Dobrica Erić
4 posters
Strana 1 od 1
Dobrica Erić
Dobrica Erić
Rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži
(kod Gornjeg Milanovca). Roditelji - šumadijski seljaci Miloš i
Radmila.
Završio četiri razreda osnovne skole u Vraćevšnici i
oprobao sreću - kako sam kaže - u mnogim zanatima...
Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu (teško
je sve i izbrojati!) knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica...
Dela
su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na
svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske
lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.U
javnim nastupima - na TV, na večerima poezije i drugim priredbama
pesme ne čita. On ih - govori! Gotovo sve zna napamet!
Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja:
Mlado pokoljenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih
dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada...
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Dobrica Erić
PRKOSNA PESMA
Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!
Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom
Kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha),
kriv sam tvrdoglavac
što sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste
A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulka u raži
Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš ćemer
rasprodajući moju đedovinu
Usud će ti ludačku košulju obući
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.
Šta će ovde džihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem staklu
što teže živim, lakše ću umreti
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima
kao što su proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija
pogotovu danju
od suše, poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza.
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
ko vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!
(1993)
Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!
Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom
Kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha),
kriv sam tvrdoglavac
što sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste
A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulka u raži
Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš ćemer
rasprodajući moju đedovinu
Usud će ti ludačku košulju obući
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.
Šta će ovde džihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem staklu
što teže živim, lakše ću umreti
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima
kao što su proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija
pogotovu danju
od suše, poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza.
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
ko vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!
(1993)
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Dobrica Erić
Ista pesma, ali u predivnoj interpretaciji Ivane Žigon.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Dobrica Erić
PONOSNA PESMA
Ja pevam
grla čista
kao što drvo lista
pevam kroz lavež pasa
kao što pšenica klasa
pevam s grumenom zemlje u šaci
kao što Sin peva o Majci
i molim anđele
dečicu bestelesnu
da mi usliše i prime pesmu.
Ovo je moja jedina
i jevanđeljska Zemlja-Majka
moja Kneginja
moja gospođa varošanka
moja seljanka storučica.
A oko nje se digla halabuka i hajka
ko da je vučica
ko da je hajdučica.
S njom sam pola stoleća
cvetao i klasao
zrio i gnjio
pevao i plakao
i da sam juče umro
ne bih znao
da ovo nisu voćke kalemljene
ni polja lebna
ni potoci
već prerušene munje, vukovi i poskoci!
Nagrdiše mi zemlju
onoćiše mi dane
zatrniše mi sunce
pa se ježim i srdim
oljagaše mi ime i prezime
kuću i ukućane
al ja se opet ponosim što sam Srbin!
Kažu da sam divljak
i da nisam u pravu
što branim svoju kuću
svoj krst i krsnu slavu
A oni meni
u mojoj rođenoj Zemlji
udaraju međe
prekrajaju tapije
i pečate crvenim voskom
prozore, vrata, kapije.
Trpaju na moje pleće
svo belosvetsko smeće
i čekaju da padnem
da posrnem
ili bar da se zgrbim
ali ja stojim ko krst
ko Hristovo raspeće
i ponosim se što sam Srbin!
Ponosim, kažem,
ali u mom ponosu
nema poniženja prema drugima
gordosti ni poruge
Kad bi svi ljudi mogli
da se ponose onim što su
ne bi niko imao razloga da mrzi druge.
I samo što ponekad proškrgućem gnevno
ne bi li me čula planeta usnula
jer znam da nas čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!
Moja zemlja je ista onakva
kakva je uvek bila
Duša joj ko lebac
ko kiseljak starinski
Svakog je Ona tim lebom
dočekala i počastila
i ispratila, s poslacima
onako domaćinski.
Samo se više ne slažemo
sa onom Božijom besedom
Ko tebe kamenom, ti njega lebom
Promenili smo malo i mi
svoju čobansku ćud
pa ko nas lebom
mi njega lebom, medom i vinom
a ko nas kamenom
mi njega kamenčinom
I zato smo evo stali pred strašni sud.
Poabaše mi ruho
naružiše mi lice
oko srca mi lanac
na ustima katanac
uspavaše mi pčele i ućutkaše ptice
al ja se opet ponosim
što sam Srbin, Balkanac!
I samo što ponekad zabugarim gnevno
ne bi li me čula nebesa usnula
jer nas opet čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!
