Vožnja biciklom

Zdravstvene koristi vožnje bicikla

Vožnja bicikla je istovremeno zabava i sjajan način vežbanja. Ima izvrstan uticaj na kardiovaskularni sastav povećavajući telesnu spremnost. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u zapadnim civilizacijama, najviše visoki krvni pritisak, arterioskleroza, infarkt miokarda i moždani udar.

Redovno sprovođenje vežbi izdržljivosti koristeći vožnju biciklom, plivanje, hodanje rezultuje velikim kardiovaskularnim, mišićnim i metaboličkim prilagodbama koje vode povećanju radnih kapaciteta i izdržljivosti, a kod toga i pozitivni učinak na srčanu frekvencije i krvni pritisak. Te adaptivne koristi počinju rasti kod vežbanja gde je srčana frekvencija 60 % maksimalne, 30 minuta, četiri puta godišnje.

Srčani sastav

Glavni činilac u povećanom kapacitetu vežbanja s aerobnim vežbama, je povećanje minutnog volumena srca, količine krvi koju srce izbaci u jednoj minuti. Kod mlađih i sredovečnih muškaraca i žena, ovo povećanje minutnog volumena srca igra veću ulogu u povećanju izvođenja vežbanja, nego što ima povećano iskorištavanje kiseonika u skeletnim mišićima. Kako se maksimalna srčana frekvencija ne menja, a može biti čak i manja, u vremenu treninga, za povećanje minutnog volumena jedino je odgovoran veliki udarni volumen, količina krvi koja se izbaci u jednom srčanom udarcu. Minutni volumen srca = udarni volumen x srčana frekvencija. Povećanje udarnog volumena je posledica hipertrofije leve komore (sportsko srce) i povećanja kontraktilne sposobnosti srca, verovatno posredovanjem autonomnog živčanog sastava.

Skeletni mišići

Skeletni mišići čine više od polovine telesne težine kod vitke osobe. Ove mišićne stanice sadrže dve belančevine – aktin i miozin – koje stimulirane živčanim impulsima, u hemijskom međudelovanju, skraćuju mišićno vlakno.

Postoje dva tipa mišićnih vlakana: tip I., ili sporotrzajna, i tip II. ili brzotrzajna. Sporotrzajna vlakna su efikasnija, jer koriste i masti i ugljenohidrate za energiju i ona su glavna mišićna vlakna koja koriste 70 – 80% VO2 max. (naknadno objašnjenje). Brzotrzajna vlakna, su nasuprot, manje efikasna i koriste uglavnom glikogen kao gorivo, a učestvuju u sprinterskim aktivnostima gde se sportista približava 100% svojih sposobnosti. Iako merenje sporo i brzotrzajnih vlakana uglavnom zavisi od genetskih činilaca, ova mera može se postupno menjati (često godinama), s tekućim programom treninga.

Dok se vozi bicikl, telo je u dobrom, rasteretnom položaju sedeći u sedlu, pa suprotno od trčanja, nema stresa na zglobove nogu, što dovodi do smanjenja ozleda prenaprezanja.

Potrošnja kiseonika

Potrošnja kiseonika u mišićima, izražena kao VO2, govori o količini kiseonika koji se potrošio za stanični metabolizam i proizvodnju energije kroz određeno vremensko razdoblje. Maksimalna potrošnja kiseonika,VO2 max. je lična gornja granica aerobnog, o kiseponiku, zavisnog metabolizma. Ona zavisi od nekoliko činilaca koji uključuju kapacitet pluća, srčanu frekvenciju, broj crvenih krvnih zrnaca i njihov sadržaj kiseonika odnosno hemoglobina, i sposobnost mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi. Povećana sposobnost radnog mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi, je zajedno s povećanjem minutnog volumena srca, glavni činilac u povećanju VO2 max. kod treniranja. Povećana sposobnost mišića za prihvat kiseonika iz krvi je rezultat povećanja broja i veličine mitohondrija i povećanja aktivnosti metaboličkih enzima u mišićnim stanicama, kao i povećanja broja kapilara koje snabdevaju mišićne stanice. Ukupan rezultat je povećanje količine kiseonika koji se preuzme iz krvi, u jednom prolazu kroz mišić (arterijsko-venska razlika kiseonika). Kada je naprezanje veće od VO2 max., stanični zahtevi za energijom prestižu sposobnost kardiovaskularnog sastava za isporuku kiseonika, počinje kiseonik nezavisna ili anaerobna prizvodnja energije.

Sve navedeno čini svakodnevni život kvalitetnijim i značajno smanjuje rizike kardiovaskularnih bolesti, danas ubice broj jedan. Treba takođe napomenuti osećaj zadovoljstva nakon fizičkog treninga. Taj osećaj nije samo mentalni, nedodirljiv, nego se javlja zbog otpuštanja određenih molekula u mozgu, endorfina, čija su meta opioidni receptori na centrima zadovoljstva u mozgu, u limbičkom sastavu i mezencefalonu.

I na kraju, ali ne i manje važno, vožnja biciklom je sjajan način gubitka telesne težine. To takođe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i istovremeno se dobiva emocija dobrog osećanja uzrokovana gubitkom suvišnih kilograma i bolje telesne figure.

jedva cekam lepo vreme da sednem na svoj bajs.ispala sam iz kondicije,pretpostavljam ali cu ovog proleca biti upornija nego do sad

Odavno nisam vozila biciklu. Nemam priliku ovde u Beogradu. Samo leti kad odem kući.

