Lav Tolstoj

od **Khallu** Pet Sep 09, 2011 9:52 pm

Grof Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; 9. septembar 1828 – 20. novembar 1910) je bio ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoj dva najveća dela Ana Karenjina i Rat i mir; koji slikaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku.

Bio je esejist, dramatist, kritičar i moralni filozof i pored svega pacifista i anarhista. Svojim naprednim, nenasilnim idejama otpora uticao je na kasnije ličnosti kao što su Martin Luter King i Gandi.

Rani život
Rođen je u Jasnoj Poljani, Rusija od oca Nikolaja Iliča Tolstoja i majke Marije Nikolajevne (rođ. Vokonski). Bio je izdanak jedne od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica, koja je već nekoliko vekova Rusiji davala mnoge generale, diplomate i pisce.

Dugo godina imao je tutore, ali nakon smrti roditelja 1830. brigu o njemu su preuzeli najbliži rođaci. Na Kazanjskom Univerzitetu je studirao pravo i orijentalne jezike, nakon što je 1844. napustio studije arapsko-turske filologije. Ubrzo i to napušta, podučavajući se samostalno, a započinje i vođenje dnevnika, koji piše do kraja života. Dugo vremena je provodio u Moskvi i Sankt Peterburgu. Napuštajući seoski život, odlazi u južnu Rusiju, gde je njegov brat služio u Krimskom ratu. Ubrzo kao dobrovoljac započinje službu u vojsci, i piše svoje prvo autobiografsko delo Detstvo (Detinjstvo), što mu je donelo priznanje, ali mu je otvorilo put u književne vode. Nakon povratka otvara školu u Jasnoj Poljni za seosku decu i piše o progresivnim teorijama školovanja.

Rano stvaralaštvo i brak
Kasnije delo Otročestvo (Dečaštvo) kao i prethodno usredsređuju se na psihološku i moralnu karakterizaciju heroja od njegove desete do kasnijih godina. Prikazuju svežu, idiličnu sliku ranog detinjstva, nevinosti i radosti, ali i pripovedačevu opservaciju. 1855. pojavljuju se Sevastopoljske priče, verovatno autobiografsko delo o mladiću koji je prisiljen na vojnu službu (gde je i sam Tolstoj učestvovao u odbrani opkoljenog Sevastopolja).

Dana 23. septembra 1862. venčao je sa Sofijom Andrejevnom Bers, kćerkom moskovskog fizičara, s kojom je imao trinaestoro dece, od koje je petoro umrlo u ranoj dobi. Iako je žena iz njegovih ranih dnevnika doznala za brojne Tolstojeve ljubavne afere, što on nije sakrivao, imali su skladan bračni odnos i porodičnu sreću, što je njemu omogućilo nesmetano da radi na najvećima delima.

Kritike i prihvaćenost
Engleska književnica Virdžinija Vulf je tvrdila da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao :“On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti:“Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegova fikcija sastojala je se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam njemu pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za tematiku život uzorne majke i supruge u društvu licimerja i visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovjekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Levina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi radi sa seljacima, pokušavajući da napravi reformu njihovog postojećeg stanja.

Smrt
Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82. godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Mada neki su i sami priznali da je „neki aristokrata preminuo“, tako se i ispostavilo da nisu dovoljno znali životu i delu ovog ruskog realiste.

Dela

Romani i novele:

Detinjstvo (Detstvo [Detstvo]; 1852)
Dečaštvo (Otročestvo [Otrochestvo]; 1854)
Mladost (Юnostь [Yunost']; 1856)
Porodična sreća (novela, 1859)
Kozaci (Kazaki [Kazaki]; 1863)
Rat i mir (Voйna i mir [Voyna i mir]; 1865–1869)
Ana Karenjina (Anna Karenina [Anna Karenina]; 1875–77)
Smrt Ivana Iliča (Smertь Ivana Ilьiča [Smert' Ivana Il'icha]; novella, 1887)
Krojcerova sonata (Kreйcerova sonata [Kreitserova Sonata]; 1889)
Vaskrsenje (Voskresenie [Voskresenie]; 1899)
Hadži - Murat (Hadži-Murat [Khadzhi-Murat]; napisano 1896–1904, izdano 1912)