Samozvani mirotvorci što nas zavadiše
crnim tamjanom nam Zemlju okadiše.
Dušebrižnici bez duše i srca,
glavešine, glavonje i glavoseče bez glava
pobornici za ljudska prava i slobodu
pouzimaše nam ključeve svih prava
sad hoće i nasušni hleb
vazduh i vodu.
Đavolji sinovi i pasji sinovci
korov ištrkljao iz bolesne klice
srebroljupci
pravdomrsci
krivodelci
i drugi zlikovci
okrivljuju mene za svoje krivice.
Blate me, brate Ivo, za trojicu
muče me kao Malog Radojicu
ko Starog Vujadina sa obadva sina
Oće da me pretvore u makovo zrnce
Kradljivci istine i sunčevog sjaja
podmeću mi svoja kukavičja jaja
Tako postah neka napast neviđena
napastvujem dnevno tri stotine žena
pečem belu decu, pravim male Crnce
Sude mi za svoje grehe i zločine
i za sve ono što oni meni čine
Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti
i zaštiti me od ovih aveti!
Moji mladi se čude
što se trujem i lečim
pesmom
psovkom
inatom
kao i moji stari
Šta bih ja drugo sa ovolikom tugom
Kriv sam jedino zato
što ne umem da klečim
(osim
da prostiš
pred ženom
kad radim one stvari)
a grešan što proćerdah
uz dert
i žal
i sevdah
onako vašarski
bećarski i ratarski
svoj stid kosovski
i ponos kajmakčalanski
Ali to ne shvataju ni preci ni potomci
golobradi starci i bradati osnovci.
Moj đed je bio domaćin čovek
u osvit ovog veka
Imao je vršalicu
vodenicu
valjalicu
tri lampeka
Moj otac je džambasio besne konje i karuce
A ja imam samo dušu
samo ovo ludo srce
što mi priča u grudima
o životu o ljudima
što mi peva
što mi plače
što se smeje
što me boli
što mi bije neprebolno
kao ono teško zvono
zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli!
I neću da budem sluga
ni žbir
ni udvorica
ni paž
Zato mi staviše na glavu trnov venac srama
A moja Zemlja je tek izašla iz jama
moja kraljica, obučena u pšenicu i raž,
moja velikomučenica Srbija
ukavežena, popljuvana i slana
Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laž
i ponosim se što sam Srbin
Srbenda sa Balkana!
I samo što ponekad arlauknem gnevno
ne bi li me čula sazvežđa usnula
jer znam da nas čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!
(1993)
Ja pevam
grla čista
kao što drvo lista
pevam kroz lavež pasa
kao što pšenica klasa
pevam s grumenom zemlje u šaci
kao što Sin peva o Majci
i molim anđele
dečicu bestelesnu
da mi usliše i prime pesmu.
Ovo je moja jedina
i jevanđeljska Zemlja-Majka
moja Kneginja
moja gospođa varošanka
moja seljanka storučica.
A oko nje se digla halabuka i hajka
ko da je vučica
ko da je hajdučica.
S njom sam pola stoleća
cvetao i klasao
zrio i gnjio
pevao i plakao
i da sam juče umro
ne bih znao
da ovo nisu voćke kalemljene
ni polja lebna
ni potoci
već prerušene munje, vukovi i poskoci!
Nagrdiše mi zemlju
onoćiše mi dane
zatrniše mi sunce
pa se ježim i srdim
oljagaše mi ime i prezime
kuću i ukućane
al ja se opet ponosim što sam Srbin!
Kažu da sam divljak
i da nisam u pravu
što branim svoju kuću
svoj krst i krsnu slavu
A oni meni
u mojoj rođenoj Zemlji
udaraju međe
prekrajaju tapije
i pečate crvenim voskom
prozore, vrata, kapije.
Trpaju na moje pleće
svo belosvetsko smeće
i čekaju da padnem
da posrnem
ili bar da se zgrbim
ali ja stojim ko krst
ko Hristovo raspeće
i ponosim se što sam Srbin!
Ponosim, kažem,
ali u mom ponosu
nema poniženja prema drugima
gordosti ni poruge
Kad bi svi ljudi mogli
da se ponose onim što su
ne bi niko imao razloga da mrzi druge.
I samo što ponekad proškrgućem gnevno
ne bi li me čula planeta usnula
jer znam da nas čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!
