Marija Jovanović
4 posters
Strana 1 od 1
Marija Jovanović
od Khallu Uto Mar 15, 2011 12:45 pm
Marija Jovanović (1959, Beograd) je srpska književnica. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Do sada je napisala tri romana – „Spletkarenje sa sopstvenom dušom“, „Kao da se nikad nije dogodilo“, i „Idi, vreme je“.
Odmah po pisanju prvog romana, istakla se među piscima nove generacije. Spletkarenje sa sopstvenom dušom bilo je među najprodavanijim i najčitanijim knjigama 2003. godine, a Marija Jovanović je za isto delo dobila nagradu Žensko pero. I njen drugi roman Kao da se nikad nije dogodilo bio je dobro prihvaćen među čitaocima i nominovan je za istu nagradu 2004. godine. Dve godine kasnije piše svoj treći roman Idi, vreme je. Odmah nakon objavljivanja dospeo je na vrh liste bestselera.Do sada je napisala tri romana – „Spletkarenje sa sopstvenom dušom“, „Kao da se nikad nije dogodilo“, i „Idi, vreme je“.
Dela
* Spletkarenje sa sopstvenom dušom, Beograd 2001.
* Kao da se nikad nije dogodilo, Beograd 2003.
* Idi, vreme je, Beograd 2006.
* Dovoljan razlog, Beograd 2008.
Jeste li citali njena dela i kakve su vam impresije?
Khallu- Urednica
-
Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Marija Jovanović
od Shade Uto Mar 15, 2011 1:22 pm
Pročitala sam Spletkarenje sa sopstvenom dušom i Idi vreme je.
''Spletkarenje'' je dobro napisala, dok mi se ''Idi ..''manje dopada.
Ja sam skeptična prema današnjim srpskim spisateljicama, tako da mi treba malo više ubedljivosti. Ne kažem da je loša, nije šund, ali joj svakako treba vreme da sazri kao pisac. Postoje par pasusa u kojima sam pronašla neku emociju koja me je dotakla i to je sve.
''Spletkarenje'' je dobro napisala, dok mi se ''Idi ..''manje dopada.
Ja sam skeptična prema današnjim srpskim spisateljicama, tako da mi treba malo više ubedljivosti. Ne kažem da je loša, nije šund, ali joj svakako treba vreme da sazri kao pisac. Postoje par pasusa u kojima sam pronašla neku emociju koja me je dotakla i to je sve.
"...U toj zahuktaloj godini,meseci i godisnja doba stapaju se u radost njegovih dolazaka,koji su svojom ucestaloscu uveliko prevazilazili i potirali povremene i kratke,ali za nas sve besmislenije,preduge i jedva podnosljive rastanke.
Samo preko datuma na vec ishabanim listovima pisama,mogu da razaberem periode razdvojenosti.Snalazili smo se,bez muke,u nasoj haoticnoj korespondenciji,pisma su letela,sustizuci jedno drugo,odgovor na njegovo trece pismo stizalo bi tek u mom petom pismu,jer je on prva dva,kao i ja svoja cetiri,poslao pre odgovora,kao unapred-popunjavanje-praznine,kao unapred-brisanje-suza koje jos nisu potekle,ali sigurno hoce,kao izvidnicu koja ce upozoriti na opasnost,kao predstrazu koja ce budno motriti na bol,uspostavljali smo iscasenu,ali nama razumljivu logiku retroaktivno-predvidjajuceg citanja.
Pisao mi je kratko,bez pompeznih reci i mudrovanja.A uspevao je da kaze sve sto mi je bilo potrebno.
U danima kada osecam bogonapustenost,sebenapustenost,opstenapustenost,kada vise ne mogu,kada vise nije vazno sta ne mogu,vec samo ne mogu,uzmem,nasumice,neko njegovo pismo i,bar na kratko,Vasilis je kraj mene.Beograd postaje podnosljivo mesto,a ja se,na trenutak,sjedinim sa svojim pravim zivotom..."
"Spletkarenje sa sopstvenom dusom"
Samo preko datuma na vec ishabanim listovima pisama,mogu da razaberem periode razdvojenosti.Snalazili smo se,bez muke,u nasoj haoticnoj korespondenciji,pisma su letela,sustizuci jedno drugo,odgovor na njegovo trece pismo stizalo bi tek u mom petom pismu,jer je on prva dva,kao i ja svoja cetiri,poslao pre odgovora,kao unapred-popunjavanje-praznine,kao unapred-brisanje-suza koje jos nisu potekle,ali sigurno hoce,kao izvidnicu koja ce upozoriti na opasnost,kao predstrazu koja ce budno motriti na bol,uspostavljali smo iscasenu,ali nama razumljivu logiku retroaktivno-predvidjajuceg citanja.
Pisao mi je kratko,bez pompeznih reci i mudrovanja.A uspevao je da kaze sve sto mi je bilo potrebno.
U danima kada osecam bogonapustenost,sebenapustenost,opstenapustenost,kada vise ne mogu,kada vise nije vazno sta ne mogu,vec samo ne mogu,uzmem,nasumice,neko njegovo pismo i,bar na kratko,Vasilis je kraj mene.Beograd postaje podnosljivo mesto,a ja se,na trenutak,sjedinim sa svojim pravim zivotom..."
"Spletkarenje sa sopstvenom dusom"
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Marija Jovanović
od Khallu Uto Mar 15, 2011 1:29 pm
ja sam procitala ''Kao da se nista nije dogodilo'',koja je ostavila vrlo jak utisak na mene,svima je preporucujem a upravo zavrsavam i ''Dovoljan razlog''.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Marija Jovanović
od La scarpa Pon Apr 04, 2011 12:34 pm
Interesantna i moderna knjizevnica,procitala sam spletkarenje samo i puno volim ovu recenicu:
Gde prestaju ljudska nesumnjivost i verovatnost, nastupa Vera i Apsurd.
Nemogucnost postaje mogucnost kad dovoljno snazno poverujemo u nju.
Marija Jovanovic
Spletkarenje sa sopstvenom dusom
Gde prestaju ljudska nesumnjivost i verovatnost, nastupa Vera i Apsurd.
Nemogucnost postaje mogucnost kad dovoljno snazno poverujemo u nju.
Marija Jovanovic
Spletkarenje sa sopstvenom dusom
La scarpa- Istraživač
- Broj poruka : 235
Pridružila/o se : 30.01.2011
Re: Marija Jovanović
od Shade Uto Apr 12, 2011 12:56 am
Patnja je stanje izolovanosti; tvoj doživljaj i tvoj centar univerzuma;
empatija i saosećanje najpre se troše i ne treba druge stavljati na
probu, iznova ponavljati iste, zamorne, zamorne, tako zamorne i drugome
tako dosadne detalje koje vrtiš po glavi, ista pitanja, koja te
progone, a na koja ni sam ne nalaziš odgovora. Činilo mi se da će mi se
kosti lobanje rastočiti, da će mi pući grudni koš u kome se valjao
mutljag, dignut sa samog dna duše. Stomak mi se pretvorio u doboš
veš-mašine u kome su se tumbala creva, želudac, bubrezi i džigerice.
Umesto praška za pranje i ''veniša'' za izbeljivanje mrlja sipala bih
po jednu mericu gorčine, besa, stida, očajanja, kajanja i poniženja.
Onda bi program krenuo. Pet okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno.
Metodično, polako, dok neko posebno bolno sećanje ne bi poslužilo kao
okidač da se uključi centrifuga, posle koje sam bivala izmoždena do te
mere da sam mislila, dobro je, kraj je, ne može se više. Đavola.
Program se automatski nastavlja, idemo u novi ciklus, tri okreta ulevo,
pet udesno, nema predaha. Držala sam se one izlizane izreke kako
''vreme sve leči'', čekala ga, to jebeno vreme, čekala da ga dovoljno
najagmim, čekala da se mašina pokvari, da se zupčanik zaglavi, da sve
već jednom prestane. Ne mogu prepričati kroz šta sam, zapravo,
prolazila. Mogu samo da kažem - patila sam. Bezmerno. Tačka.
