčao po nju ali pomirila ga je rečima, da bi u suprotnom bilo prekasno za kravu. Gospođa Oconor je skuvala kafu i poslužila tople kiflice sa sirom koje je spakovala i za Colina. Shenon je ustala da ode sa izgovorom da ima još gomilu stvari da uradi i ručak da spremi. »Nisi nam rekla koliko smo dužni« je odlučno rekao Neal Oconor. »Ništa mi niste dužni, to su lekovi iz moje lične apoteke a pošto ste se ponudili da se pobrinete i za naše životinje dok smo nas dvoje u poseti Colinovoj rodbini smatrajte to kao sitnicu pažnje sa moje strane za zahvalu.« Još jednom jim je mahnula rukom u pozdrav i dodala »ne zaboravite na lekove tačno kroz 8 sati joj dajte drugu dozu« te požurila po putanji nazad kući.
Kada se vratila Colina nije bilo nigde. Traktor je bio ispred štale kao i kamionet ispred kuće. Bila je zavirila u štalu ali tamo ga nije videla niti je bio u kući. »Znači sada me izbegava« je pomislila i počela da sprema po kući. Stavila je ručak da se kuva i onda pošla da spakuje torbu sutra za put. Rešili su da idu kamionetom ujutru čim kad Colin završi poslove po štali. Iz Londona je donela puno sitnica koje je kupovala bez nekog posebnog razloga. Volela je da kupuje poklone kao što je volela da jih poklanja. Uvek je imala ponešto spremljeno kako nikad ne bi naišla na situaciju da ništa nema na zalihi. Iz priča je poznavala Colinovu porodicu tako je lako nabrojala koliko poklona joj treba i bila je sretna što je imala za svakoga ponešto. Ponovo je izključila svoje brige i se posvetila poklonima. Lepo jih je uvila i na svaki poklon zalepila etiketu sa imenom. Sve poklone je zatim raspodelila i spakovala u dve velike poklon kese za svakog brata i njegovu porodicu po jednu kesu. Kada je spakovala i svoju torbu se našla na razcepu. Šta sada da radi, dali da spakuje i Colina ili ne. Do sada nije puno prevratala po njegovoj sobi. Uvek mu je usisala i obrisala prašinu, krevet je on sam nameštao a odelo mu je samo ispeglala i ostavila na ormarici pa je on složio u orman. Sada je bila njegova žena i to bi trebao da bude njen posao ali njen muž je bio besan na nju i možda joj pored svega što je rekla ne bi oprostio da prevrće po njegovim stvarima. Rešila je da ga pita ali gde je on. Vreme ručku je već odavno prošlo ali njega nije bilo. Ručak se ohladio i pošto nije bila gladna posvetila se drugim poslovima. Sada je sve završila i počela je da brine zašto Colina nema. Prvo je pomislila da je toliko besan na nju da ne želi da je vidi. Ali ubrzo joj se misli vratile na crne scenarije, šta ako mu s ipak nešto dogodilo. Jutros je pojeo samo nekoliko zalogaja doručka i pola šolje kafe do sada bi ga glad naterala da se vrati u kuću. Znala je da pošto je ona otišla on nije više ulazio unutra, da jeste primetila bi po hrani ili bilo čemu ali sve je bilo na svom mestu i tako kako je ona pustila. Gde li je se je zapitala po stoti put. Više nije mogla da izdrži zato je pošla da ga traži. Rešila je prvo da pogleda po štali i potraži psa. Znala je gde je verni pas Bac koji se strašno navezao na Colina tu je i Colin. Nasmešila sa kad je pomislila kako su Colina životinje volele, prvo je preuzeo porodičnog psa koji je dugo bio senka njenog pokojnog strica pa onda i njenog nepredvidljivog mačka Phila koji je bio strašno nepoverljiv do stranaca. Životinje osećaju dobrog čoveka joj je prošla misao kroz glavu kako to da mu ona nije verovala ili pak svoja sumnjičenja zadržala za sebe dok se ne uveri šta je istina. Ali oduvek joj je jezik bio brži od pameti i bila je tvrdoglava i svojeglava te previše ponosna zato je nemalo puta zašla u neprijatne situacije ali ovo što je tako postupila sa svojim mužem joj se činilo nedopustljivo. Polako je kročila u štalu. Bac je ležao kao i uvek u slami što je značilo, da je i Colin tu unutra. Laknulo joj je što je tu ali pojavila se nova zebnja šta da mu kaže. »Coline« je tiho pozvala a pošto nije dobila odgovora je pokušala ponovo »Coline si tu? Coline?