Moja zemlja je ista onakva
kakva je uvek bila
Duša joj ko lebac
ko kiseljak starinski
Svakog je Ona tim lebom
dočekala i počastila
i ispratila, s poslacima
onako domaćinski.
Samo se više ne slažemo
sa onom Božijom besedom
Ko tebe kamenom, ti njega lebom
Promenili smo malo i mi
svoju čobansku ćud
pa ko nas lebom
mi njega lebom, medom i vinom
a ko nas kamenom
mi njega kamenčinom
I zato smo evo stali pred strašni sud.
Poabaše mi ruho
naružiše mi lice
oko srca mi lanac
na ustima katanac
uspavaše mi pčele i ućutkaše ptice
al ja se opet ponosim
što sam Srbin, Balkanac!
I samo što ponekad zabugarim gnevno
ne bi li me čula nebesa usnula
jer nas opet čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!
Samozvani mirotvorci što nas zavadiše
crnim tamjanom nam Zemlju okadiše.
Dušebrižnici bez duše i srca,
glavešine, glavonje i glavoseče bez glava
pobornici za ljudska prava i slobodu
pouzimaše nam ključeve svih prava
sad hoće i nasušni hleb
vazduh i vodu.
Đavolji sinovi i pasji sinovci
korov ištrkljao iz bolesne klice
srebroljupci
pravdomrsci
krivodelci
i drugi zlikovci
okrivljuju mene za svoje krivice.
Blate me, brate Ivo, za trojicu
muče me kao Malog Radojicu
ko Starog Vujadina sa obadva sina
Oće da me pretvore u makovo zrnce
Kradljivci istine i sunčevog sjaja
podmeću mi svoja kukavičja jaja
Tako postah neka napast neviđena
napastvujem dnevno tri stotine žena
pečem belu decu, pravim male Crnce
Sude mi za svoje grehe i zločine
i za sve ono što oni meni čine
Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti
i zaštiti me od ovih aveti!
Moji mladi se čude
što se trujem i lečim
pesmom
psovkom
inatom
kao i moji stari
Šta bih ja drugo sa ovolikom tugom
Kriv sam jedino zato
što ne umem da klečim
(osim
da prostiš
pred ženom
kad radim one stvari)
a grešan što proćerdah
uz dert
i žal
i sevdah
onako vašarski
bećarski i ratarski
svoj stid kosovski
i ponos kajmakčalanski
Ali to ne shvataju ni preci ni potomci
golobradi starci i bradati osnovci.
Moj đed je bio domaćin čovek
u osvit ovog veka
Imao je vršalicu
vodenicu
valjalicu
tri lampeka
Moj otac je džambasio besne konje i karuce
A ja imam samo dušu
samo ovo ludo srce
što mi priča u grudima
o životu o ljudima
što mi peva
što mi plače
što se smeje
što me boli
što mi bije neprebolno
kao ono teško zvono
zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli!
I neću da budem sluga
ni žbir
ni udvorica
ni paž
Zato mi staviše na glavu trnov venac srama
A moja Zemlja je tek izašla iz jama
moja kraljica, obučena u pšenicu i raž,
moja velikomučenica Srbija
ukavežena, popljuvana i slana
Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laž
i ponosim se što sam Srbin
Srbenda sa Balkana!
I samo što ponekad arlauknem gnevno
ne bi li me čula sazvežđa usnula
jer znam da nas čeka prokleto Lijevno
đe u njemu bijeli se kula!
(1993)
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Dobrica Erić
PRINCEZA
Lepa princeza
Cica iz Grivca,
srete na balu
mladoga princa.
I zaljubi se
Cica u princa
i zaljubi se
i princ u Cicu.
I onda njena
majka-carica
donese prekrasnu
venčanicu …
I reče Cici
s rosom u oku:
- "Ustani, kćeri,
da pustiš stoku!"
Lepa princeza
Cica iz Grivca,
srete na balu
mladoga princa.
I zaljubi se
Cica u princa
i zaljubi se
i princ u Cicu.
I onda njena
majka-carica
donese prekrasnu
venčanicu …
I reče Cici
s rosom u oku:
- "Ustani, kćeri,
da pustiš stoku!"
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Dobrica Erić
PRVA LJUBAV
Ja sam tužan a njima je smešno
zaljubih se prvo pa pogrešno;
Nije meni što mi srce pati
već što ona neće da me shvati
Ja je kitim cvećem belom radom
a nju Dragan rani čokoladom
Ja joj pišem ceduljice kratke
ona piše Zoranu zadatke.
Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepša u školi
Sad ću reći svakom poljskom cvetu
nije ona jedina na svetu
Ja sam tužan a njima je smešno
zaljubih se prvo pa pogrešno;
Nije meni što mi srce pati
već što ona neće da me shvati
Ja je kitim cvećem belom radom
a nju Dragan rani čokoladom
Ja joj pišem ceduljice kratke
ona piše Zoranu zadatke.
Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepša u školi
Sad ću reći svakom poljskom cvetu
nije ona jedina na svetu
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Dobrica Erić
PROLEĆE U MOJOJ ZEMLJI
Mojoj zemlji ubijaju proleće
Na moju zemlju popuštani su psi rata
Ali proleće ipak stiže u moju zemlju
s blagoslovenim poljupcima brzbrojnih pupoljaka.
Deco, vesnici proleća
neveni moje zemlje na nišanu
Deco u parkovima, u baštama
u šumarcima, na rekama
na livadama i utrinama seoskim
u dvorištima porazbijanih škola
u lednim podrumima gde rastu samo pečurke -
hvala vam što mogu reći
Ovo su deca moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Omladino, nežni prkosu
ponosu moje zemlje na nišanu
Omladino na trgovima ranjenih gradova
na igralištima i šetalištima
u crkvenim portama i svojim avlijama
Omladino, jača od straha
lepša od bezbrižosti koju ti gađaju bombama -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Omladina moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Vojnici
Suncoketi svetlosti
Vojnici u rovovima
u tenkovima
u letilicama
za nišanskim spravama
u medaljonima naših srca
pred Srce svoje zemlje
i za čiju hrabrost moramo izmisliti
nove reči i nove pesme -
hvala vam što mogu reći
Ovo su Vojnici moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Narode tužni
Božije čokoće
vinova lozo moje zemlje na nišanu
Narode na njivama u svojim kućama i avlijama
na ruševinama svojih kuća
u krugovima fabričkim
s krugovima na grudima
na mostovima osuđenim na smrt
od onih kojima je smrt jedina uteha
Narode sa Srcima većim od bombi
koje padaju oko nas -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Narod moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Sunce visoko
veliko nebesko oko
ti koje vidiš bolje od svakog drugog oka
i prenosiš Istinu onima
koji još mogu da gledaju u Sunce
i znaju šta je Istina
hvala ti što mogu reći
Ovo je Sunce moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata
i koja strada onako
kako su uvek stradali nevini
Samo tebe nam ne mogu pomračiti ni uzeti
kraljevi mraka
koji hoće da nam pomrače i uzmu sve!
1999.
Mojoj zemlji ubijaju proleće
Na moju zemlju popuštani su psi rata
Ali proleće ipak stiže u moju zemlju
s blagoslovenim poljupcima brzbrojnih pupoljaka.
Deco, vesnici proleća
neveni moje zemlje na nišanu
Deco u parkovima, u baštama
u šumarcima, na rekama
na livadama i utrinama seoskim
u dvorištima porazbijanih škola
u lednim podrumima gde rastu samo pečurke -
hvala vam što mogu reći
Ovo su deca moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Omladino, nežni prkosu
ponosu moje zemlje na nišanu
Omladino na trgovima ranjenih gradova
na igralištima i šetalištima
u crkvenim portama i svojim avlijama
Omladino, jača od straha
lepša od bezbrižosti koju ti gađaju bombama -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Omladina moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Vojnici
Suncoketi svetlosti
Vojnici u rovovima
u tenkovima
u letilicama
za nišanskim spravama
u medaljonima naših srca
pred Srce svoje zemlje
i za čiju hrabrost moramo izmisliti
nove reči i nove pesme -
hvala vam što mogu reći
Ovo su Vojnici moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Narode tužni
Božije čokoće
vinova lozo moje zemlje na nišanu
Narode na njivama u svojim kućama i avlijama
na ruševinama svojih kuća
u krugovima fabričkim
s krugovima na grudima
na mostovima osuđenim na smrt
od onih kojima je smrt jedina uteha
Narode sa Srcima većim od bombi
koje padaju oko nas -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Narod moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!