Ja mnogo volim vožnju biciklom.
Sigurno je prošlo 10 godina od kad je nisam vozila.

i ja volim voznju bajsom,tad osecam potpunu slobodu

Istina, ali pored slobode, pokrenem i svaki mišić na telu i to je super.

Moraću da se aktiviram ponovo.

sad ti je najbolje vreme,prolece

Jeste, idealno, ni mnogo hladno a ni pretoplo.
Odoh sutra da izvučem bajs iz garaže.

e tako

Avanturistička trka - Tara

Za sve one koji su prošle godine propustili 01 Avanturistički događaj na planini Tari imaju priliku da ove sezone budu deo drugog izazova.
Pobegnite iz grada, pozovite prijatelje i uključite se u Izazov, doživite prirodu i osetite duh planine Tare vozeći mountine bajk, prolazeći kroz kanjon, spuštajući se niz uže i tražeći put do cilja...

Potrebno je da napravite tim od 2 ili 4 učesnika (u timu od četvoro mora da bude jedna devojka) i pripremite ekipu za izazov, ako ste spremni pridružite se čekamo Vas!

AVANTURISTIČKA TRKA (Adventure Race) održaće se od 10. do 12. Juna na planini Tari u organizaciji Adveture Team-a i suorganizatora, Turističke organizacije Bajine Bašte i Nacionalnog parka Tara, prodavnice Gora, Magic Map-a.

Ove godine organizujemo trku na 40 km za ozbiljije učesnike i trku za rekreativce od 15 km, najveći deo staze se prelazi mountine bajkom koje organizator obezbeđuje i trka traje 1 DAN a nedelju je organizovana vožnja brodićem po kanjonu perućca!!!!

O trci: Ove trke spadaju u grupe multi sportova koje čine kombinacija više disciplina kao što su: mountain bike, kajak, orijentiring, kanjoning, trčanje, treking. Karakteriše ih timski rad, u ekipi budi duh zajedništva i vrlo brzo pokazuje slabosti kod pojedinaca.
Jako su popularne u zemljama u okruženju (Hrvatska, Slovenije, Austrija, Italija) gde dolazi preko 500 učesnika iz cele Evrope i imaju za cilj promociju turističkih potencijala zemlje u kojoj se porganizuju.

CILJ: Sama trka predstavlja svojevrstno testiranje sposobnosti tima i pojedinaca u timu. Uz pomoć mape sa kontrolnim tačkama neophodno je da pređu stazu za što kraće vreme uz određene zadtake. Ovakav vid aktivnosti je jako popularan poslodavcima (TEAM BUILDING) i plasiraju se firmama kroz razne programe.

Jedno vrijeme sam na posao išla biciklom i baš mi je odgovaralo. Moraću na proljeće opet da se aktiviram. Dobro da ste me podsjetile ovom temom. Em mi je to jedina rekrecija u toku dana, em ne bih trošila na gorivo. Samo se nadam da neću da naletim na "sačekušu" i ostanem bez 40 maraka, ko moj kolega prije par godina, jer ne planiram da nosim kacigu. Pa ne vozim trku (po Tari, npr) nit vozim po Beogradu, alo!

aahahaha,zamisljam te sa kacigom,krenula na posao
ja sam se vrlo malo vozikala ovo leto.malca u korpu i to je to.nemam vise luksuz za moje avanturisticke voznje
bajs mi jos uvek stoji ispred vrata,sve sam se nadala da cu i koji put jesenas.moram ga odneti u podrum do proleca.

Ah, pa na proljeće će moći i momčina sa mamom u paru da se vozika.

Bicikl sam vozila samo kao dijete. Po Londonu ne bih vozila ni slučajno. Jednom me udario biciklista na prelazu, mislim da od tada imam problema sa nogom. U gradu sa ovako živim prometom biciklisti su napast i za pjesake i za vozače, tim prije što pola njih vozi kao da su na trkama, zaobilaze automobile sa pogrešne strane, ne poštuju crveno svjetlo, nekada čak voze u pogrešnom pravcu! Nije ni čudo što prošle godine nije bilo mjeseca, jedno vrijeme čak i sedmice, da neko od njih nije poginuo.

Ja ne znam sta bih bez svoje bicikle!

Ja ponekad idem biciklom do drugarice ili odemo do bližeg grada (na sladoled, kao rekreacija ima jedno 10 km u jednom pravcu - čisto radi održavanja kondicije).
Na bicikli imam montiranu korpu, kad mi je bicikli u podrumu kacigu stavim u korpu i tako se primoram, da je stavim na glavu kad sednem na bicikli. Prvi put mi je bilo neobično i smešno ali sada ni ne primećujem, da je imam na glavi. U suštini je lagana i stvarno nemaš osećaj, da je imaš. Kaciga je ipak zaštita za glavu, zlu netrebala.

A to što kaže Troja to je i kod nas. Ludnica kako neki biciklisti voze po Ljubljani. Ja bi jih sve prvo izšamarala a onda naplatila kaznu. Ugrožavaju prvo sebe a posle i pešake.