Kruška

Istorija krušaka je duga i vrlo ugledna. Sočne, slatke i ukusne plodove kruške Homer je u Odiseji prozvao "dar Bogova", a dvor Luja XIV smatrao ih je simbolom za luksuz.

Kruške pripadaju porodici ruža i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu kao i dužini skladišćenja. Uopšteno plod kruške ima veće okruglo dno koje se sužava prema vrhu peteljke, a u zavisnoti od sorte tanka kora može da bude žute, zelene, smeđe, crvene boje ili kombinacija navedenih boja. Meso kruški je slatko i bogato sokom, dok mu je tekstura mekana i lagano zrnasta. Sredina ploda, kao i kod jabuke, sadrži nekoliko semenki. Razne sorte krušaka dostupne su tokom cele godine, iako je prava sezona od avgusta do oktobra.

Energetska i nutritivna vrednost

Energetska vrednost 100 g sveže kruške iznosi 58 kcal / 242 kJ. Od toga sadrži 15,5% ugljenih hidrata, 0,4% proteina i 0,1% masti.

Od minerala u kruškama se nalaze kalcijum (9 mg), gvožđe (0,17 mg), magnezijum (7 mg), fosfor (11 mg), cink (0,1 mg), bakar (0,08 mg), mangan ( 0,05 mg), fluorid (2,2 mcg).

Od vitamina kruške sadrže vitamin C (4,2 mg), tiamin (0,01 mg), riboflavin (0,02 mg), niacin (0,2 mg), pantotensku kiselinu (0,05 mg), vitamin B6 (0 , 03 mg) i vitamin K (4,5 mcg).

Kruške u 100 g sadrže 3,1 g dijetalnih vlakana i 8 mg fitosterola.

Lekovitost

Kruške su dobar izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na zdravlje probavnog, a zatim i kardiovaskularnog sistema. Zanimljiv je podatak da kruške sadrže više pektina od jabuka. Dijetalna vlakna u sinergističkom delovanju sa mineralom bakrom podstiču delovanje debelog creva te na taj način sprečavaju konstipaciju, time štite zdravlje debelog creva i redukuju rizik od pojave raka. Studija objavljena u International Journal of Cancer (2008) pokazala je da se konzumiranjem voća bogatog vlaknima može redukovati rizik od pojave raka dojke za 34-50% kod žena u menopauzi. Druga vrlo važna prednost dijetalnih vlakana je i sposobnost regulisanja nivoa holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a u krvi, što je naročito važno za sprečavanje oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Sadržaj antioksidanata u kruškama pomaže u zaštiti od štetnog delovanja slobodnih radikala, čime se na primer jača imunološki sistem.

U današnje doba kad su alergije vrlo rasprostranjene dobro je znati da su kruške hipoalergena hrana, stručnjaci naročito preporučuju da se prilikom uvođenja voća u ishranu male dece prvo daju kruške.

Iako smo često spominjali pozitivno delovanje voća na zdravlje vida, nije loše ponoviti. Podaci objavljeni u Archives of Ophthalmology pokazuju da najmanje tri obroka voća dnevno za 36% snižavaju rizik od pojave makularne degeneracije koja se javlja starenjem. Lekovito svojstvo se pripisuje antioksidantima, vitaminima A, C i E.

Kruške su pokazale i efikasno delovanje kod snižavanja pritiska zbog lekovitog delovanja antioksidansa glutationa koji smanjuje i rizik od pojave moždanog udara.

Sok od kruške je odličan izvor energije zahvaljujući prirodnom voćnom šećeru fruktoza i levulozi, pa je pogodan i za dijabetičare. Zahvaljujući svom osvežavajućem delovanju, sok od kruške može da olakša groznicu. Osim toga kruške sadrže i neke sastojke koji ublažavaju razna upalna stanja.

Neki izvori navode da kruške sadrže mineral bor koji ima sposobnost da zadrži kalcijum te na taj način smanjuje rizik od pojave osteoporoze.

Kupovanje i čuvanje

Jednom kada sazre, kruške se vrlo brzo kvare, pa u prodaju na police distributera ili na pijacu dolazi nezrelo voće kojem treba nekoliko dana sazrevanja. Potražite kruške koje su čvrste, ali opet ne pretvrde, glatke kore bez oštećenja, tamnih mekanih delova ili znakova buđi. Boja krušaka ne mora biti jednolična, već može da sadrži crvenosmeđe delove ili smeđe tačke na kori koji su karakteristike nekih podvrsta i često puta odražavaju intenzivniju aromu.

Kruške treba ostaviti na sobnoj temperaturi kako bi sazrele. Zrelost krušaka možete jednostavno da proverite tako što lagano pritisnete palcem i kažiprstom područje oko peteljke koje bi trebalo da bude blago mekano, ali još uvek čvrsto. Ukoliko kruške nećete odmah da koristite, stavite ih u frižider u kojem mogu da očuvaju svežinu do nekoliko dana. Isto tako ih u frižideru treba sačuvati daleko od hrane koja ima intenzivan miris, jer kruške vrlo lako preuzimaju miris druge hrane.

Priprema jela od kruške

Pre upotrebe kruške operite ispod mlaza tekuće vode i osušite. Ukoliko ih jedete sveže, ostavite koru koja je bogata dijetalnim vlaknima. Možete ih konzumirati samostalno ili u kombinaciji sa jakim sirevima poput gorgonzole, parmezana, stiltona ili roqueforta. Takođe su izvrstan dodatak jesenjim i zimskim salatama.

Iako se sveže kruške u većini slučajeva ne gule, pre kuvanja to se obavezno čini. S obzirom da kruške posle guljenja brzo menjaju boju, potrebno im je površinu natrljati limunovim sokom ili ih staviti u zakiseljeno vodu limunom. Za poširanje celih krušaka ogulite ih i ostavite sa peteljkom, a zatim kuvajte u crvenom vinu s dodatkom cimeta, klinčića i limunove korice. Poširane kruške poslužene sa sladoledom od vanile i prelivene čokoladnim umakom daju poznati dezert Poires Belle Hélène

Koristite se kružnim ili nožićem sa kratkom oštricom kako biste odstranili centralni deo kruški ukoliko ćete ih nadevati orašastim plodovima ili sušenim voćem. Tako poširane kruške punite nadevom od sitno naseckanih oraha i sušenih kajsija koji ste prethodno ispekli na puteru i žutom šećeru. Kada se ohlade, umočite ih u sos od rastopljene čokolade i putera pa ih ostavite u frižideru kako bi čokolada očvrsnula. Poslužite uz krem od vanilije ili sabajon.

Isti postupak važi i ukoliko ćete kruške dinstati ili peći na roštilju. Dinstane kruške na puteru s dodatkom naseckanih oraha, izmrvljenog roqueforta, limunovog soka i malo brašna koristite kao sasvim neuobičajen nadev za slatko-slanu savijaču, a za potpuno slatku savijaču koristite kontinentalno-mediteransku kombinaciju krušaka i smokava. Za pečene kruške, na puterom premazan papir za pečenje, pospite šećer i stavite polovine neoguljenih krušaka sa očišćenom sredinom prema gore. Premažite ih amarettom i pecite uz dolivanje vode i dodatnim premazivanjem likerom oko 30-ak minuta. Poslužite sa meringueom u koji ste dodali listiće badema. Pečene kruške koje ste prethodno posolili i oparili možete da izmešate sa različitim vrstama zelenih salata (endivija, kristalka, radič).

Za kuvanje koristite još nedozrele kruške, pa ih poslužite u obliku kompota, a možete ih koristiti i za pripremu pita i krustada. Kuvane kruške možete koristiti i za slojevit desert od piškota i moussea od bele čokolade. Pri tome šećerni sirup, u kojem su se kuvale kruške, iskoristite za prelivanje piškota, a daće dodatnu slatkoću i aromu umućena slatka pavlaka koja dolazi na vrh dezerta.

Kuvane kruške izvrsno pristaju i uz slana jela kao dodatak jelima od divljači i patke, ali i u dinstanim jelima od teletine. Tako pečene odreske od svinjske filete možete poslužiti sa karamelizovanim kruškama u umaku od pavlake i kruškovca. Probajte i sasvim drugačiji salatni preliv od rizlinga, limunova soka, Dijon senfa, usitnjene ljutike, pirea od krušaka i ulja koji prelijete preko kuvanih mahuna, svežeg spanaća i tankih šnita krušaka.

Kruške se mogu konzervisati sa šećerom u obliku kompota i džema ili sa sirćetom uz dodatak semenki slačice i rena.

U industrijskim uslovima kruške se mogu sušiti, konzervisati ili od njih pripremati likeri i rakije u kojima se unutar boce često nalazi cela kruška.