Sunce visoko
veliko nebesko oko
ti koje vidiš bolje od svakog drugog oka
i prenosiš Istinu onima
koji još mogu da gledaju u Sunce
i znaju šta je Istina
hvala ti što mogu reći
Ovo je Sunce moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata
i koja strada onako
kako su uvek stradali nevini
Samo tebe nam ne mogu pomračiti ni uzeti
kraljevi mraka
koji hoće da nam pomrače i uzmu sve!
1999.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Dobrica Erić
Moja kci
Maslacak bi
pred njom klek'o!
Kad se ona
poljem šeta.
Ja sve strepim
da je neko
Ne ubere
mesto cveta!
Maslacak bi
pred njom klek'o!
Kad se ona
poljem šeta.
Ja sve strepim
da je neko
Ne ubere
mesto cveta!
Re: Dobrica Erić
Moj brat
Izucio mnoge škole
i zašao za topole.
Prešao je preko reke
u odsjaje u odjeke.
Raspustio svoje djake
i zašao za oblake.
Dosanjao bele snove
i zašao za bregove.
Kako li mu svice zora
u kucici bez prozora?
Izucio mnoge škole
i zašao za topole.
Prešao je preko reke
u odsjaje u odjeke.
Raspustio svoje djake
i zašao za oblake.
Dosanjao bele snove
i zašao za bregove.
Kako li mu svice zora
u kucici bez prozora?
Re: Dobrica Erić
ŽEĐ
Žeđ me u podne
vodi u mali gaj
u biljnu trlu
Duša tišine sluša
To biser ladne vode
peva u mom grlu!
*
Koliki li je prešao put
taj gutljaj meda
ta čista krvca
od srca zemlje
do mog srca?
Koliko li je puta bio
u stanju vodene pare
magle i snežnog praha
Koliko li je puta žuborio
u grlu bogataša
u grlu siromaha?
*
Čas je srž stene
čas behar snega
čas duša zemlje
što nebom luta
O kad bih poživio toliko
da jedan isti gutljaj vode
popijem dva-tri puta!
Žeđ me u podne
vodi u mali gaj
u biljnu trlu
Duša tišine sluša
To biser ladne vode
peva u mom grlu!
*
Koliki li je prešao put
taj gutljaj meda
ta čista krvca
od srca zemlje
do mog srca?
Koliko li je puta bio
u stanju vodene pare
magle i snežnog praha
Koliko li je puta žuborio
u grlu bogataša
u grlu siromaha?
*
Čas je srž stene
čas behar snega
čas duša zemlje
što nebom luta
O kad bih poživio toliko
da jedan isti gutljaj vode
popijem dva-tri puta!
Re: Dobrica Erić
Bele ptice
U
suton, kad dan isprazni pušku,
zvezde doleću na moju krušku.
Svoj
sjaj i cvrkut te ptice bele
prospu po mojoj kosi k'o svice
pa svu noć
sanjam žarke predele,
zlatnu jabuku i paunice....
Zorom, kad prhnu u
bezmerje,
po grančicama ostane perje.
U
suton, kad dan isprazni pušku,
zvezde doleću na moju krušku.
Svoj
sjaj i cvrkut te ptice bele
prospu po mojoj kosi k'o svice
pa svu noć
sanjam žarke predele,
zlatnu jabuku i paunice....
Zorom, kad prhnu u
bezmerje,
po grančicama ostane perje.
Re: Dobrica Erić
LJUBAV RATARA I NJEGOVE ŽENE
U NOCI POSLE ORANJA
Tek kad san sklopi decje glave ruse
i kad goluždravi Vlašici ozebu
Ratar i njegova žena sastanu se
u cardaku i na zemlji i na nebu.
Ruke što su vazdan milovale gvožde
sad na njenim vrelim bedrima vijore
Ratar ljubi tako ko da mulja grožde
Ratar grli ženu ko da njivu ore.
Mlada noc pocepa svoje ruho carsko
i stari Bog na nebu sve zvezde izbeci
kad Ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu rašcereci.
Levi mu dlan brsti na Beloj glavici
oštri zubi oru na brdu Orlovcu
desna ruka vicna bicu i zdravici
striže crnu ovcu u dolu Vranovcu.
Kad se oran orac potrbuške pruži
povilenile bi i sede starice
Kad bi znale kako Ratar nocu pluži
mnoge bi carice bile ratarice.
Ratar voli tako kao da ratuje
ko da ruši zidove na tesnoj celiji
Ratar vodi ljubav ko da argatuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.
A Ratarica, mlecna mlekarica
slatkomucenica s andeoskim likom
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorana do pupka tupim raonikom.
Pucketaju kosti, pucketaju grede
i srucuje se ceramida s krova
Ratar drma stablo ko da trese zvezde
puca ko da motre ga svi preci iz rova.
Cvili pod njim ženica kao violina
podmazana belim lukom i sircetom
A slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim bericetom.
Posle ljubavi ko i posle bitke
ratar hrce s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.
Dva tela van voda i zemljine teže
što se sudariše u vecernjoj tami
smirena i topla sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.
U NOCI POSLE ORANJA
Tek kad san sklopi decje glave ruse
i kad goluždravi Vlašici ozebu
Ratar i njegova žena sastanu se
u cardaku i na zemlji i na nebu.
Ruke što su vazdan milovale gvožde
sad na njenim vrelim bedrima vijore
Ratar ljubi tako ko da mulja grožde
Ratar grli ženu ko da njivu ore.
Mlada noc pocepa svoje ruho carsko
i stari Bog na nebu sve zvezde izbeci
kad Ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu rašcereci.
Levi mu dlan brsti na Beloj glavici
oštri zubi oru na brdu Orlovcu
desna ruka vicna bicu i zdravici
striže crnu ovcu u dolu Vranovcu.
Kad se oran orac potrbuške pruži
povilenile bi i sede starice
Kad bi znale kako Ratar nocu pluži
mnoge bi carice bile ratarice.
Ratar voli tako kao da ratuje
ko da ruši zidove na tesnoj celiji
Ratar vodi ljubav ko da argatuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.
A Ratarica, mlecna mlekarica
slatkomucenica s andeoskim likom
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorana do pupka tupim raonikom.
Pucketaju kosti, pucketaju grede
i srucuje se ceramida s krova
Ratar drma stablo ko da trese zvezde
puca ko da motre ga svi preci iz rova.
Cvili pod njim ženica kao violina
podmazana belim lukom i sircetom
A slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim bericetom.
Posle ljubavi ko i posle bitke
ratar hrce s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.
Dva tela van voda i zemljine teže
što se sudariše u vecernjoj tami
smirena i topla sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.
Re: Dobrica Erić
PLAČI VOLJENA ZEMLJO*
Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli
Misao koja tinja u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji.
Ko će, i čime, da plati tolike Dečje Suze
Strah, Nesanicu i Radost odletelu u nepovrat
Ko će Deci da vrati sve ono što im uze
ovo zlo, stalo svo u kratku reč - rat?
Plači, Voljena Zemljo, oljagana i sama
Suze su Tvoje davno ušle u Pesmarice
Još nisi sve Dečje Kosti ni povadila iz jama
a već ti opet bacaju Decu u jame bezdanice.
Vi što nam rušite Crkve, kućerke i palate
ratnici fanatici, ljudomrsci i suncožderi,
za koga Novi život i Novi Svet stvarate
kad Deca beže od vas u šume, među zveri?
Plači, Voljena Zemljo, Suzama Mališana
što uče školu u vučjim i lisičijim jamama
Očevi i Majke im se gledaju preko nišana,
a Stričevi i Ujaci na njih palacaju kamama.
Neka se skamene pogledi i nišani uprti
u Dečja Srca, u Bele Ptice nad rovovima
Kakav to Život može da nikne iz Dečje Smrti
Kome će svanuti dan na Dečjim Grobovima?
Nijedna Zastava na ovom trulom svetu
makar od same svile i kadive satkana
ne zaslužuje da se zavijori na vetru
ako je i Dečjom Krvlju pokapana.
Plači, Voljena Zemljo, u čeljustima ale
(neka Te bar u Suzama što više bude)
sve dok se sva tri Boga na Tebe ne sažale
i ne preseku pomor bačen međ pse i ljude.
Pogledaj svoju Decu sa staračkim licima
Mladiće na štakama što uče prve korake
Uvelu Novorođenčad u invalidskim kolicima
Bezimene Grobove, Raspamećene Majke
i Starce beskućnike u tuđim šljivicima
što zure u Nebo, nalik na ugašene ugarke.
Plači, Voljena Zemljo, i Suzama osvetli
Svoje Srce što kuca u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najslanije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji!
(1992)
Erićev zapis ispod teksta:
"Ako pesma ne može da zaustavi rat,
neka bude bar sveća, da ne plačemo
i ne umiremo u mraku."
Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli
Misao koja tinja u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji.