Marija Jovanović "Idi, vreme je"
empatija i saosećanje najpre se troše i ne treba druge stavljati na
probu, iznova ponavljati iste, zamorne, zamorne, tako zamorne i drugome
tako dosadne detalje koje vrtiš po glavi, ista pitanja, koja te
progone, a na koja ni sam ne nalaziš odgovora. Činilo mi se da će mi se
kosti lobanje rastočiti, da će mi pući grudni koš u kome se valjao
mutljag, dignut sa samog dna duše. Stomak mi se pretvorio u doboš
veš-mašine u kome su se tumbala creva, želudac, bubrezi i džigerice.
Umesto praška za pranje i ''veniša'' za izbeljivanje mrlja sipala bih
po jednu mericu gorčine, besa, stida, očajanja, kajanja i poniženja.
Onda bi program krenuo. Pet okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno.
Metodično, polako, dok neko posebno bolno sećanje ne bi poslužilo kao
okidač da se uključi centrifuga, posle koje sam bivala izmoždena do te
mere da sam mislila, dobro je, kraj je, ne može se više. Đavola.
Program se automatski nastavlja, idemo u novi ciklus, tri okreta ulevo,
pet udesno, nema predaha. Držala sam se one izlizane izreke kako
''vreme sve leči'', čekala ga, to jebeno vreme, čekala da ga dovoljno
najagmim, čekala da se mašina pokvari, da se zupčanik zaglavi, da sve
već jednom prestane. Ne mogu prepričati kroz šta sam, zapravo,
prolazila. Mogu samo da kažem - patila sam. Bezmerno. Tačka.
Marija Jovanović "Idi, vreme je"
Ovaj pasus me je dotakao, ali moram da kažem da sam čitala knjigu u vreme u kome sam se osećala loše, u kome sam zaista patila.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Marija Jovanović
od Boni Sub Avg 13, 2011 4:28 pm
"Prepričavanje uvek poprimi vid spletkarenja. Čak i kad želimo da u sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku najgore vrste spletkarenja sa sopstvenom dušom.Zahtev za potpunom iskrenošću završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom, ulizički oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, i laskajući i kad, navodno, sebe u sebi najviše opanjkavamo.
Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj, ono preobražava prošlost, upisujući joj sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost.
Zato priču o prošlom, dakle, govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj iskrenosti, sve stopljeno u plitku caffe-creme, u koju, umesto šećera, sipamo gomilu spletki."
Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj, ono preobražava prošlost, upisujući joj sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost.
Zato priču o prošlom, dakle, govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj iskrenosti, sve stopljeno u plitku caffe-creme, u koju, umesto šećera, sipamo gomilu spletki."
''Spletkarenje sa sopstvenom dusom''
To je jedina knjiga koju sam procitala od M.Jovanovic.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Marija Jovanović
od Khallu Ned Jan 22, 2012 12:15 am
REC DVE O SRECI
ili
PRICA ZA LAKU NOC I MIRNO SPAVAJ SARI, KAD JE BILA MALA
- Nekada davno, zivela je jedna tuzna devojka....
- A zato je bila tuzna?
- Polako, nemoj me prekidati, sve cu da ti ispricam po redu. Zato sto je
bila usamljena i bez ikog na svetu...
- Je l' ni mamu nije imala?
- Nije imala nikoga sama samcita. Sedela jednog dana ta tuzna devojka na
obali sinjeg mora.
- A zasto sinjeg, kad je more plavo?
- Dobro - plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.
Kako se ona igrala sa kamencicima, on resi da
jedan pretvori u kamen srece. Iznenada, kamencic koji je ona uzela,
snazno je zasijao na njenom dlanu, lepse od bilo
kog dragulja.
- A ona?
- Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: mozda ima jos ovakvog
carobnog kamenja na plazi, pa je pazljivo spustila
svoj i krenula da trazi drugo.
- I onda?
- Isla tako, isla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan
jedini, i pravljen samo za nju, pa brze potrci
nazad, ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada.
- A sutra, kad je bio dan, je l' ga onda nasla?
- Nije, more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srecno da se zavrsi, sta je sa ovo).
- A zasto ga je more odnelo?
- Zato sto nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio srecu u ruke, a
ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htela
jos. Ali tu nije kraj bajke. More cuva taj kamencic srece i izbacice ga
pred neku drugu devojku koja ga bude zasluzila i
koja ce znati da ga sacuva.
- A meni je, ipak, zao i one devojke sto ga je izgubila - kaze pospani
glasic.
(I meni je.)
- Sta je sa njom dalje bilo?
- Ne znam. Nije ni vazno, samo ti lepo sanjaj.
(Znam, ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi
kamen).
Spletkarenje sa sopstvenom dusom, Marija Jovanovic
trenutno citam ovu knjiguili
PRICA ZA LAKU NOC I MIRNO SPAVAJ SARI, KAD JE BILA MALA
- Nekada davno, zivela je jedna tuzna devojka....
- A zato je bila tuzna?
- Polako, nemoj me prekidati, sve cu da ti ispricam po redu. Zato sto je
bila usamljena i bez ikog na svetu...
- Je l' ni mamu nije imala?
- Nije imala nikoga sama samcita. Sedela jednog dana ta tuzna devojka na
obali sinjeg mora.
- A zasto sinjeg, kad je more plavo?
- Dobro - plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.
Kako se ona igrala sa kamencicima, on resi da
jedan pretvori u kamen srece. Iznenada, kamencic koji je ona uzela,
snazno je zasijao na njenom dlanu, lepse od bilo
kog dragulja.
- A ona?
- Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: mozda ima jos ovakvog
carobnog kamenja na plazi, pa je pazljivo spustila
svoj i krenula da trazi drugo.
- I onda?
- Isla tako, isla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan
jedini, i pravljen samo za nju, pa brze potrci
nazad, ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada.
- A sutra, kad je bio dan, je l' ga onda nasla?
- Nije, more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srecno da se zavrsi, sta je sa ovo).
- A zasto ga je more odnelo?
- Zato sto nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio srecu u ruke, a
ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htela
jos. Ali tu nije kraj bajke. More cuva taj kamencic srece i izbacice ga
pred neku drugu devojku koja ga bude zasluzila i
koja ce znati da ga sacuva.
- A meni je, ipak, zao i one devojke sto ga je izgubila - kaze pospani
glasic.
(I meni je.)
- Sta je sa njom dalje bilo?
- Ne znam. Nije ni vazno, samo ti lepo sanjaj.
(Znam, ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi
kamen).
Spletkarenje sa sopstvenom dusom, Marija Jovanovic
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Marija Jovanović
od Khallu Sre Jan 25, 2012 11:07 pm
ovaj deo mi se posebno svidja(Spletkarenje sa sopstvenom dusom):
Zasnivali smo porodice,tonuli u obaveze,prazneci se iznutra,teseci se da je zivot ispred nas i da cemo,ipak,uraditi nesto vazno i bitno.da cemo se ostvariti.
Izdavali smo,svakog dana po malo,svoja nacela,prijatelje,ljubavi;sebe, najvise.I neprimetno starili.
Cigle su se slagale,mi ostali zazidani iznutra.
Greskom.
''Za sada''se pretvorilo u trajno vreme,prozivljavanje zivota koje su nam dali.
Izdavali smo,svakog dana po malo,svoja nacela,prijatelje,ljubavi;sebe, najvise.I neprimetno starili.
Cigle su se slagale,mi ostali zazidani iznutra.
Greskom.
''Za sada''se pretvorilo u trajno vreme,prozivljavanje zivota koje su nam dali.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Marija Jovanović
od Khallu Čet Jan 26, 2012 2:22 pm
procitala sam ''Spletkarenje''.dobra knjiga,kao i sve njene.plakala sam u nekoliko navrata.ostalo je jos da procitam ''Idi,vreme je'' ali mi je za sad ubedljivi favorit ''Kao da se nista nije dogodilo''.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu