Žive ograde

Za ljubitelje prirode i zelenila, žive ograde su pravi nacin da svoje dvorište uokvirite sa onom vrstom ukrasnih biljaka, koje vam najviše odgovaraju.

Pravilno posadena živa ograda ne samo da ce ograditi i sakriti od neželjenih pogleda, vec može bitno poboljšati i mikroklimu vašeg prostora. Stvara hlad, umanjuje jacinu vetra i sprecava prašinu.

Postoje tri tipa žive ograde, listopadne žive ograde, zimzelene žive ograde, cetinarske žive ograde.

Živu ogradu je najbolje saditi u prolece ili jesen, a ukoliko se odlucite za saksijske sadnice, ovaj posao možete obaviti tokom cele godine. Veliki broj biljnih vrsta pogodnih za formiranje žive ograde omogucava da se za svaki položaj i svako zemljište pronade odgovarajuca vrsta, koja ce u potpunosti zadovoljiti vaše zahtjeve i ispuniti sve svoje funkcije: zaštitnu, ekološku i estetsku.

Oblik i visina žive ograde odreduju se orezivanjem, pa se prema tome možete opredijeliti za neki od tri tipa žive ograde: slobodnorastuca živica, formirana od više razlicitih vrsta biljaka, slobodnorastuca živica, formirana od jedne vrste i rezana živica, takode, formirana od jedne vrste.Morate biti spremni na relativno cesta skracivanja ograde ili ce vam se ograda pretvoriti u šipražje koje ce vašem dvorištu dati izgled zapuštene kuce.

Osim kresanja, žive ograde zahtevaju i održavanje stabala, tako da morate voditi brigu i oko toga da neka biljna bolest ne napadne vašu ogradu. Srecom živica koja se koristi za ograde je veoma otporna na veliki broj biljnih parazita.

Trošak oko održavanja žive ograde ce vam biti i nabavka adekvatnog alata kojim se treba održavati ograda.

SADNJA I NEGA ZIVE OGRADE

Ziva ograda sadi se u rupe ili rov, dubine 40-60 cm i sirne obicno dva puta vece od precnka busena nabavljenih biljaka. Dno rupe lii rova prekopa se i naspe zemljom obogacenom tresetom, kompostom ili NPK mineralnim djubrivom.

Biljke pre sadnje treba pripremti - orezati ostecene izbojke i grane, a ukoliko ste nabavil biljke golog korena - ostecene delove korena. Ako su takve biljke duze vreme provele van zemlje, treba h nekolko sat pre sadnje staviiti u vodu.



Biljke se poredjaju u rupe/rov, zagrnu zemljom koju zatim treba dobro utabati i na kraju obilno zaliju. Dobro je ostaviti ivice sadne jame nesto uzdignute, kako bi se voda zadrzavala oko korena biljke. Ziva ograda moze biti JEDNOREDNA ili DVOREDNA. Dvoredna zivica sadi se u naiizmenicnom - trouglastom rasporedu. Posle sadnje biljke treba orezat na visinu od 15-20 cm i oblikovati.

Biiljke koje se niisu prmile sledece sezone treba zameniti novim, kako bi odrasla ograda na svim mestima bila podjednako gusta. Odrzavanje zahteva dosta truda: REDOVNO ZALIVANJE, PLEVLJENJE, PRIHRANJIVANJE dva puta godisnje i SISANJE.

Pravilno orezivanje je veoma vazno, kako se donji deo zivice ne bi proredio, usled nedostatka svetlosti. Prvo orezivanje - JACE vrsi se od oktobra do februara, kada se ostavi nekoliko novih izbojaka. Drugo orezivanje se vrsi maja-juna meseca.


Najcesce vrste za zivu ogradu
i njihove visine:

40 - 100 cm
LISTOPADNE
Deutzia gracilis mirta
Potentila fruticosa petoprst
Hibiscus siriacus hibiskus

ZIMZELENE
Berberis buxifolia 'nana'
Lonicera nitida orlovi nokti
Mahonia aquifolia

CETINARSKE
Thuja occidentalis 'globosa' tuja

1 - 2 m
LISTOPADNE
Berberis thumbergi 'atropurpurea' crveni berberis
Chaenomeles japonica japanska dunja
Keria japonica
Ligustrum vulgare kalina
Rosa rugosa ruza
Spirea wanhuttei surucica
Weigela florida

ZIMZELENE
Buxus sempervirens simsir
Ilex aquifolium bozikovina

CETINARSKE
Picea glauca 'conica' plava smrca
Taxus bacata tisa
Thuja orientalis Tuja
2 - 4 m
LISTOPADNE
Acer campestre javor
Carpinus betulus grab
Cornus sanguinea dren
Corylus avelana mecja leska
Crategus monogyna glog
Fagus silvatica bukva
Forsythia intermedia

ZIMZELENE
Prunus laurocerasus lovor-visnja
Pyracantha coccinea vatreni trn

CETINARSKE
Chamaecyparis lavsoniana pacempres

VRSTE ZA NEPROHODNE,
BODLJIKAVE ZIVICE
Berberis sp. sve vrste berberisa
Crategus monogyna glog
Ilex aquifolium bozikovina
Rosa. sp divlja ruza, grmolike i puzavice
Piracantha coccinea vatreni trn
Maclura pomifera
Robinia pseudoacacia bagrem
Ilex aquifolium bozikovina

Žive ograde - zaštita i ukras

Pravilno posađena živa ograda ne samo da će ulepšati vašu baštu već će vas i zaštititi i ograditi od neželjenih pogleda. Bilo da je niska, tj. da ima ukrasnu funkciju, ili visoka, odnosno da štiti od radoznalih pogleda, ona otkriva da li se iza nje krije raskošan vrt ili diskretno dvorište. Da bi bila atraktivna i služila svojoj svrsi, živa ograda zahteva mnogo više od uobičajenog redovnog orezivanja. Morate je redovno zalivati, đubriti i kontrolisati da li je na meti štetočina.

TRAPEZASTO ŠIŠANJE JE NAJPOPULARNIJE

Žive ograde po obliku mogu da budu formirane i slobodno rastuće. Milan Marković, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, kaže da formirane žive ograde imaju različite oblike, a da su najpopularnije one u obliku trapeza, jajastog ili ovalnog oblika. Kod takvih živih ograda svetlost dopire do svih delova biljaka i živa ograda u tom slučaju ima gust profil. Žive ograde po načinu podizanja mogu da budu: jednoredne, dvoredne ili višeredne. Za sadnju biljaka nužno je prethodno iskopati rov, koji za jednorednu živu ogradu mora da bude širok 40–50 cm, za dvorednu 80 cm, a za trorednu 100 cm, dok je dubina rova za sve ista i kreće se od 50 do 60 cm.

REDOVNO OREZIVANJE JE NAJBITNIJE
Da bi živa ograda bila ukras vašeg vrta, morate je redovno orezivati. Formirane žive ograde trebalo bi orezivati tri puta godišnje – početkom i krajem proleća i krajem leta, a slobodno rastuće jednom posle cvetanja. Da bi bile stabilne i otporne prema vetru i snegu, moraju imati konusan oblik, odnosno da su šire u bazi nego pri vrhu. To osigurava i lakši prodor sunčevih zraka do baze biljke i razvoj i grananje donjeg dela biljke. Biljke, poput ligustruma, moraju biti orezivane snažno prvih godina po sađenju da bi podstakli snažan bazalni rast. Ako se biljke neadekvatno orezuju, one postaju prazne u osnovi i nedovoljno razgranate.
Iako su električne makaze idealne za orezivanje i mogu da vam olakšaju posao, ipak kod nekih vrsta živih ograda, npr. kod božikovine, više se isplati ručno orezivanje. Na taj način nećete oštetiti velike listove, a najbolje je da živu ogradu orezujete kad je oblačno, da biste izbegli sušenje delova grana u blizini mesta reza.

Vrtoteka: Najlepši i najpoznatiji grmovi

ŠIMŠIR je zelena biljka koja se najviše koristi za strogo podrezanu, urednu ogradu. Ima male tamnozelene listove koji gusto prekrivaju grane, a lepo se održava i na punom suncu i u senci.

KAMELIJE su popularne zbog sjajnih, tamnozelenih listova i lepih cvetova crvene, roze ili bele boje. Dobro uspeva u senci.

GARDENIJA ima bele cvetove intenzivnog mirisa i tamnozelene listove. Raste na kiselom tlu do 1,5 m u visinu. Potrebna im je stalna vlaga. U hladnijim krajevima gardeniju treba saditi usred sunčanog dana, a u toplijim krajevima u delimičnoj senci.

OLEANDER je popularan jer jako dugo cveta i krasi baštu crvenim, roze, žutim ili belim cvetovima. Ima duguljasto gusto lišće koje je otrovno. Ne zahteva posebnu negu tokom letnjih vrućina, a može da naraste i do pet metara. Sadi se na jakom suncu.