Ko će, i čime, da plati tolike Dečje Suze
Strah, Nesanicu i Radost odletelu u nepovrat
Ko će Deci da vrati sve ono što im uze
ovo zlo, stalo svo u kratku reč - rat?
Plači, Voljena Zemljo, oljagana i sama
Suze su Tvoje davno ušle u Pesmarice
Još nisi sve Dečje Kosti ni povadila iz jama
a već ti opet bacaju Decu u jame bezdanice.
Vi što nam rušite Crkve, kućerke i palate
ratnici fanatici, ljudomrsci i suncožderi,
za koga Novi život i Novi Svet stvarate
kad Deca beže od vas u šume, među zveri?
Plači, Voljena Zemljo, Suzama Mališana
što uče školu u vučjim i lisičijim jamama
Očevi i Majke im se gledaju preko nišana,
a Stričevi i Ujaci na njih palacaju kamama.
Neka se skamene pogledi i nišani uprti
u Dečja Srca, u Bele Ptice nad rovovima
Kakav to Život može da nikne iz Dečje Smrti
Kome će svanuti dan na Dečjim Grobovima?
Nijedna Zastava na ovom trulom svetu
makar od same svile i kadive satkana
ne zaslužuje da se zavijori na vetru
ako je i Dečjom Krvlju pokapana.
Plači, Voljena Zemljo, u čeljustima ale
(neka Te bar u Suzama što više bude)
sve dok se sva tri Boga na Tebe ne sažale
i ne preseku pomor bačen međ pse i ljude.
Pogledaj svoju Decu sa staračkim licima
Mladiće na štakama što uče prve korake
Uvelu Novorođenčad u invalidskim kolicima
Bezimene Grobove, Raspamećene Majke
i Starce beskućnike u tuđim šljivicima
što zure u Nebo, nalik na ugašene ugarke.
Plači, Voljena Zemljo, i Suzama osvetli
Svoje Srce što kuca u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najslanije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji!
(1992)
Erićev zapis ispod teksta:
"Ako pesma ne može da zaustavi rat,
neka bude bar sveća, da ne plačemo
i ne umiremo u mraku."
Re: Dobrica Erić
Poljubac
Od svega sto se u glavi krije,
od svih cuda sto se tu mnoze,
poljubac je najdivnije
cudo sto ti se desiti moze.
Kad se, kruzeci ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom
dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,
tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,
a usnice se sretnu i planu
plamickom poljpca sto svet obasja.
I tako kroz dva tela potece
svetlost sto stvara novu planetu,
jer, poljubac je, kao sto rece
pesnik, najlepsi susret na svetu!
Od svega sto se u glavi krije,
od svih cuda sto se tu mnoze,
poljubac je najdivnije
cudo sto ti se desiti moze.
Kad se, kruzeci ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom
dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,
tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,
a usnice se sretnu i planu
plamickom poljpca sto svet obasja.
I tako kroz dva tela potece
svetlost sto stvara novu planetu,
jer, poljubac je, kao sto rece
pesnik, najlepsi susret na svetu!
Re: Dobrica Erić
PLAVI SANJAR
Dozvolite mi da vam predstavim
sanjara sa snovima plavim.
Pesnik se nikad sasvim ne budi.
On uvek nešto prede i plete.
Pesnik je spolja ko i svi ljudi
a iznutra — pravo pravcato dete.
I to — dete koje se čudi
ponečemu što rade ljudi.
Pesnik gleda u svet kroz perce
pauna i kroz frulu od zove.
Njemu je kap rose — jezerce
po kome najlepše lađice plove.
Roj svitaca i buket cveća —
to je za njega najveća sreća!
Pesnik je srećan i kada pati
i opet — tužan u bašti sreće.
Pesniku svaka pesma uzvrati
po kap detinjstva, kao proleće.
Kad jutru sine slavuj u glavi
prvo se bratu pesniku javi.
Tada on luta kroz polja raži
ko da se u bulke zaljubio
I SVE TAKO, KAO DA TRAŽI
NEŠTO ŠTO NIJE IZGUBIO ...
Svake večeri i svake zore
on traži rime i metafore.
Kad ih nađe, pesnik je tužan
i ceo svet mu postane ružan.
A kada nađe — sunce obasja
brežuljke s krunama cveća i klasja.
Pesnik se smeši i trepti, trepti
u duši sveta ko zlatni leptir.
Malo čupka travke za kose,
malo mazi ive na međi,
malo niže jagode rose
na pozlaćene končiće žeđi ...
Pa siđe u neku zavičajnu dolju
da pesmi otkrije tajnu.
Jer, pesnik voli, to nisam reko,
kćer jedne tihe sunčeve bašte,
koja boravi negde daleko
u predelima njegove mašte.
ZBOG NjE ON, DECO, SVAKOG
DANA OSEDLA BELOG KRILATOG ATA,
I ZBOG NJE JE TAJ SIN ROSNIH POLJANA
IZUČIO BEZBROJ ZANATA!
Dozvolite mi da vam predstavim
sanjara sa snovima plavim.
Pesnik se nikad sasvim ne budi.
On uvek nešto prede i plete.
Pesnik je spolja ko i svi ljudi
a iznutra — pravo pravcato dete.
I to — dete koje se čudi
ponečemu što rade ljudi.
Pesnik gleda u svet kroz perce
pauna i kroz frulu od zove.
Njemu je kap rose — jezerce
po kome najlepše lađice plove.
Roj svitaca i buket cveća —
to je za njega najveća sreća!
Pesnik je srećan i kada pati
i opet — tužan u bašti sreće.
Pesniku svaka pesma uzvrati
po kap detinjstva, kao proleće.
Kad jutru sine slavuj u glavi
prvo se bratu pesniku javi.
Tada on luta kroz polja raži
ko da se u bulke zaljubio
I SVE TAKO, KAO DA TRAŽI
NEŠTO ŠTO NIJE IZGUBIO ...
Svake večeri i svake zore
on traži rime i metafore.
Kad ih nađe, pesnik je tužan
i ceo svet mu postane ružan.
A kada nađe — sunce obasja
brežuljke s krunama cveća i klasja.
Pesnik se smeši i trepti, trepti
u duši sveta ko zlatni leptir.
Malo čupka travke za kose,
malo mazi ive na međi,
malo niže jagode rose
na pozlaćene končiće žeđi ...
Pa siđe u neku zavičajnu dolju
da pesmi otkrije tajnu.
Jer, pesnik voli, to nisam reko,
kćer jedne tihe sunčeve bašte,
koja boravi negde daleko
u predelima njegove mašte.
ZBOG NjE ON, DECO, SVAKOG
DANA OSEDLA BELOG KRILATOG ATA,
I ZBOG NJE JE TAJ SIN ROSNIH POLJANA
IZUČIO BEZBROJ ZANATA!
Veca- Urednica Elite
- Broj poruka : 12938
Pridružila/o se : 18.11.2010
Re: Dobrica Erić
Da l još nekom noćas ovo zlato smeta
Da l' još nekom noćas ovo zlato smeta?
Ova susnežica nebeskih trešanja?
Noć je otvorena na sve strane sveta.
Za snove; a mene, znam niko ne sanja.
San je bio moj hod, moj korak i senka
mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,
prokock'o sam pesmu k'o konja Zelenka
koga nikad niko nije zauzdao.
Pa neka mi ruku lizne bar taj verni
pas meseca što je sa mnom izranjao
iz oblaka berićetnih snohvatica, jer ni
ove noći niko nije me sanjao.
San je bio moj hod, moj korak i senka
mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,
prokock'o sam srce k'o konja Zelenka
koga nikad niko nije zauzdao…
Brojim blede plamičke ponoćnih petlova
i isprane kamičke po nebeskom dnu,
Ja, što svima otvarah vrata svojih snova
ne nađoh svoj kutak ni u čijem snu…
Da l' još nekom noćas ovo zlato smeta?
Ova susnežica nebeskih trešanja?
Noć je otvorena na sve strane sveta.
Za snove; a mene, znam niko ne sanja.
San je bio moj hod, moj korak i senka
mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,
prokock'o sam pesmu k'o konja Zelenka
koga nikad niko nije zauzdao.
Pa neka mi ruku lizne bar taj verni
pas meseca što je sa mnom izranjao
iz oblaka berićetnih snohvatica, jer ni
ove noći niko nije me sanjao.
San je bio moj hod, moj korak i senka
mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,
prokock'o sam srce k'o konja Zelenka
koga nikad niko nije zauzdao…
Brojim blede plamičke ponoćnih petlova
i isprane kamičke po nebeskom dnu,
Ja, što svima otvarah vrata svojih snova
ne nađoh svoj kutak ni u čijem snu…
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu