Desanka Maksimović
+2
Zvončica
Aynnah
6 posters
Strana 1 od 2
Strana 1 od 2 • 1, 2
Desanka Maksimović
Desanka Maksimovic je rodjena u selu Rabrovici kod valjeva 1898.godine.Gimnaziju je zavrsila u Valjevu, a Filozofski fakultet u Beogradu.Svijet je dozivljavala na poseban i topao nacin.Desankinu ljubav prema zivotu prati eticki stav i filozofija morala.Znacajne zbirke pjesama su:"Vrt detinjstva", "Zeleni vitez", "Gozba na livadi", "Nove pesme", "Pesnik i zavicaj" i "Zarobljenik snova".Vrhunac njenog pjesnickog stvaralastva je zbirka "Trazim pomilovanje".Proza i pjesme za djecu napisane su toplo i iskreno,neposredno i osjecajno. Omiljene zbirke pjesama najmladjih citalaca su:"Zlatni leptir", "Reka pomocnica", "Vetrova uspavanka", "Prolecni sastanak", "Cudo u polju", "Suncevi podanici", "Pisma iz sume", "Patuljkova tajna" i "Ako je verovati mojoj baki".
Desanka Maksimovic je bila i vrstan prevodilac pjesnika koji su po izboru motiva, pjesnickog senzibiliteta i lirske melodicnosti bili bliski njoj.O prevodjenju je govorila na ovaj nacin:"Ja sam zaljubljena u jezik,u rec.U rec i nepovezanu,onu iz recnika.A covek nikad dublje ne ulazi u to blago nego prevodeci i nikad dublje ne udje u sustinu neke pjesme nego kad mora da je prevede".Godine 1983.vratila se u rodnu Brankovinu ali ovoga puta zauvijek.Sahranjena je kraj svoga supruga Sergeja Slastikova Kaluzanina.
Ono sta je najbolje moze opisati je upravo slikovitost izraza i visok zamah maste.
Bila je pjesnikinja koja se mogla smatrati drugom majkom po ucescu u odgoju djece.Njene pjesme su sastavni dio svacijeg djetinjstva.
Njena pjesma, "Krvava bajka", predstavlja najbolje svjedocanstvo o teroru nad narodom u Drugom svjetskom ratu.
Desanka Maksimovic je bila i vrstan prevodilac pjesnika koji su po izboru motiva, pjesnickog senzibiliteta i lirske melodicnosti bili bliski njoj.O prevodjenju je govorila na ovaj nacin:"Ja sam zaljubljena u jezik,u rec.U rec i nepovezanu,onu iz recnika.A covek nikad dublje ne ulazi u to blago nego prevodeci i nikad dublje ne udje u sustinu neke pjesme nego kad mora da je prevede".Godine 1983.vratila se u rodnu Brankovinu ali ovoga puta zauvijek.Sahranjena je kraj svoga supruga Sergeja Slastikova Kaluzanina.
Ono sta je najbolje moze opisati je upravo slikovitost izraza i visok zamah maste.
Bila je pjesnikinja koja se mogla smatrati drugom majkom po ucescu u odgoju djece.Njene pjesme su sastavni dio svacijeg djetinjstva.
Njena pjesma, "Krvava bajka", predstavlja najbolje svjedocanstvo o teroru nad narodom u Drugom svjetskom ratu.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Baš lepo što se neko setio moje imenjakinje.
Hvala, Aynnah. Volim Desanku Maksimović.
Hvala, Aynnah. Volim Desanku Maksimović.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Desanka Maksimović
Hvala, Aynnah. Volim Desanku Maksimović.
Na buri
Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
sto svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.
Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.
Desanka Maksimović
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Moja omiljena ...
Strepnja
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva...
Strepnja
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva...
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
OPOMENA
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i slatko
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu,
predragu mi tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se: negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se: crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.
Učiniće mi se: negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
krvavog srca u ranu dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i slatko
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu,
predragu mi tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se: negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se: crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.
Učiniće mi se: negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
krvavog srca u ranu dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Desanka Maksimović
NASA TAJNA
O tebi necu govoriti ljudima
Necu im reci da li si mi samo
Poznanik bio ili prijatelj drag;
Ni kakav je, ni da li je
U nasim snovima i zivotima
Dana ovih ostao trag.
Necu im reci da li iz osame
Zedji ili umora, ni da li je ikada
Ma koje od nas drugo volelo,
Niti srce nase
Da li je radi nas
Ili radi drugih
Kadgod bolelo
Necu im reci kakav je sklad
Oci nase cesto spajao
U sazvezdje zedno;
Ni da li sam ja ili si ti bio rad
Da tako bude
Ili nam je bilo svejedno.
Necu im reci da li je zivot
Ili od smrti strah
Spajao nase reke,
Ni da li zvuke
Smeha voleli smo vise
Od suma suza.
Necu im reci nijedan slog jedini
Sta je moglo ni da li je moglo nesto da uplete i sjedini
Duse nase kroz citav vek ;
Ni da li je otrov ili lek
Ovo sto je doslo
Onom sto je bilo.
Nikome necu reci kakva se
Zbog tebe pesma dogadja
U meni vecito
Da li opija toplo
Kao sume nase s proleca
Ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
Da si se radosna ili boleca
Pesma dogadja u meni.
Ja vise volim da precutane odemo ona i ja,
Tamo gde istom svetloscu sja
I zora i noc i dan,
Tamo gdje su podjednako tople i sreca i bol ziva,
Tamo gde je od istog vecnog tkiva
I covek i njegov san.
O tebi necu govoriti ljudima
Necu im reci da li si mi samo
Poznanik bio ili prijatelj drag;
Ni kakav je, ni da li je
U nasim snovima i zivotima
Dana ovih ostao trag.
Necu im reci da li iz osame
Zedji ili umora, ni da li je ikada
Ma koje od nas drugo volelo,
Niti srce nase
Da li je radi nas
Ili radi drugih
Kadgod bolelo
Necu im reci kakav je sklad
Oci nase cesto spajao
U sazvezdje zedno;
Ni da li sam ja ili si ti bio rad
Da tako bude
Ili nam je bilo svejedno.
Necu im reci da li je zivot
Ili od smrti strah
Spajao nase reke,
Ni da li zvuke
Smeha voleli smo vise
Od suma suza.
Necu im reci nijedan slog jedini
Sta je moglo ni da li je moglo nesto da uplete i sjedini
Duse nase kroz citav vek ;
Ni da li je otrov ili lek
Ovo sto je doslo
Onom sto je bilo.
Nikome necu reci kakva se
Zbog tebe pesma dogadja
U meni vecito
Da li opija toplo
Kao sume nase s proleca
Ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
Da si se radosna ili boleca
Pesma dogadja u meni.
Ja vise volim da precutane odemo ona i ja,
Tamo gde istom svetloscu sja
I zora i noc i dan,
Tamo gdje su podjednako tople i sreca i bol ziva,
Tamo gde je od istog vecnog tkiva
I covek i njegov san.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Desanka Maksimović
Prvi sneg
Bolje bi bilo u tom prostranstvu
bez ijedne žive duše
da ni reč nismo izrekli
da se na bele ljuljaške nismo peli;
da smo na grlicama snežnim
ćutke seli na razboje.
Bolje bi bilo da nismo budili sneg
iz sna detinjeg,
da nismo srebrne jelenske rogove
šumom lomili.
Bolje bi bilo da smo potokom
uz ledeni nakovanj stali.
bez ijedne žive duše
da ni reč nismo izrekli
da se na bele ljuljaške nismo peli;
da smo na grlicama snežnim
ćutke seli na razboje.
Bolje bi bilo da nismo budili sneg
iz sna detinjeg,
da nismo srebrne jelenske rogove
šumom lomili.
Bolje bi bilo da smo potokom
uz ledeni nakovanj stali.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Sreca
Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene.
Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Desanka Maksimović
Čežnja
Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Desanka Maksimović
Dodir
Noćas me u snu tače neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo večnost do tri dok izbroja.
I od tog dodira dođe do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta
Ne znam sa kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
Sa kojom od duga.
Samo nijednoga nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh
Sem one ruke
Zaboravih sve u trenu.
Noćas me u snu tače neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo večnost do tri dok izbroja.
I od tog dodira dođe do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta
Ne znam sa kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
Sa kojom od duga.
Samo nijednoga nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh
Sem one ruke
Zaboravih sve u trenu.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Desanka Maksimović
OZDRAVLJENJE
Dugo sam bolovala od ljubavi
i činilo mi se važno vrlo
da li ima negde ili ne
nečega čega nema.
A od jutros sve
razumem čudesno,
i mislim da je umesno
udesila priroda ili slučaj naneo,
te nisam uvek draga bivala
čoveku koji bi mi čežnje zaneo
za nečim čega nema.
U zamišljene sreće maženju
istrošilo bi mi se srca pola,
utopila bi mi se duša u traženju
nečega čega nema.
Sad jedino kao nad srećom strepim:
da li će ovaj dan svanuti
oblačnim ili lepim,
jer znam, ništa mi ne može doneti
nečega čega nema.
Re: Desanka Maksimović
Ova pesma kao da je napisana baš za mene.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Desanka Maksimović
Moja preferita je
Boni taj Čet 7 Apr 2011 - 18:37
Dodir
Mnogo volim tu pesmu.
Čovek
Poznavala sam u detinjstvu pticu
srca sitnog kao lešnik,
a umrla je od tuge
već u treću zoru
kad su joj ljudi oteli
gnezdo i goru.
I sećam se nekog starog
tužnookog pseta
koje je imalo snage
da skapa od žalosti
kada je nestalo drage
ruke iz koje primalo
milovanja, udarce i kosti.
Samo sam ja preživela
smrt voljenog bića,
i mnogo mi se dragih prijatelja
izgubilo u dubini mraka,
preživela niz izdaja, i kleveta,
i rastanaka,
i opet mi se hoće
sunca i sveta.
Poznavala sam u detinjstvu pticu
srca sitnog kao lešnik,
a umrla je od tuge
već u treću zoru
kad su joj ljudi oteli
gnezdo i goru.
I sećam se nekog starog
tužnookog pseta
koje je imalo snage
da skapa od žalosti
kada je nestalo drage
ruke iz koje primalo
milovanja, udarce i kosti.
Samo sam ja preživela
smrt voljenog bića,
i mnogo mi se dragih prijatelja
izgubilo u dubini mraka,
preživela niz izdaja, i kleveta,
i rastanaka,
i opet mi se hoće
sunca i sveta.
Re: Desanka Maksimović
Dušu mi pokloni
Dušu mi pokloni.
Mene rastužuju ti krvi požari
što iza sebe ostavljaju pepelište,
te oluje što nište
ženina snevanja blaga.
Dušu mi pokloni,
u ljubavi ja bih htela
do u večna vremena
da sve ostavlja traga.
Dušu mi pokloni.
Meni je malo taj trnutak zaborava,
to nestrpljivo krvi htenje.
Dušu mi, dušu pokloni,
od iskoni u meni spava
čežnja plamena za večnim,
za ljubavi trajanjem
i uznesenjem.
Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojeg duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove.
Htela bih da se ne izgubi
nijedan naš trenutak
da svaka naša milošta se stvori
u kakav život, pa ma malen bio
kao grumen večitog zlata,
da mi duša blista posle zagrljaja
kao julska nebesa zvezdama krcata.
Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami,
pričaj mi detinjstva sećanja.
Želi i ti da budeš uza me
do poslednjeg dana.
Dušu mi pokloni i zadnju joj
česticu svaku
i najlakši dašak svaki
njenog bezdana.
O daj mi svojih suza,
noćnih nejasnih muka,
pričaj šta srce ti najčešće sanja.
Drhti od iznenadnog zvuka
moga koraka i glasa.
Želi i ti u mom zagrljaju
da i posle smrti časa
ostanu ti na mene sećanja.
Dušu mi pokloni.
Mene rastužuju ti krvi požari
što iza sebe ostavljaju pepelište,
te oluje što nište
ženina snevanja blaga.
Dušu mi pokloni,
u ljubavi ja bih htela
do u večna vremena
da sve ostavlja traga.
Dušu mi pokloni.
Meni je malo taj trnutak zaborava,
to nestrpljivo krvi htenje.
Dušu mi, dušu pokloni,
od iskoni u meni spava
čežnja plamena za večnim,
za ljubavi trajanjem
i uznesenjem.
Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojeg duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove.
Htela bih da se ne izgubi
nijedan naš trenutak
da svaka naša milošta se stvori
u kakav život, pa ma malen bio
kao grumen večitog zlata,
da mi duša blista posle zagrljaja
kao julska nebesa zvezdama krcata.
Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami,
pričaj mi detinjstva sećanja.
Želi i ti da budeš uza me
do poslednjeg dana.
Dušu mi pokloni i zadnju joj
česticu svaku
i najlakši dašak svaki
njenog bezdana.
O daj mi svojih suza,
noćnih nejasnih muka,
pričaj šta srce ti najčešće sanja.
Drhti od iznenadnog zvuka
moga koraka i glasa.