Kratke priče:

Upad (1852)
Sevastopoljske priče (Sevastopolьskie rasskazы [Sevastopolskie Rasskazy]; 1855–56)
Ivan glupak: Izgubljena prilika (1863)
Polikuška (1863)
Kavsaski zatvorenik (Kavkazskiй Plennik [Kavkazskii Plennik]; 1872)
Putnik: Priča jednog konja (1864, 1886)
Koliko je čoveku poterbno zemlje? (Mnogo li čeloveku zemli nužno [Mnogo li cheloveku zemli nuzhno]; 1886)
Kozak i radnik (1895)
Otac Sergej (Otec Sergiй [Otets Sergii] (1898)

Komadi:

Moć tame (Vlastь tьmы [Vlast' t'my] (tragedija, 1886)
Voće prosvećenja (komedija, 1889)
Živi leš (Živoй trup [Zhivoi trup] (1900)

Naučna dela i polemike:

Ispoved (Ispovedь [Ispoved']; 1882)
U šta verujem (i pod nazivom Moja vera) (V čёm moя vera [V chem moya vera]; 1884)
What Is to Be Done? (1886)
Carstvo Božje u tebi (Carstvo Božie vnutri vas [Tsarstvo Bozhiye vnutri vas]; 1894)
Jevanđelje u pismima (1896)
Šta je umetnost? (1897)
Zakoni ljubavi i nasilja; 1940

od **Khallu** Pet Sep 09, 2011 9:59 pm

Grof Rajevski upita Tolstoja:
“Lave Nikolajeviču, kako da znam da postoji Bog?”

Tolstoj uzvrati: “Sergeje Rajevski, ti si naučnik
i gledao si kroz mikroskop?”

“Da” – reče grof.

Tolstoj: “Jesi li se ikada zapitao
zna li onaj mikrob, da li ti postojiš?!”

od **Zvončica** Pet Sep 09, 2011 10:28 pm

Ćutanje je često najbolji odgovor. - Tolstoj

od **Boni** Sub Sep 10, 2011 5:00 pm

Ljudski um ne moze shvatiti apsolutno neprekidno kretanje. Covjeku postaju shvatljivi zakoni bilo kakva kretanja istom onda kad proucava svojevoljno uzete jedinice toga kretanja. Ali bas iz tog svojevoljnog dijeljenja neprekidnog kretanja na odvojene jedinice proizlazi veliki dio ljudskih zabluda.

od Samanta Ned Sep 11, 2011 3:50 pm

Plašljivi prijatelj strašniji je od neprijatelja, jer neprjatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.
Tolstoj

od **Zvončica** Čet Sep 15, 2011 2:06 am

Kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se i zlo ne gasi zlom.

Debelo drvo počelo je od tankog pruta. Devetospratna kuća počela je od slaga opeka. Putovanje od hiljadu kilometara počinje od jednog koraka. Pazite na svoje misli: one su početak postupka!

Uzrok mnogih nesreća leži na dnu vinske čaše.

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način

od **Boni** Pet Sep 16, 2011 12:29 am

Gvožđe je tvrđe od kamena, kamen je tvrđi od drveta, drvo je tvrđe od vazduha. A ono što ne može da se opipa i ne čuje, tvrđe je od svega na svetu. A šta je to? To je duša u čoveka.

od **Veca** Pon Sep 26, 2011 10:36 am

Ako misliš da je društveno uređenje loše, pa hoćeš da ga popravljaš, znaj da za to ima samo jedan način: da svi ljudi postanu bolji; u tvojoj vlasti je samo jedno: da sam postaneš bolji.

od **Zvončica** Pon Okt 10, 2011 2:49 am

"Duboka reka neće se zamutiti ako u nju baciš kamen. Tako je i sa čovekom. Ako se čovek ljuti zbog uvreda, onda on nije reka već bara." - Tolstoj

"Ne verujem rečima ni svojim ni tudjim,verujem delima i svojim i tudjim"... Tolstoj

od **Khallu** Uto Okt 11, 2011 10:13 pm

"DOBROTA ODOLEVA SVEMU, A SAMA JE NEODOLJIVA." - Lav Tolstoj

od **Zvončica** Pon Okt 17, 2011 2:12 am

"Sreća se sastoji u tome da živimo svaki dan kao da je prvi dan našeg medenog meseca i poslednji dan našeg odmora." ~ Lav Tolstoj

od **Khallu** Uto Okt 18, 2011 11:37 pm

" Svaka greška, svaki greh, kad ih prvi put učiniš, vezuju te. No, kad ih prvi put učiniš, vezuju te samo kao paučina. Ako ponoviš isti greh, paučina postaje končić, zatim konopac. Ako stalno ponavljaš isti greh, on te steže kao uže, a onda i kao lanac. Greh je spočetka u tvojoj duši tuđin, zatim gost, a kad se navikneš na greh, on je u tvojoj duši onda već kao domaćin u domu. "

od **Khallu** Uto Okt 18, 2011 11:42 pm

"Čoveku je dаtа vlаst sаmo nаd sаmim sobom. Sаmo svoj život može čovek dа udesi onаko kаko misli dа je zа njegа dobro i potrebno. А, međutim, skoro svi ljudi zаuzeti su time dа uređuju život drugih."

od **Khallu** Sub Okt 22, 2011 12:33 am

"Stepan Arkadijevič se osmehnu. Njemu je bilo dobro poznato to Ljevinovo osećanje, znao je da Ljevin sve devojke na svetu deli u dve vrste: jedna vrsta - to su sve devojke na svetu osim nje, i sve te devojke imaju ljudske slabosti i sasvim su obične; druga vrsta - to je ona jedina, bez ikakvih slabosti i uzvišena iznad čovečanskog."
Tolstoj

od **Khallu** Uto Jan 24, 2012 11:34 pm

"Potrudi se da zavoliš onoga koga nisi voleo, koga si osuđivao, ko te je uvredio. I ako uspeš da to učiniš, poznaćeš novo radosno osećanje. Kao što jarka svetlost obasja posle tame, tako će se i svetlost ljubavi osloboditi od neljubavi i silnije i radosnije rasplamsati u tebi."
Lav Tolstoj

od **Khallu** Pon Feb 27, 2012 11:52 am

"Velika je snaga u onoga čoveka koji ume da prećuti i onda kad ima pravo."
( Lav Tolstoj )

od **Khallu** Pon Mar 12, 2012 1:15 pm

Tolstoj najveći pisac u poslednjih 200 godina

Lav Nikolajevič Tolstoj najveći je pisac u poslednjih 200 godina, rezultat je ankete spovedene među 125 američkih i britanskih autora. Tolstojev roman “Ana Karenjina” proglašen je najboljim književnim delom 19. veka, a “Lolita” Vladimira Nabokova najboljom knjigom 20. veka.

Sajt Novosti Literatury objavio je da je u anketi “Pisci biraju omiljene knjige” kandidovano ukupno 544 dela – romana, zbirki priča i pesama, drama iz celog sveta… Svaki pisac – učesnik ankete, trebalo je da sastavi sopstvenu listu od deset naslova, te da ih oceni od jedan do deset. Tako su sastavljene tri liste – dve sa najboljim delima u 19. i 20. veku, i lista deset najboljih pisaca.

Među piscima koji su učestvovali u anketi, a rađena je duže vremena, bili su autori različitih generacija, kao što su Norman Mejler (Norman Kingsley Mailer, 1923-2007), Stiven King (Stephen Edwin King, 1947), En Pačet (Ann Patchett, 1963), Džonatan Franzen (Jonathan Franzen, 1959), Džojs Kerol Outs (Joyce Carol Oates, 1938)…

Prema rezultatima ankete, među deset najboljih pisaca četiri su ruska, tri engleska i po jedan irski, francuski i američki.

Osim Tolstoja, koji je na vrhu, među deset najvećih pisaca su i Viljem Šekspir (William Shakespeare), Džejms Džojs (James Joyce), Vladimir Nabokov, Fjodor Dostojevski, Vilijam Fokner (William Falkner), Čarls Dikens (Charles Dickens), Anton Čehov, Gistav Flober (Gustave Flaubert) i Džejn Ostin (Jane Austen).

Nabokov, osim “Lolite”, ima na listi od deset najboljih književnih dela u XX veku i roman “Bledi plamen”, koji je na desetom mestu.

Na listi deset najvećih dela prošlog veka su i “Veliki Getsbi” Frensisa Skota Ficdžeralda (Francis Scott Fitzgelard), “U traganju za izgubljenim vremenom” Marsela Prusta (Marcel Proust), Džojsov “Uliks” i “Dablinci”, “Sto godina samoće” Gabrijela Garsije Markeza (Gabriel García Márquez), “Buka i bes” Foknera, “Ka svetioniku” Virdžinije Vulf (Virginia Woolf) i “Sabrane pripovetke” Flaneri O ‘Konor (Mary Flannery O’Connor).

Tolstoj je na listi najvećih dela XIX veka dva puta – osim “Ane Karenjine”, zastupljen je i njegov klasik “Rat i mir”, i to na trećem mestu.

Među deset najvećih dela XIX veka su i “Madam Bovari” Flobera, “Doživljaji Haklberi Fina” Marka Tvena (Twain), “Priče” Čehova, “Middlemarch” Džordž Eliot (George Eliot), “Mobi Dik” Hermana Melvila (Melville), “Velika očekivanja” Dikensa, “Zločin i kazna” Dostojevskog i “Ema” Džejn Ostin.

od **Khallu** Ned Mar 25, 2012 11:04 pm

Kad se na nekoga srdimo, obično tražimo opravdanje za svoju srdžbu i trudimo se da vidimo samo zlo u onome na koga se srdimo. I time pojačavamo svoju mržnju.
A treba sasvim obrnuto: što više se srdimo, tim pažljivije treba da tražimo sve što je dobro u onome na koga se srdimo; i ako nam pođe za rukom da nađemo dobra u tom čovjeku i da ga zavolimo, ne samo da ćemo oslabiti svoju srdžbu, nego ćemo osetiti i osobitu radost.
Lav Tolstoj

od **Khallu** Uto Mar 27, 2012 11:25 pm

U opštenju sa ljudima ne zaboravljaj ono što si doznao u samoći. A u samoći razmišljaj o onome što si doznao opštenjem sa ljudima.
Tolstoj

od **Khallu** Sub Maj 12, 2012 9:53 pm

Gvožđe je tvrđe od kamena, kamen je tvrđi od drveta, drvo je tvrđe od vazduha. A ono što ne može da se opipa i ne čuje, tvrđe je od svega na svetu. A šta je to? To je duša u čoveka.
Tolstoj

od **Khallu** Sre Maj 30, 2012 9:48 pm

"Najbolji znak istine je jednostavnost i jasnoća, laž je uvek zamršena, nakinđurena i rečita."
(Tolstoj)

od **Khallu** Pon Jun 11, 2012 1:56 pm

Za razumna pitanja nema tajni. Za nerazumna pitanja sve je tajna. Tolstoj

od **Khallu** Sre Feb 20, 2013 10:55 pm

"Boga je teško spoznati, ali to ne znači da ga nema, nego je to znak Njegove veličanstvenosti, a naše slabosti."
Tolstoj

od **Khallu** Pon Maj 27, 2013 2:46 pm

"Poznati Boga moguće je samo u sebi. Dok ga ne nađeš u sebi, nećeš ga naći nigde. Nema Boga za onog ko ne zna da ga nosi u sebi." ~ Lav Nikolajevič Tolstoj

od **Khallu** Čet Maj 30, 2013 9:43 pm

od Sponsored content

Lav Tolstoj

Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj

Re: Lav Tolstoj