« Colin je bio gore u nameri da skine seno kako bi Ianu spremio sve na dohvat ruke, bezobzira što je bio mlad i pun snage brinuti se za dve štale nije lako, sa prozoro je primetio kada je izašla iz kuće i krenula prema štali. Svo vreme od kada se vratila posmatrao je kuću. Kada se vratila od Oconorevih je video da ga traži ali namerno se sakrio kako ga ne bi videla zatim je pustio da ode unutra bio je ubeđen da će puno da razmišlja o njemu i tako postaviti temelj za njihov brak. Hteo je da ona odluči dali će njihov dom biti pun ljubavi ili ne, u svakom slučaju zavisilo je od nje. Još uvek stajaći gore posmatrao je kako je ušla. Svideo mu se njen bojazljivi glas koji ga dozivao. Da shvatila je i odlučila je šta i kako u to je bio sada ubeđen. Došla je za njim znači da ga je prihvatila. Sa radošču u srcu je posmatrao kako kroči sve dublje i dublje u prostor. Najradije bi skočio dole i je poljubio tako kako želi još od sinoć ali ne, mora da bude jak, na njoj je da napravi prvi korak. Još malo je posmatrao a onda je hladno rekao »zdravo Shenon ovde gore sam.« Brzo se trgnula i pogledala iznad sebe. Za trenutak su se njihovi pogledi sreli a što zbog visine što zbog polumraka nije videla izraz u njegovim očima zato je postala još nesigurnija. Skupila je svu snagu i rekla »ručak se već ohladio.« »Radio sam pa sam zaboravio na sat« joj je odgovorio isto hladno kao i pre te počeo da silazi. Shenon je samo stajala i ga posmatrala. Kad je sišao okrenuo se te joj se zajedljivo nasmehnuo »a da nisi malo brinula zbog mene draga žena?« te reči su na nju delovale kao hladan tuš, dok se ona spremala da mu se izvini i izgladi njihov spor on se zajedljivo šali na njen račun. Možda je pogrešila možda ipak nije tako dobar kao što je sebe ubeđivala. Živela je svoj život i nikad se nikome nije pravdala pa neće ni njemu je čvrsto odlučila zato ga je samo ledeno pogledala »ručak se ohladio i ako još želiš da sutra idemo kod tvojih mi reci dali očekuješ da ti ja spakujem torbu ili ćeš to sam?« »Hvala na brizi ali sam ću« je nežnije odgovorio jer je shvatio, da je sada on preterao. Shenon se samo okrenula na peti i odkorakala napolje.
Kad je ušao u kuću ona je izašla sa korpom veša da ga okači iza kuće. Bez da bi ga pogledala je rekla »ručak je na stolu mene ne čekaj.« Sada je bio Colin opet na trnovima jer ga je Shenon celo popodne izbegavala. U jednu ruku je bio sretan da ujutru putuju jer toliko je do sada upoznao svoju ženu da je znao da će se potruditi i ispred njegove porodice biti prava i ljubazna žena. Osim toga čeka jih duga vožnje i imaće priliku da popričaju i otklone te smešne nesuglasice koje su stvorili oboje. Polako je otišao u svoju sobu i pred ormanom zagledao spremljenu torbu u koju da spakuje svoje stvari. Nasmešio se, onako za sebe, bezobzira što je besnela ipak je brinula za njega i prihvatila dejstvo da su muž i žena.
Ni jutro nije donelo promenu njenog raspoloženja, bila je ljubazna ali hladna i poslovna. Pričala je samo ono najosnovnije što je morala. Colin bi se najradije glasno nasmejao njenoj samokontroli i odličnošču da ga ignoriše kao i svom stavu da mora i dalje da bude hladan do nje. Ako je već počeo tu igru treba i da je završi. »Bože kakav par, dva odlučna i tvrdoglava bića koja se bore jedan protiv drugome a u isto vreme i svako od njih i sam protiv sebe« je pomislio sam za sebe. Za sada neka bude tako ali ako ubrzo ne pomiru strasti moraće nešto da preduzme.
Doručkovali su u tišini i dok je Colin završavao poslove u štali Shenon je popakovala avto. Dok se on presvlačio ona je proverila sve prozore i izključila stvari iz struje. Delovali su kao usklađen par koji je to radio već bezbroj puta. Uzela je još korpu sa mačkom i sačekala ispred kuće da Colin zaključa ulazna vrata. Tek kada je prišao je video da je mislila na sve. Na zadnjem sedištu je stajala korpa sa hranom a iza sedišta su stajale poklon kese. Hteo je da je zamoli da stanu u gradu i da mu pomogne da kupi po neku sitnicu za decu ali sada kad je video toliko poklona srce mu se omekšalo. »Šta su ti pokloni« je ljubazno pitao. »Pokloni za tvoju porodicu, za svakog ima ponešto jedino treba da staneš negda da dokupim i po koji slatkiš za decu« je rekla svojim poslovnim tonom i sela na mesto suvozača. Kada se namestio na svoje mesto Colin je nežno pogledao i tiho rekao »hvala« sa zadnjim atomima svoje snage se kontrolisao da je ne privuče u svoj zagrljaj ili se bar dotakne njen ruke. »Nema na čemu« je rekla odrezavo i pri tome gledala kroz prozor. Koliko god je bio ljut na nju sada se već pomalo omekšavo, to je primetila. Ali rešila je da mu ne dozvoli tako arogantno da se šali na njen račun kao što je to radio juče. Nije tačno znala zašto je bolje volje ili joj je oprostio ili mu je toliko puno značilo da ide kuči. A to da ide kući je znala da mu znači dosta. »Hvala što si pristala da idemo da obiđem porodicu, nisam jih video već dobre tri godine« je rekao iskreno. »Nema na čemu« mu je kratko odgovorila ali ovog puta malo ljubaznije. Neko vreme su se vozili u tišini a onda jeColin pokušao da naveže bilo kakav razgovor. Ali na sve mu je samo kratko odgovarala i počeo je da se pita dali nije pogrešio što ju je primorao da se uda za njega. Šta ako ga stvarno nije volela i nije joj stalo do njega.
Obje su bili ganjeni dočekom koji jim je pripremio Colinov brat i njegova porodica. Telefonom su se javili i saopštili vest o venčanju kao i to da u utorak stižu u posetu. Svi su jih s radošću pozdravili i čestitali te izrazili iskrenu dobrodošlicu. Čak i Shenon koja se strašno trudila da bi zadržala svoj poslovni i hladan odnos do Colina je u trenutku zaboravila svoje namere i se prepustila dobroj volji. Koliko puta med vožnjom se je u zadnji čas zadržala da nije veselo pokazal na nešto što je videla uz put. Ponela je i svoj fotoaparat ali nije želela da ga moli da joj stane kako bi načinila koju fotografiju. Stvarno se trudila da bi njihov put prošao u tišini i odvojenosti iako je svom svojim bićem žudela za njegovim zvonkim dubokim glasom i opojnim smehom koji joj se činio zarazan. Sada kada su stigli u kuću gde se Colin rodio i kada je videla toliko ljudi što su se skupili samo zato da pozdrave Colina i upoznaju njegovu ženu, sada je priznala svoj poraz i odlučila se da bude takva kakva jeste i njen odnos do Colina je morao da bude normalan za mladi bračni par. Pozdravila se sa svima i morala je da prizna da joj je godilo saznanje da su je stvarno od srca prihvatili. Bilo je toliko ljudi i dece, da se više nije ni trudila da bi popamtila imena. Pored najstarijeg brata koji je živeo u porodičnoj kući sa ženom i troje dece je došao i drugi brat sa porodicom. Odjednom su se tu stvorile i komšije kao i Colinovi drugari još iz mladih dana. Očigledno su očekivali takvu gužvu tako da su napolju postavili sto i klupe, stariji su posedali uz meze i sveže pivo dok su deca trčkarala okolo oduševljena nad mačkom Philom. Shenon se trudila uvek biti u neposrednoj Colinovoj blizini što je i njemu odgovaralo jer je morao da prizna da je postao pomalo ljubomoran što su njegovi drugari bez zadržke ili pomisli dvorili oko njegove žene. U jednom trenutku su muškarci odveli Colina od stola a na njegovo mesto pored Shenon je sela lepuškasta mlada žena sa velikim stomakom ispred sebe jer je bila pred sam rok za porođaj. Jednom rukom je pomilovala svoj stomak a drugom je pokrila Shenoninu ruku i joj se iskreno i radostno nasmehnula »ako si u ovoj gužvi zaboravila ja sam Clare prva komšinica onaj riđekosi tamo je moj muž« je rekla veselo i sa ljubavlju pogledala prema svom mužu koji je stajao pored Colina. »Hoću da znaš da mi je baš drago što si ti Colinova žena i stvarno vam želim svu sreću u životu« gledala je u Shenon sa sestrinskom ljubavlju. »Znaš od kada pamtim za sebe sam bila zaljubljena u Colina ali on me je smatrao samo komšijskom devojčicom. Ja sam maštala kako ću se udati za njega a on će doći na naše imanje da odmeni mog oca. Htela sam porodicu sa njim ali to su bili samo dečiji snovi koje sam brzo prerasla i sada imam čoveka koji mi je bio suđen, čoveka koji me voli i koga ja volim. Znaš mene nikad nije gledao tako kako gleda tebe, ni mene ni bilo koju drugu odavde. Sretna sam što je i on napokon našao svoju ljubav i sreću« veselo se zasmejala jer je Shenon malo nejeverno gledala u nju. Malo je stisla Šenoninu ruku i nastavila »hej Colin te ludo voli to može svako da primeti ako ga posmatra. Non stop te gleda ispod oka i sva njegova pažnja ide tebe. I ta nežnost koja se pojavi na njegovom licu kad te posmatra kada ga ti ne vidiš je još jedan dokaz više. Stvarno mi je drago što te je našao i veruj mi ako mu dozvoliš biće ti dobar muž i usrećiti će te. Ali šta bi ja to tebi pričala i ti ga voliš. Stvarno mi je drago za vas dvoje« još jednom je stisnula Shenoninu ruku i polako ustala »ne mogu dugo da sedim smeta detetu, dok si tu svratite jednom do nas volela bi još da vas vidim.« Shenon joj se iskreno osmehnula »volela bi još da se vidimo, doći ću sigurno ako mi pre ne odeš u porodilište jer mislim da je tvom detetu već dosta izležavanja.« »Misliš? Rano je, imam bar još dve nedelje do roka« je rekla malo uznemireno i uzbuđeno u isto vreme. »Da čini mi se ali nemoj da paničiš i budi spremna to je sve« je pokušala da je umiri Shenon. »Ti se u to dosta razumeš da nisi iz profesije« je upitala starija komšinica koja je nehotice čula njihov razgovor i koja je i sama bila sličnog mišljenja. »Ne ja se bavim veterinom i imala sam prilike da radim sa tri trudnice i pomalo sam se več uhodala u te završne dane« veselo se zasmejala u odgovor. »Veterinarka si« je brzo prišao i preuzeo razgovor Colinov stric »baš prikladno, naš veterinar leži sa visokom temperaturom dok je njegov pomoćnik na odmoru i nije u kraju. Veterinar iz susednjeg kraja će stići tek sutra a ovde u štali imaju bolesnu kozu.« »Pa što niko ništa ne priča odvedite me u štalu pa da vidimo šta i kako i nađite nekoga ko je spreman da po potrebi ode do ambulante po lekove budu li neophodni« je rekla i ustala. Još jednom je pogledala Clare i joj stavila ruku na rame »ne brini sve će biti u redu.«
Colin je primetio da je Shenon ustala i da sasvim ozbiljno priča sa njegovim stricem i njegovim srednjim sinom, zatim je potražila njega među svim tim ljudima i iz njenog pogleda i mimike lica je znao, da se nešto ozbiljno događa i da ga je pozvala da dođe. Brzo je kročio ka njoj. Još jednom ga je pogledala da li ide za njima i mu još jednom glavom dala znak da požuri i zatim je krenula za stricem prema štali dok je njegov sin Brian otišao da pronađe domaćina. Colin je potrčao i jih ubrzo stigao. Bez oklevanja mu je rekla »tvoj brat ima bolesnu kozu a veterinar ne može da dođe pre nego sutra zato idem ja da vidim šta je sa njom.« Reči više nisu bile poptrebne jer su se svi troje razumeli. Shenon je još klečala pored koze kada su ušli Brian, Mel Colinov brat i njegova najstarija ćerka koja je nosila papir i olovku. Shenon je ljubazno uzela papir i na njega napisala šta je kozi i koji lekovi bi joj pomogli i onda je papir dala dečaku i naručila da što pre ode do veterinara i neka zamoli da mu daju te lekove, verovatno će moći i veterinarova žena to da mu spremi i neka se što pre vrati. Ostalo je da sačekaju da se dečak vrati. Mala Elizabeta je ponudila da pokaže Shenon male mačiće koje je njihova mačka sakrila u votlo deblo iza štale. One su pošle prema mačićima dok su se muškarci upustili u razgovor ispred štale. Dok su tako gledale male mace je Shenon pomirila Elizabetu da su svi zdravi i normalno napreduju nisu primetile divljeg psa koji jim se prišunjao preko polja. Tek kada je zarežao se Shenon okrenula i skoro oledenila. Ali na sreču je uvek brzo razmišljala zato se naglo sagnula i pokupila dva poveća kamena pri tome joj je uspelo Elizabetu koja se tresla od straha da gurne iza sebe. Colin koji je s vremena na vreme bacio pogled na njih dve je odjednom shvatio situaciju u kojoj su se našle. Led mu je projurio kroz žile, brzo je pograbio prve vile i potrčao prema psu pri tome je vikao kako bi njegovu pažnju okrenuo na sebe. Tada su i Mel i stric shvatili šta se dešava pa su sledili Colinovom postupku te su i sami pograbili motiku i vile te pojurili prema razdraženoj životinji. Divlji psi nisu glupe životinje zato je pas odstupio i pojurio preko polja odakle je i došao. Elizabet je pojurila ocu u zagrljaj a Colin je stao na nekoliko koraka ispred Shenon i sa strahom u očima i zebnjom u srcu pitao »jesi li dobro.« kad su jim se oči srele i kad je pročitao strah u njenim zelenim tolmunima sav se naježio odbacio je vile i raširio ruke te pošao prema njoj. I ona je kao pre Elizabeta potrčala u bezbedan zagrljaj. Colin je snažno privio na svoje grudi i joj jednom rukom milovao leđa a drugom je držao njenu glavu čvrsto na svom ramenu. Nežno je poljubio u kosu »sve će biti u redu, sada je otišao sigurno će poći lovci za njim.« Malo je zaćutao i je još snažnije stisao uz sebe. Mogla je da čuje njegovo srce koje je još uvek ubrzano kucalo, samo što ovog puta to nije bilo od strasti nego od straha i ona je bila toga svestna. »Stvarno sam se uplašio. Shenon volim te i veruj mi da ne bi mogao da živim bez tebe. Neznam šta bi uradio da ti se je danas nešto dogodilo« ponovio je pritisao svoje ustne na vrh nejne glave. Malo se odmakla od njega kako bi mogla da mu pogleda u oči. Neko vreme su se nemo gledalali i delili svoja osećanja a onda je spregovorila tiho i nežno »ni ja ne bi mogla da živim bez tebe. Volim te Coline Conorey« te mu ponudila svoje mekane ustne.

od **Maja** Čet Mar 22, 2012 11:07 pm

Vidim, da ovde pišete tuđe pesme, svejedno ja ću vam napisati jednu moju (za sada još nisam uspela ceo forum da pregledam, nadam se, da nisam promašila temu)

Ljubavna pesma

Nošena verom u ljubav
vođena svojim srcem
predajem se tebi
koji nesebično daješ
svoju ljubav meni

još osećam nežan dodir
tvog toplog dlana
na mojoj gladkoj koži

svim čulima još osećam
tvoj svojstven miris
koji budi moju glad po tebi

nošena krilima zanosa
veđena životnom radošću
predajem se sreći
sa rukom u tvojo ruci
koračam u našu budućnost

od **Maja** Ned Apr 22, 2012 9:41 pm

Beli cvet

Hladan kišni dan, sav tmuran i siv uzima energiju i zatire dobro raspoloženje. Neka takav taman bude tamo gde ga hoće i kod onih koji mu tu tamu dozvoljavaju, ali ne kod mene, ne danas. Upalim aromatiziranu sveću, u cd player ubacim svoj omiljeni cd koji svojom prijatnom muzikom zapuni sav prostor. Sa knjiom u jednoj ruci i šoljicom vrućeg čaja u drugoj ruci sednem u svoj omiljeni udobni fotelj. Noge obuvene u termo čarape polako dignem na mali stočić i samo za trenutak zatvorim oči. Osećam pozitivnu energiju i toplinu koji se polako vraćaju u moje premrzlo telo. Uživam u trenutku, na mom obrazu se ponovo pojavio osmeh i tako žmureći uživam u svom trenutku sreće. Toplina me nežno ponese prema opuštenom uživanju. Nošena ugodnim osećanjem, okružena zadovoljstvom polako koračam po divnom proplanku. Pod bosim stopalima osetim mekoću trave, nežne biljke miluju moje noge. Negde žubori potok i svuda oko mene ptice pevaju svoju pesmu. U nosu osećam miris poljskog cveća i na koži dodir ljubavi. Zatvorim oči i počnem da se vrtim oko sebe. Razširim ruke i vrtim se i vrtim se i vrtim. Pijana od vrtenja i veselje rešim da ću pasti u mekanu travu med bele cvetove. Padam i padam i umesto zagrljaja prirode osetim snažne i sigurne ruke koje me zagrle oko struka i moja leđa naslone na čvrste grudi. Glava mi padne na dobro poznato rame i topli dah sa poznatim mirisom miluje moj vrat. Polako i nežno kao dodir leptira se njegove usne spuste na moje. Tako nestvarno i tako sa ljubavlju. Šaptajući sa onim tako za njega poznatim dubokim glasom mi kaže »volim te ali ti to već znaš« i još tiše mu odgovorim »znam.« Nasmeši mi se sa onim osmehom od koga se sva istopim i od koga zanemim, a onda spusti svoje tople, zahtevne usne na moje. Sa poljubcem potvrdi svoje reči i me na krilima požude ponese u visine. Visoko nad mekom travom, visoko nad bele cvetove i nad proplanak sve tamo nad oblake. Sa rukom klizim po belom oblaku i u uvo mi tiho zaprede »nikad nemoj da zaboraviš da te volim, uvek sam te voleo i uvek ću te voleti.« Srce mi poskoči kao da i pre nije već brže kucalo. Obasja me zlatna svetlost i zapuni osećaj mira. Opet se polako budi moj razum, srce se smiruje i počinje normalno da kuca, sad već osećam i svoje do malo pre mekane noge. One noge koje ispružene stoje naslonjene na mali stočić u mojoj dnevnoj sobi, pored kojih stoji zatvorena knjiga i sada već hladna šoljica čaja. Polako otvorim oči. Sedim u svojoj omiljenoj fotelji dok tiha muzika izpunjava prostor. Očigledno sam zaspala. Nasmešim se prijatnim snovima i dignem ruku kako bi popravila pramen kose koji mi je pao na lice. I tada ga nađem, onaj mali beli cvet, u kosi iza uveta, tačno tamo gde ga je on stavio.

od **Maja** Sre Apr 25, 2012 11:09 pm

Ja sam članica foruma Poezija i proza i tamo imamo nekoliko različitih izazova (tako pesničkih kao i proznih). Dok nisam našla forum u životu nisam napisala pesme, a pomoču arene pesničkih izazova volim ponešto da sastavim (u slobodnom stilu naravno :D). Ukoliko imate želju i interesovanje možemo i ovde otvoriti poneki izazov.

Jedan od izazova je i da na postavljenih 5 reči napišeš pesmu i onda dalje postaviš 5 novih reči za drugog. Jedan od mojih odgovora je ovde:

beskućnik, kletvice, zalogaj, pljusak, pocepano

Bez tvoje ljubavi sam samo
Beskućnik slomljenog srca
Sa pocepanim osećanjima nemo stojim
Dozvoljavajući pljusku kletvica da me uhvate
U svoj tvrd nemilosrdni zagrljaj
Kad me u jednom zalogaju
Prežvaćeš i ispljuneš

Doći će dan kada biću jaka
Sa ponosno dignutom glavom stajaću
Posmatraću tebe kada budeš na dnu
Neću se radovati tvome bolu
Jer znaću kako je biti beskućnik ljubavi
Umesto kletvica dobićeš utehu
Topli dlan da te podigne sa dna
A znaj nikad više nećeš dobiti moje srce

od **Maja** Ned Apr 29, 2012 8:55 pm

Sudbonosni odmor

»Hej, šta se desilo« je Sanju začudeno i sa strahom upitala Tina i krišom pogledala Ingrid. »Nisam baš sigurna da je moja odluka da krenem sa vama za deset dana na more dobra i ispravna. Šta znam, ja ipak nisam član kluba, niti nisam povezana sa nekim članom« je utesnjeno objasnila Sanja i još uvek čvrsto stiskala ručku svoje putne torbe. »Naravno da je to bila pametna i prava odluka. To je odmor. I ovako i onako ne idu svi sportisti, to nisu pripreme. Osim toga ti ideš sa nama, a ni nas dve nismo članice kluba kao ni polovina drugih koji idu, samo smo članovi njihove porodice, prijateljice i devojke. Lepo ćemo se provesti, ne brini« je odmah skočila Ingrid sa argumentima. Iztrgla je Sanjinu torbu i stavila je pored druge prtljage u gepek svog velikog avta. »Pokret« je još ostro dodala i pogledala Tinu. Obema je bilo odmah jasno da Sanja ništa ne zna. Pošto je bilo rano jutro su devojke poslušno sele u avto. Tina je zauzela suvozačevo sedište dok je Sanja avtomatsko sela na zadnje sedište i dalje prepuštajući se pomisli da li uopšte treba da krene sa njima, ali taj odmor je već platila i na poslu je uzela odmor, šta više stvarno se radovala opuštanju uz drage prijateljice i njihove momke. Pošto je premlevala svoje brige nije primetila pomenljive poglede koje su izmenile njene prijateljice. A njih dve nisu znale koja će skupiti hrabrost i reći joj istinu, niti nisu znale kako da joj kažu da se je u nedopustno kasnom roku prijavio i on. Da nisu znale da je u istom periodu kao i njihovo letovanje on uplatio odmor u Egiptu nikad ne bi Sanje ubedile da pođe sa njima. Sve jedno su sa prijavom i one čekale do zadnjeg. Marku koji je skupljao prijave je Tina javila broj prijavljenih ali nikako nije htela da mu da podatke, odugovlačila je koliko je mogla. Nije želela da Marko obavesti Nikolu. Nisu želele da Nikola promeni svoje planove za letovanje. Ali bez obzira na sve pokušaje Nikola je saznao i sada ide i on sa njima. Ni Tina ni Ingrid nisu znale šta smera Nikola. Kad su se Sanja i Nikola pre skoro pola godine razšli je to bio veoma ružan rastanak pun ljutnje i ružnih reči. Sinoć je Tina sasvim slučajno čula razgovor mlađih članova kluba koji su se skupili kod njenog brata i tako saznala da i Nikola ide sa njima. Bila je besna. Odmah je pozvala svog dečka Tomu i ga optužila prevare i neiskrenosti. Toma joj je samo ljubazno rekao da je njegov najbolji prijatelj Nikola član kluba i da ima svo pravo da ide sa njima. Znala je da joj je namerno prećutao Nikolino prisustvo da ne bi rekla Sanji i to mu je bacila u lice i spustila slušalicu. U svakom slučaju Sanji je treba reći za Nikolu i to pre nego što stignu na mesto odlaska. Ali kako?
U avtu je zavladala mučna tišina. Tina je ponovila svoje reči »izvini, stvarno nismo znale.« »Osećala sam da je moj polazak sa vama loša ideja« je nemoćno uzdahnula Sanja »ali šta je tu je, žao mi je što si se posvađala sa Tomom. Osim toga ako se budem držala dalje od Nikole sve će biti dobro, on i ovako i onako neće želeti moju blizinu, koliko se sećam čovek me mrzi. Preživeću.« Pokušala je da se nasmehne ali joj nije išlo dobro zato je okrenula glavu i pogledala kroz prozor. Bez obzira šta sve je rekla Nikoli pri njihovom rastanku joj sada nije bilo lako. Volela ga je i još ga voli iako je on najobičniji detinjasti egoista. Tina i Ingrid su se ponovo pogledale i nijedna nije skupila hrabrosti da joj kontrira. Za razliku od Sanje su njih dve često viđale Nikolu i obe su stekle utisak da se promenio i konačno odrastao. Svaki put je pitao za Sanju zato su o jednom bile sigurne, on je krenuo sa njima zbog nje i nikako joj neće dozvoliti da bude daleko od njega. Brzo su stigle na dogovoreno mesto polaska avtobusa. Ingrid je toliko stala pored avtobusa da su izbacile svoje putne torbe i onda odvezla avto na parking gde će narednih deset dana ostati parkiran. Sanja i Tina su se pobrinule da njihov prtljag bude složen u avtobus, a zatim su se pridružile manjoj grupi dobro razpoloženih mladića. Sanja je osećala da je neko posmatra. Nije htela da se okrene, nije imala snage da ga pogleda i uporno je sebi ponavljala da ne će dozvoliti da joj on uništi odmor. Pogledala je Tinu i pokušala da sakrije žalost kad je primetila kako hladan i ljutit pogled je prijateljica uputila svom dečku »prekini Tina, nije vredno da se zbog mene svađaš sa Tomom. Oprosti mu i lepo se pomirite.« »Za sada još neću, na kraju ću popustiti ali sada neka shvati da nisam zadovoljna da mi je krio stvari« je tiho šapnula nazad Tina i se malo kiselo nasmešila kada je videla kako je Ingrid poljubila svog dečka Nemanju. »Sanja ne znam dali poznaješ naše prvotimce« se je nasmejao mladi Aca i hteo da je upozna sa Tomom i Nikolom koji su se približili. »Poznajem« je drsko odgovorila i dalje gledajući Acu dodala »mislim da možemo da sednemo« i odlučno ušla u avtobus. Nikola se samo nasmehnuo i glavom klimnuo Tomi neka je prati.
Iako se Sanja trudila nije mogla da nađe sedišta daleko od Tome. Na kraju suToma i Nikola zauzeli sedišta ispred nje i Tine. Iako njih dvojica nisu direktno pričali sa njima dvema su svo vreme skretali pažnju na sebe, tako da ni za trenutak nisu mogle da zaborave ko sedi ispred njih. Avtobus je stao na prvoj pauzi i devojke su uspele same da odu na prvu kafu. Sanja je osećala pravo olakšanje pošto su jih Nikola i Toma ostavili bar malo na miru. Kad su se vraćale prema avtobusu primetile su kako njih dvojica stoje ispred i jih gledaju. Bez reči su obe odmah znale da njih dvoje nešto smišljaju i pripremaju. Sanja je jedva skupila snage da ide dalje. U trenutku su joj se osušila usta, a nemir joj se naselio u svaku poru tela, noge su joj bile mekane i počela je ubrzano da diše. Sada je prvi put stvarno pogledala u Nikolu posle njihovog rastanka. Bio je lepši nego ga se sećala, njegovi mišići su bili još izrazitiji, a njegovo telo još izklesanije. Delovao je ozbiljnije i odraslo. Njegova kosa je bila samo malo predugačka, baš onako kako je ona kod njega najviše volela. Posmatrao je sa svojim prodirnim pogledom i pomislila je da je u mislima svlači. Sitan, jedva primetan osmeh je igrao u uglu njegovih punih usana kao dokaz da mu se sviđa to što gleda. Sanja je skupila svu snagu da je sklonila svoj pogleda sa Nikole. Bez ijedne reči i bez pogleda su ušle u avtobus i pošle ka svojim sedištima. Sanja je ušla prva i primetila da je Nikola sa elegancom tigra skočio prema drugim vratima. Tina je išla odmah izza nje dok je Toma pratio u stopu. Kada je došla do svog sedišta morala je da pogleda Nikolu koji se opušteno naslanjao na njihova sedišta i čekao da ona sedne. Trudila se da njen pogled deluje nezainteresovano i hladno. Pošto je Sanja sedela do prozora je još jednom nejevoljno pogledala muškarca koji joj se smešio i počela da se uvlači na svoje sedište. Izza sebe je čula Tinino negodovanje i gurkanje. Okrenula se da vidi šta se dešava ali od širokih ramena i čvrtih grudi nije videla ništa. Osetila je njegove ruke na svojim nadlakticama i udahnula njegov miris, koji bi uvek i svuda prepoznala, čak i da je probude u sred noći i joj ponude hiljdu različitih mirisa. Brzo, a sve jedno nežno spustio je na njeno sedište i seo pored nje. Sa svojim telom je zatvaro izlaz tako, da nije mogla nigde da mrdne. Brzo je primetila, da se sa Tinom isto dešava kao i sa njom. Toma je prisilio Tinu da sedne na njegovo mesto do prozora dok je sam seo na drugo sedište i joj zatvorio izlaz. Nagnuo se ka njoj i joj nešto šaputao. Sanja je znala, da će biti sa Tinom sve u redu zato se okrenula i počela da gleda kroz prozor. Odjednom je osetila toplinu na svojoj nozi i odmah je znala da je Nikola tamo stavio svoj dlan. Bez razmišljanja je pomerila njegov dlan i prosiktala kako nema pravo da je dodiruje. »Dobro, onda me pogledaj jer bi voleo da te pozdravim« joj je odgovorio nežno i tiho tako blizu njenog uva da je osetila njegov topli dah na svom vratu. Polako se okrenula i pogledala ga u oči. »Zdravo Sanja« je rekao ljubazno »lepo te je opet videti, dobro izgledaš. Znaš mislim da treba da budemo pravi prijatelji i dozvolimo da se Toma i Tina pomire. Tomi je trebala prilika da popriča sa Tinom« je izgovorio sa tihim glasom i glavom klimnuo prema prednjem sedištu. »Zdravo Nikola. Da glupo je bilo što su se posvađali i svakako treba da se pomire« je odgovorila hladno i opet okrenula glavu prema prozoru. Osećala je da Nikola i dalje gleda u nju i da se ustvari polako naginje sve bliže i bliže zato se ponovo okrenula i ga pogledala sa neizgovorenim pitanjem šta hoće u očima. »Da nisi još nešto zaboravila« je nežno upitao. Začuđeno ga je pogledala, napravila se kao da razmišlja i odlučno rekla »ne« zatim se opet okrenula prema prozoru. »Ja mislim da jesi« je čula šapat odmah uz svoje uvo. »Hej Nikola ti nikad ne gubiš vreme« se je glasno nasmejao Aca naslonjen na Nikolino sedište. Oboje su ga pogledali tako zastrašujućim pogledom da je dečko odskočio i brzo krenuo nazad prema svom sedištu. Sanja se opet okrenula, zažmurela je u nadi da će je ostaviti na miru. A pogrešila je. Ponovo je osetila njegov topli dlan na svom kolenu i čula tihi šapat kraj uva »znam da si nešto zaboravila.« Odlučno se uspravila na svom sedištu, odgurnula mu ruku sa svog kolena i ljutito upitala »šta sam ja to zaboravila?« »Izvinjenje« je rekao ozbiljno dok su mu se oči svetlucale od zadržavanog smeha. »Izvinjenje!? Očekuješ da ću ti se izviniti?« je skoro zavrištala i u zadnjem trenutku zadržala ruku koja je već pošla da mu sa šamarom izbriše samopouzdanje i nestašluk sa lica. Brzo je skočila na noge i glasno zahtevala da se skloni kako bi otišla što brže i što dalje od njega. Nikola je samo zadovoljno posmatrao ni na kraj pameti mu nije palo da bi joj dozvolio bilo gde otići. Sa svom snagom ga je šutnula u nogu i skoro zaplakala od bola dok on nije ni trznuo. Sad je jače uhvatio za rame i je tako prisilio da je sela nazad na svoje sedište. Čvrsto je držao njena ramena i je tako odlučno prikovao za naslon sedišta. Polako se nagnuo prema njoj da je izgledalo da se njihovi nosevi dodiruju. »Da Sanja ti treba da se izviniš meni zato što si me zadnji put nazvala nesposobnim bogaljem, to je bilo u celom navalu svih tvojih ružnih reči i pogrdnih imena jedina neistina. Kad mi se izviniš onda ću se ja izviniti tebi zbog svega što sam uradio ili neuradio i što te je dovelo do toga da me tako ružno izvređaš i izviniću ti se što sam bio potpuni idiot koga su vodila pogrešna shvatanja i zato što sam dozvolio da budeš povređena i da odeš od mene, a kad budem počeo verovatno će ispasti još po koja moja greška. Zato požuri jer bi vole da ti se izvinim za sve i to još pre nego što stignemo na cilj jer ne bi voleo celu noć provesti izvinjujući se jer je toliko drugih stvari koje bi rado radio sa tobom. »Neću ti se izviniti. Nikad nećeš dobiti izvinjenje i samo da znaš da ne moraš da se trudiš jer me tvoje izvinjenje i kajanje uopšte ne zanima i neću da slušam te gluposti« mu je grubo i ljuto zabrusila nazad. Nasmešio se, to je bila njegova Sanja odlučna i tvrdoglava. »Dobro. Ostaviću te na miru i nikad više ti neću prići ako mi sada kažeš istinu, zašto se sada treseš, zašto je tvoje disanje brže i zašto su ti usta suva i zašto imaš knedlu u grlu dok su ti oči pune suza koje samo što nisu počele da teku. Sanja poledaj me u oči i kaži mi da me ne voliš tako jako koliko ja volim tebe i da me ne želiš tako silno koliko ja žudim za tobom.« Sada je i on osećao suze u svojim očima i ledenu zebnju oko srca, zabrinuo se šta će biti sa njim ako kaže da ga više ne voli. A rekla nije ništa. Zatvorila je oči i po licima su joj se spustile debele suze. Njeno dosad bojevito telo je pod njegovim čvrstim rukama postalo mekano. Naslonio se nazad na svoje sedište i sa lakoćom je povukao sebi u naručje. Glavu joj je naslonio na svoje čvrste grudi i pusti da njene suze pokvase njegovu majicu. Svoje lice je zakopao u njenu kosu i duboko udahnuo. O bože kako mu je nedostajala.

od Sponsored content

Majina duga

Majina duga

Majina duga

Majina duga

Re: Majina duga

Re: Majina duga

Re: Majina duga

Re: Majina duga