Želi i ti u mom zagrljaju
da i posle smrti časa
ostanu ti na mene sećanja.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Admin ::
Moja preferita jeBoni taj Čet 7 Apr 2011 - 18:37
Dodir
Mnogo volim tu pesmu.
Jeste prelepa!!!
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Desanka Maksimović
Po rastanku
Reci mi sad kad već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća, -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
Reci mi sad kad već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća, -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Desanka Maksimović
Evo,Boni,nastavak te odlične pjesme...
PO RASTANKU
I
Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dani koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidis, seća -
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog’o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega sto si mi rek’o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog’o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni’
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek’o,
bila je laž.
PO RASTANKU
I
Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dani koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidis, seća -
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog’o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega sto si mi rek’o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog’o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni’
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek’o,
bila je laž.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Zbog mene
Zbog mene umre
bezbroj cvjetova danas
prosu se bezbroj
kapi rose sa trava..
O,Boze cveca ne ljuti se
ne ljuti se na nas
sto cvecem on me jutos
u ljubav svoju uvjerava..
Zbog mene umre
prva bulka plamena
ukraj talasavog
polja zitnog...
Zbog mene ponikao
steni iz kamena
umre cvet drevnog
srca sitnog..
Zbog mene se moj dragi
i penja uz goleti
spusta niz okomite staze
kako srecni,kako smjeli
behu njegovi poleti
radi svake malene
cvjetne liske..
Zbog mene umre danas
list i cvijet
slomljen usred struka
iscupanog iz korjena
zbog mene misljase
moj dragi da postoji svet
da priroda je sva meni
za ukras stvorena..
Zbog mene umre
bezbroj cvjetova danas
prosu se bezbroj
kapi rose sa trava..
O,Boze cveca ne ljuti se
ne ljuti se na nas
sto cvecem on me jutos
u ljubav svoju uvjerava..
Zbog mene umre
prva bulka plamena
ukraj talasavog
polja zitnog...
Zbog mene ponikao
steni iz kamena
umre cvet drevnog
srca sitnog..
Zbog mene se moj dragi
i penja uz goleti
spusta niz okomite staze
kako srecni,kako smjeli
behu njegovi poleti
radi svake malene
cvjetne liske..
Zbog mene umre danas
list i cvijet
slomljen usred struka
iscupanog iz korjena
zbog mene misljase
moj dragi da postoji svet
da priroda je sva meni
za ukras stvorena..
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Hvala Aynnah
Na buri
Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.
Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.
Na buri
Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.
Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Desanka Maksimović
BLIZI SE, BLIZI LETO
Blizi se, blizi,leto;
u dusi vec ga slutim.
Pomalja zlatnu kosu
u zrelim njivama zutim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sretoh:
"Blizi se, blizi leto."
Blizi se,blizi leto.
Pomalja usne rujne
u bulkama crvenim.
Mirisu livade bujne
i polja i sumarci
koje u putu sretoh:
"Blizi se,blizi leto."
Blizi se,blizi leto.
Kao sjajna carska kruna,
zlatna mu svjetluca kosa
rumenih svitaca puna.
Svi su mi oni rekli
kad ih u putu sretoh:
" Blizi se,blizi leto."
Blizi se, blizi,leto;
u dusi vec ga slutim.
Pomalja zlatnu kosu
u zrelim njivama zutim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sretoh:
"Blizi se, blizi leto."
Blizi se,blizi leto.
Pomalja usne rujne
u bulkama crvenim.
Mirisu livade bujne
i polja i sumarci
koje u putu sretoh:
"Blizi se,blizi leto."
Blizi se,blizi leto.
Kao sjajna carska kruna,
zlatna mu svjetluca kosa
rumenih svitaca puna.
Svi su mi oni rekli
kad ih u putu sretoh:
" Blizi se,blizi leto."
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Čežnja u tuđini
Da mi je da ne umrem u tudjini
Lepe su sve bukove u zemlji ceste,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi sto se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.
Ali kut zemlje na kom smo zito zeli
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
cija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovska,
krvavo nam je bliska i sveta.
U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao zbun sto na bratovom grobu cveta,
kao mrav sto njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rodjeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.
Da mi je da ne umrem u tudjini
Lepe su sve bukove u zemlji ceste,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi sto se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.
Ali kut zemlje na kom smo zito zeli
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
cija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovska,
krvavo nam je bliska i sveta.
U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao zbun sto na bratovom grobu cveta,
kao mrav sto njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rodjeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Selice
Kroz noc i vlagu
divlje se guske sele jugu
i bolno kricu.
Osecam zelju da mutnu neku
napisem pricu:
kako odnose one sobom
na krila svoja bela dva
iz duse moje drago nesto,
a ne znam kuda,
i ne znam sta.
Kroz noc i vlagu
divlje se guske sele jugu
i bolno kricu.
Osecam zelju da mutnu neku
napisem pricu:
kako odnose one sobom
na krila svoja bela dva
iz duse moje drago nesto,
a ne znam kuda,
i ne znam sta.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Vožnja
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela leze.
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, beze.
Vrh potoka i sipraga
topla, blaga
vecer pada.
Vozimo se. Sanja cvece;
miris slece
sa livada.
Gle, seoske kuce bele
kao strele
tek prolete.
Pored puta stabla vita,
siblje, zita,
lete, lete.
Gle, pocinju i svetlaci,
lete znaci,
da se pale,
i iz magle trepte sive
kao zive
zvezde male.
Po beskrajno neznom, mekom
i dalekom
nebu plavu
nasmejani mesec bludi,
sto na ljudi
lici glavu.
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta,
sela leze
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, beze.
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela leze.
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, beze.
Vrh potoka i sipraga
topla, blaga
vecer pada.
Vozimo se. Sanja cvece;
miris slece
sa livada.
Gle, seoske kuce bele
kao strele
tek prolete.
Pored puta stabla vita,
siblje, zita,
lete, lete.
Gle, pocinju i svetlaci,
lete znaci,
da se pale,
i iz magle trepte sive
kao zive
zvezde male.
Po beskrajno neznom, mekom
i dalekom
nebu plavu
nasmejani mesec bludi,
sto na ljudi
lici glavu.
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta,
sela leze
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, beze.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Pokošena livada
Livada kraj reke sanja.
Zrikavci tuzno zricu.
Pomrlih trava duse
jos lebde vrh otkosa
sto se lagano suse.
O, vi ne znate tuznu
o smrti trava pricu.
Zrikavci tuzno zricu.
Jutros dodjose neki
divovi kao hrasce
u domovinu trava;
i mrtvo pade bezbroj
ljupkih, sarenih, glava;
i bezbroj neznih tela
zdenuse u plasce,
divovi kao hrasce.
Svega devojka jedna
zlatnog, okruglog oka
i trepavica beli'
leprsa na livadi
i ranjenicima deli
mirisne osmehe cedne,
umesto crvenog soka, -
devojka zlatnog oka.
Sutra opet u zoru
doci ce divovi oni,
i strasne surove vile
zdenuce u sena mnoge
mirisne glave mile.
Lezace u jednom grobu
toliki milioni.
Doci ce divovi oni.
Tuzno zrikavci zricu,
cuje se do oblaka;
vecera celog zale
zelen-konjici svoje
lepe viteze zale.
Placu nad grobovima
mrtvih, dragih junaka,
cuje se do oblaka.
Livada kraj reke sanja.
Zrikavci tuzno zricu.
Pomrlih trava duse
jos lebde vrh otkosa
sto se lagano suse.
O, vi ne znate tuznu
o smrti trava pricu.
Zrikavci tuzno zricu.
Jutros dodjose neki
divovi kao hrasce
u domovinu trava;
i mrtvo pade bezbroj
ljupkih, sarenih, glava;
i bezbroj neznih tela
zdenuse u plasce,
divovi kao hrasce.
Svega devojka jedna
zlatnog, okruglog oka
i trepavica beli'
leprsa na livadi
i ranjenicima deli
mirisne osmehe cedne,
umesto crvenog soka, -
devojka zlatnog oka.
Sutra opet u zoru
doci ce divovi oni,
i strasne surove vile
zdenuce u sena mnoge
mirisne glave mile.
Lezace u jednom grobu
toliki milioni.
Doci ce divovi oni.
Tuzno zrikavci zricu,
cuje se do oblaka;
vecera celog zale
zelen-konjici svoje
lepe viteze zale.
Placu nad grobovima
mrtvih, dragih junaka,
cuje se do oblaka.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Desanka Maksimović
Osveta
Potrebno mi je mnogo sunca,
i to noću, jedno da me susreće,
jedno da za mnom svetlost baca,
u ponoru jednom dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči,
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi je prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
Potrebno mi je mnogo sunca,
i to noću, jedno da me susreće,
jedno da za mnom svetlost baca,
u ponoru jednom dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči,
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi je prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Strana 1 od 2 • 1, 2
Strana 1 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu