Femme


Dobrodošli

Ako već niste registrovani, učinite to, jer samo tako ćete moći da se družite sa
nama i koristite sve pogodnosti člana, veći broj tema je dostupan samo registrovanim korisnicima.
Ukoliko ne budete aktivni deset dana od dana registracije, vaš nalog će biti trajno ukinut.

Prijatan boravak na Femme forumu








Klasična muzika

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Ići dole

Klasična muzika

Počalji od Shade taj Pet Dec 17, 2010 11:54 pm



Klasična muzika ili takozvana ozbiljna muzika jeste grana muzičke kulture koja se svodi na pojam umetnička muzika. U svakodnevnom govoru, taj pojam služi za razlikovanje umetničke od muzike koju označavamo kao narodnu, zabavnu, komercijalnu ili prosto rečeno, šund muziku, koja se stvara, objavljuje i izvodi samo radi zabave i lake zarade, bez neke veze sa umetničkim izražavanjem.

Klasičnu muziku su stvarali veliki majstori Evropske muzičke prošlosti i prvenstveno, ovim izrazom se označava muzika stvarana od epohe baroka (početak sedamnaestog veka), pa sve do kompozitora našeg razdoblja. Osim ove postoje i neke specifične klasične muzike, kao na primer klasična muzika Indije, koja ima izgrađene lestvice i muzičke sisteme, pa i vlastite stvaraoce. Specifično obeležje klasične muzike novijeg razdoblja (dvadeseti i dvadeset prvi vek), jeste da je sve više stvaraju i kompozitori zemalja izvan Evrope, pretežno pod uticajem foklora svojih zemalja.

Klasična muzika obuhvata vrlo široku lepezu muzičkog, umetničkog stvaranja. U oblast klasične muzike spadaju: Kamerna muzika, koncertna ili kocertantna muzika (za jedan, dva ili više solističkih instrumenata i orkestar), simfonijska muzika, oratorijumska (vokalno - instrumetnalna muzika), za vokalne soliste, hor i orkestar, operska muzika.

Pod pojam klasične muzike, može se podvesti (iako se to često ne čini) i takozvana stara muzika, muzika koju su stvarali poznati ili anonimni stvaraoci iz Evropskog srednjeg veka i renesanse. Sa razvojem muzičke teorije, estetike i istorije, period postojanja klasične muzike i dela koja ona obuhvata, sve se više pomera na ranija razdoblja Evropske istorije, što je vrlo dobra, ohrabrujuća pojava.

Klasična muzika napokon obuhvata i brojne umetnike - stvaraoce i izvođače - koji su je tokom vremena, sve do naših dana učinili veoma poznatom i popularnom širom sveta. Svaki je od stvaralaca to jest, kompozitora, bio i ostao predstavnik specifičnog stilskog pravca pod čijim je uticajem stvarao. Barok, klasicizam, romantizam, realizam, impresionizam, moderna avangardna stremljenja... sve su to stilski pravci koji su dali brojne umetnike - kompozitore i izvođače, vokalne ili instrumentalne.

Sve u svemu klasična muzika je najobuhvatnije i najraskošnije područje umetničko - muzičkog stvaranja ali ipak, rođeno iz prvobitne, izvorne narodne, muzičke kulture, udahnuvši joj jedan specifičan, uzvišen, umetnički, muzički karakter i izraz.


Izvor wikipwedia



Bolero-Ravel
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Pet Dec 17, 2010 11:59 pm



Carmina Burana je kantata, komponovao ju je Carl Orff. Zajedno sa Catulli Carmina
i Trionfo di Afrodite čini muzički triptih pod nazivom Trionfi.
Svima kojima se dopada Carmina Burana topla preporuka da poslušaju i Catulli Carmina.
Tekstovi Carmine Burane potiču iz Burana kodeksa, zbirke više od 1000 pesama, većinom religijskih, satiričnih
i ljubavnih koje su zapisivali putnici u ranom 13. veku.
Burana kodeks se čuva u državnoj bavarskoj biblioteci u Minhenu.


avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Sub Dec 18, 2010 12:16 am


Jacobsen-Chopin Nocturne Op. 9 No. 2
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Sub Dec 18, 2010 12:17 am

Nicolo Paganini - Caprice No.24 in A Minor




Nikolo Paganini (1782-1840)

Slavni violinista Nikolo Paganini još za života je postao legenda. To je i ostao, kao izvor najrazličitijih mitova. I danas se kaže da je svaki njegov koncert bio istinsko čudo. Tajnu svoje muzičke magije Nikolo Paganini odneo je u grob davne 1840. godine. Budući da je divljenje često na samoj granici zavisti, Paganinijeve violinske čarolije su među njegovim ljubomornim i praznovernim savremenicima ipak bile "objašnjene" time da je Paganini "u dosluhu sa samim đavolom". Takođe, zapazili su i njegovu opsednutost smrću i mrtvima i da je svoju inspiraciju često pronalazio na grobljima. Uprkos svojoj mršavoj i bledoj pojavi oštrih crta lica i često raščupane kose i brojnim intrigama koje su pratile njegov nesumnjiv talenat nedokučiv društvu onoga doba, Paganini je ipak uživao veliki ugled i poštovanje, a žene su ga naprosto opsedale. Ipak, kako je bio i naprasit, bolesno ljubomoran i teške naravi, retko ko ga je istinski razumeo i bio spreman da podnosi sve njegove uspone i padove. Sva svoja dela je ljubomorno čuvao od tuđih očiju, a mnoga od njih svirao je "iz glave" nikada ih ne prenevši na papir, tako da je za života objavio samo 24 kapriča za solo violinu.

Paganini - My favorite


Nikolo Paganini rođen je u Đenovi 27. oktobra 1782. godine, kao treće dete lučkog radnika zaljubljenog u muziku od kojeg je Nikolo nasledio istu sklonost i veliku obdarenost. Najpre je počeo da uči mandolinu i gitaru, a zatim i violinu. Ubrzo je potražio školovanog učitelja i pronašao je Đakoma Kostu, dirigenta katedrale San Lorenco u Đenovi. Nikolo je vredno učio i vežbao razvijajući svoj talenat, a 31. jula 1795. godine održao je svoj prvi koncert u pozorištu "Sant Agostini" u Đenovi kako bi sakupio novac za dalje školovanje u Parmi. Nakon izuzetnog koncerta ispunjenog Nikolovim varijacijama više poznatih dela, dospeo je do profesora Role u Parmi koji je samo zaključio da Nikolo više nema šta da nauči. Uskoro se vratio u rodnu Đenovu i počeo da izučava harmoniju i kontrapunkt.


Niccoló Paganini: "Violin Sonata No 6"
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Sub Dec 18, 2010 12:19 am

Maria Callas, Bizet - Habanera, Carmen


Marija Kalas

Marija Kalas (Maria Anna Sofia Cecilia Kalogeropoulos, grč. Μαρία Καλογεροπούλου, 2. decembar 1923, Njujork - 16. septembar 1977, Pariz), grčka operska pevačica rođena u SAD. Uprkos svoje relativno kratke karijere, okončane u četrdesetim godinama života, Marija važi za jedan od najvećih soprana u istoriji opere.

Marija Kalas je rođena u Njujorku u porodici grčkih emigranata. Sa majkom i sestrom se vratila u Grčku 1937. Međunarodnu karijeru je počela 1947. i s velikim uspehom pevala na najvećim svetskim operskim scenama. Prvi veliki trijumf je doživela 1949. kada je u Veneciji sa uspehom nastupila u dve veoma različite uloge u operama Vagnera i Belinija. Tokom cele karijere Kalas je često demonstrirala sposobnosti u pevanju raznovrsnih sopranskih arija, od dramskih do koloraturnih. Njen vokalni raspon je bio blizu tri oktave. U La Skali je prvi put nastupala 1951. u operi „Sicilijansko večernje“, i ovaj teatar je bio njena glavna scena tokom pedesetih. U Londonu je redovno nastupala od 1952, a tu je i završila opersku karijeru 1965. Posle toga nastupila je samo u recitalima 1973. i 1974. Sredinom karijere, 1953-1954, Kalas je naglo smršala izgubivši 35 kilograma. Neki kritičari smatraju da je ova promena doprinela opadanju kvaliteta njenog glasa u nekim operskim ulogama, dok drugi smatraju da je joj je glas postao mekši i zavodljiviji.

Marija Kalas se ubraja među znamenite reformatore opere, kao što su Rihard Vagner i Arturo Toskanini. Kultura druge polovine XX veka se neminovno povezuje sa njenim imenom. Početkom 50-ih godina, pojavom postmodernizma, opera XIX veka postala je estetski anahronizam. Marija Kalas je vratila opersku umetnost na vrhunski nivo. Najviše je pevala opere belkanta, gde se nije ograničila na virtuozne kolorature u operama Belinija, Rosinija i Donicetija, već je svoj glas pretvorila u glavno izražajno sredstvo. Bila je univerzalni pevač, sa dijapazonom od klasičnih ozbiljnih opera (opera serija) do poznih Verdijevih opera, verističkih opera Pučinija i Vagnerovih drama.

Usponu njene karijere doprinela je pojava gramofonskih ploča sredinom prošlog veka, kao i prijateljstvo sa producentom kompanije EMI Volterom Legeom.

U privatnom životu, poznata je dugogodišnja ljubavna veza Marije Kalas sa milionerom Aristotelom Onazisom. Postoje svedočanstva da su njih dvoje su imali sina koji je umro kratko po rođenju 1960.


Carmen - Ouverture
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Cobra taj Ned Jan 02, 2011 7:50 am



Cobra
Istraživač
Istraživač

Ženski Broj poruka : 124
Pridružila/o se : 08.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Sre Jan 12, 2011 9:30 pm




Ludvig van Betoven 1770. -1827.



„Bilo je i biće na hiljade prinčeva, ali samo je jedan Betoven." Betoven

Betoven je jedan od najvećih kompozitora svih vremena. Iako ukorenjen u tradiciji Hajdna i Mocarta, njegova umetnost se uzdiže do novog, romantičarskog duha, izraženog u delima Getea i Šilera. Počeo je svoju karijeru kao neverovatan improvizator na klaviru, da bi kasnije komponovao sonate, simfonije, koncerte za gudačke kvartete... Najveći doprinos dao je razvoju instrumentalne muzike, koja je pre njega bila potisnuta vokalnom. Njegov opus čine čuvenih 9 simfonija, 16 kvarteta za žičane instrumente, 32 klavirske sonate, jedna opera, 2 mise, 5 klavirskih koncerata, jedan violinski koncert, 6 klavirskih trija, 10 sonata za violinu i 5 za violončelo, te veći broj koncertnih uvertira.


„Muzika je veće otkrovenje od svake filozofije i mudrosti". Betoven



Ludvig van Betoven rođen je u Bonu, u muzičkoj porodici. Kršten je 17. decembra 1770. godine, a kako je u to vreme bio običaj da se deca krštavaju dan nakon rođenja, dugo se pretpostavljalo da je rođen 16. decembra, ali savremena istraživanja su odbacila ovu pretpostavku, mada nisu ponudila alternativu. U 11. godini morao je da napusti školu, a u 18. godini nakon smrti majke, postao je glava porodice i preuzeo odgovornost za svoja dva mlađa brata.


Betovenov otac, Johan, inače muzičar u izbornoj skupštini u Bonu i neizlečivi alkoholičar koji je često bio nasilan, želeo je od svog sina da napravi čudo od deteta, novog Mocarta, ali u tome nije uspeo. Budio ga je noću kako bi mu držao lekcije uz pomoć muzičara amatera, Tobajasa Pfajfera, ali sve do adolescencije Betoven nije privukao nikakvu pažnju javnosti, a i tada samo blagu, iako je prvi javni nastup imao već sa osam godina. Zanimljivo je, kada već spominjem Mocarta, da je 1787. godine Betoven proveo u Beču dva meseca, učeći upravo kod ovog velikog kompozitora. Ovo je redak slučaj u istoriji da se dva genija na istom stvaralačkom polju sretnu i sarađuju. Uglavnom ih dele epohe. Nažalost, Betovenova majka je umrla i on je morao da napusti Beč i vrati se kući, ali je zabeleženo da je Mocart bio fasciniran njegovom snagom improvizacije i da je, navodno, rekao: „Ovaj mladić će postati veliko svetsko ime".


„Mocartov duh žali i plače nad smrću svog ljubimca. Sa neiscrpnim Hajdnom ovaj duh nalazi mir, ali ne i zanimanje. Uz pomoć marljivog rada, ti možeš primiti Mocartov duh iz Hajdnovih ruku." (Grof Waldstein u pismu Betovenu, nakon Mocartove smrti)




Prvi pravi Betovenov učitelj bio je Kristijan Gotlob Nef, dvorski orguljaš u Bonu, zahvaljujući kome je Ludvig napisao svoju prvu kompoziciju 1783. godine. Godinu dana ranije, Betoven je postao Nefov pomoćnik na dvoru. U ovom periodu, Betoven je počeo i sa davanjem privatnih časova u imućnijim porodicama, stičući na taj način značajna poznanstva koja će mu pomoći kasnije u životu.



1790. godine Jozef Hajdn je prolazio kroz Bon na putu za London i prisustvovao je svečanosti kod Elektora i njegovog muzičkog kruga, gde su mu pokazali Betovenovu partituru koja ga je prilično impresionirala, pa se ponudio da ga podučava kada se vrati iz Londona. Betoven je prihvatio Hajdnovu ponudu i u jesen 1792. godine, dok su se armije Francuske revolucije probijale i u provinciju Rajne, Betoven je napustio Bon, pridružio se Hajdnu u Beču i više se nikada nije vratio. Kompozicije komponovane u Bonu - isključujući one koje su započete u Bonu a završene u Beču - više su zanimljive proučavaocima i stručnjacima nego ljubiteljima muzike.


Kao i drugi kompozitori tog doba, Betoven je bio pod uticajem tadašnje popularne i folk muzike. Plesni ritmovi iz oblasti Rajne mogu se naći u mnogim njegovim kompozicijama, ali i elementi iz italijanske, francuske, slovenske, čak keltske narodne muzike. Kao i svi pijanisti s kraja 18. veka, Betoven se učio na Bahovim sonatama, koji je bio glavni eksponent „ekspresivne muzike" u vreme kada je muzika smatrana umetnošću prijatnih zvukova. Ali, u Betovenovoj muzici već su se ogledali ideali koje je crpeo iz knjiga, koje je čitao naširoko i proždrljivo, naročito Getea i Šilera, kao i težnja da, poput njih, stvori balans forme i emocija.



Pre nego što je Betoven napustio Bon stekao je veoma značajnu reputaciju u severozapadnoj Nemačkoj kao virtuoz na klaviru, sa naročitim talentom za izvođenje bez pripreme. Mocart je bio jedan od najboljih improvizatora svoga doba; po svim izveštajima, Betoven ga je prevazišao. Njegova pijanistička tehnika bile je revolucionarna. Melodije je izražavao sa neverovatnom snagom u brzim i snažnim muzičkim tokovima. U eri osećajnosti, dovodio je publiku do suza mnogo lakše od svih drugih izvođača.



„Muzika bi trebalo da dolazi iz vatrenog muškog srca i da pobudi suze u ženskim očima". Betoven



U Beču 1790-tih, muzika je sve više i više postajala omiljena zabava aristokratije, usled politike imperatora Francisa II koji ni prema jednoj drugoj umetnosti nije pokazivao sklonosti. Verovatno ni u jednom drugom vremenu i ni u jednom drugom gradu nisu bili tako visoki standardi za kompozitore amatere i polu-profesionalce, kao u Beču u Betovenovo vreme.

Kao kompozitor, Betoven je još uvek imao probleme i shvatio je da Hajdn nije prava osoba koja mu u tome može potpuno pomoći, pa je tajno krenuo na časove kod drugog kompozitora. Zanimljivo, u ovom periodu učio je vokalne kompozicije sa Antoniom Salijerijem, carskim kapelmajsterom i osobom koja će kasnije u literaturi (a sve je započeo Puškin) postati Mocartov arhineprijatelj i ubica, iako je u stvarnosti on, zapravo, bio njegov zaštitnik.


1795. godine Betoven je po prvi put javno nastupio kao pijanista u Beču. Kraj veka obeleževa i kraj njegovog prvog stvaralačkog razdoblja, u kojem je njegova umetnost ostala u granicama tehnike i ideja 18.veka.



„Betoven može, hvala Bogu, da stvara muziku, ali on ne može ništa drugo raditi na zemlji". Betoven



Prvu simfoniju komponovao je pre 1800. godine, ali se njegov život nije mnogo menjao: svirao je u kućama plemstva, takmičio se sa drugim pijanistima i svirao koncerte sa gostima virtuozima. Promena pravca u stvaralačkom izrazu desila sa Betovenovim polaganim gubljenjem sluha. I možda bi smo se mogli zapitati, da li bi se njegov napredak desio bez ove bolesti, te samim tim, da li je ova bolest bila neizbežna u njegovom životu, jer bez nje ne bi bio u stanju da drugačije pristupa svom stvaralaštvu? Ne ulazeći u filozofske rasprave o determinaciji, mislim da je dovoljno samo konstatovati kako je još jednom lična tragedija u životu umetnika donela napredovanje u njegovom izrazu. Verovatno otuda uvreženo mišljenje da je patnja usko povezana sa umetnošću, te da su veliki umetnički geniji, donosioci lepote svetu, skupo plaćali svoje darove. Do 1802. godine Betoven se trudio da prenebegne svoju bolest, ali je tada morao sebi da prizna da ona postaje i trajna i progresivna.



„O, ljudi koji mislite da sam zloban, tvrdoglav ili mizantrop, kako se grešite o mene! Vi ne znate za razlog zašto se takvim činim. Od detinjstva su mi um i srce bili skloni nežnim osećanjima i dobroj volji. Bio sam željan postizanja velikih dela, ali prethodnih šest godina sam postao beznadežan slučaj, moje stanje su još pogoršali loši doktori. Godinama sam živeo u nadi da će mi biti bolje, ali sam konačno primoran da se suočim sa trajnom bolešću za koju su potrebne godine lečenja ili je izlečenje nemoguće."Betoven

Dolazio je u iskušenje da se ubije: „Ali jedino me je umetnost održala, jer, ah, činilo mi se nemogućim da napustim ovaj svet pre no što napišem sve što osećam da mogu."



U potpunosti je izgubio sluh 1819. godine, pa je za komunikaciju sa drugima morao da koristi knjige za konverzaciju.



Na osnovu beležaka koje je pravio, stručnjaci su otkrili njegove metode rada. Čovek koji je mogao da improvizuje najzamršenije fraze istoga trena, pravio je beskonačne planove u osmišljavanju svojih kompozicija. Radio je na više dela u isto vreme i nije žurio da bilo šta odmah završi, ali kada bi delo jednom bilo gotovo, više mu se nikada nije vraćao radi prerade. Iz njegovih beleški potpuno je jasno da se u njegovom umu prvo javljala ideja ritma, pa tek onda melodije.

1804. godine Betoven je završio „Treću Simfoniju", koja po mnogim biografima predstavlja prekretnicu u njegovoj karijeri.

Zanimljivo je da se tokom svoje karijere Betoven nikada nije suočio sa problemom siromaštva. Ali, usled svoje teške bolesti, kao i zbog svoje urođene navike da vređa druge ljude, njegove veze sa muzičarima u Beču, od čije kooperativnosti je zavisio, postajale su sve lošije i 1808. godine, na dobrotvornom koncertu, kada su po prvi put izvedene Peta i Šesta simfonija, došlo je do tako snažnog sukoba da je Betoven razmišljao da napusti Beč zauvek. Ipak, nadvojvoda Rudolf, princ Lobkovic i princ Kinski udružili su sredstva i obezbedili mu godišnju platu od 4.000 florina, sa jednim jedinim zahetvom da mora ostati u Beču i komponovati. Ovo je prvi slučaj u istoriji da je jedan profesionalni muzičar živeo samo od sopstvenog rada, to jest, da nije morao da radi za crkvu ili na dvoru.



Betoven nije imao sreće u ljubavi. Nekoliko puta je bio nesrećno zaljubljen i nikada se nije oženio. Među papirima, pronađenim nakon njegove smrti, nalazilo se i pismo „Besmrtnoj voljenoj" koje nije poslao. Ni dan danas se ne zna kome je ono bilo namenjeno.



„Kada bih se samo izbavio iz moje tuge zagrlio bih ceo svet". Betoven



1812. godine Betoven se upoznao sa Geteom, čiju literaturu je obožavao, ali iz ovog susreta ni jedan ni drugi nije ponao lepe utiske. „Gete obožava dvorsku atmosferu" - pričao je Betoven. - „toliko, da je zbog toga postao pesnik..." S druge strane, Gete je smatrao da je Betovenova ličnost potpuno neukroćena, iako „ne greši potpuno kada smatra da je svet gnusan, ali sasvim sigurno ni on svojim stavom ne doprinosi ni sopstvenom ni zadovoljstvu drugih ljudi".



Glavne kompozicije 1811-12. godine bile su Sedma i Osma simfonija.



1815. godine umire Betovenov brat, i on preuzima starateljstvo nad njegovim devetogodišnjim sinom, Karlom. Zanimljivo, Betoven se prema Karlu ponašao kao što se njegov otac ponašao prema njemu, s tim izuzetkom što on nikada nije tukao svog štićenika. Ali, Betoven je od Karla na silu želeo da napravi vrhunskog pijanistu, iako ovaj nije pokazivao sklonosti prema muzici. Zbog toga, ne samo da se nikada nisu slagali, već je njihov odnos uvek bio prepun napetosti.

1824. godine završio je „Devetu simfoniju" na kojoj je radio od 1817, iako je bio potpuno gluv. Betoven je dirigovao prvim izvođenjem i nije bio svestan aplauza sve dok ga solisti nisu okrenuli prema publici.

1826. godine, baš pred diplomski rad, Karl je pokušao da izvrši samoubistvo. Oporavio se u bolnici i Betoven, na nagovor prijatelja, dopušta mladiću da se posveti vojnoj karijeri. Ipak, Ludvig je u ovom događaju, verovatno, spoznao svoju sličnost sa ocem, što je u značajnoj meri doprinelo dubokoj potresenosti i gotovo sigurno ubrzalo njegovu smrt.

26. marta Ludvig van Betoven umire od zapaljenja pluća.



„Prijatelji aplaudiraju, komedija je završena". Betovenove reči na samrti
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Pet Jan 14, 2011 5:46 pm


Sad Violin



eScala - Palladio
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Femme taj Sre Jan 26, 2011 2:23 am



Frederik Šopen, proslavljeni poljski kompozitor i pijanista, verovatno
je bolovao od epilepsije, tvrde španski istraživači.



Šopen je umro 1849. u 39. godini od posledica plućne bolesti koja je nedavno dovedena u vezu sa cističnom fibrozom.

Španski lekari, međutim, smatraju da je čuveni pijanista, koji je tokom svog relativnog kratkog života imao česte halucinacije, bolovao i od epilepsije temporalnog režnja, prenosi BBC.

Opise tih uznemiravajućih priviđenja nalazimo u Šopenovim pismima kao i u memoarima njegovih prijatelja.

Halucinacije
Francuska književnica Žorž Sand, koja je bila njegova ljubavnica, svedoči da je Šopen u nekoliko navrata imao "strašne halucinacije ispunjene duhovima".

U pismu kćerci Žorž Sand, Šopen opisuje jedan trenutak, za vreme izvođenja Sonate u B molu u jednom salonu u Engleskoj 1848. godine, kada su počele da mu se priviđaju kreature koje su izlazile iz njegovog klavira što ga je primoralo da napusti prostoriju kako bi se pribrao.

Halucinacije prate nekoliko medicinskih i psihijatrijskih poremećaja, ukljućujući šizofreniju, ali se najčešće javljaju kao glasovna, a ne vizuelna priviđenja.

Kod Šopena su se, po mišljenju španskih istraživača, halucinacije javljale kao posledica tzv. temporalne epilepsije.
Napadi ove vrste epilepsije često su praćeni čudnim priviđenjima i jakim naletima emocija poput onih koje je slavni poljski kompozitor sam opisao.

Istraživači napominju da je Šopen koristio opijum u formi tinkture laudanuma kako bi umirio simptome bolesti, ali navode da to nije moglo da izazove tako jasne halucinacije koje je uostalom imao i pre nego što je počeo da koristi taj lek.

Španski naučnici su, takođe, odbacili migrenu kao mogući uzrok priviđenja, jer su ona bila previše kratkog trajanja.




Razlučiti legendu od stvarnosti

Dr Manuel Varkes Karunčo i njegov tim navode da je bez modernih metoda testiranja teško dati definitivnu dijagnozu.
U članku, obljavljenom u časopisu "Medikal humanitis" (Medical Humanities), oni objašnjavaju da je Šopenova bolest mogla lako da promakne njegovim lekarima, jer je u to vreme znanje o epilepsiji bilo skromno.

"Sumnjamo da bi dodavanjem još jedne dijagnoze na već podužu listu bolesti pomoglo razumevanju umetničkog sveta Frederika Šopena. Smatramo, međutim, da nam saznanje da je imao ovaj poremećaj pomaže da razlučimo romansiranu legendu od realnosti kako bismo bolje razumeli čoveka i njegov život", ističe tim španskih istraživača.


Izvor - Blic

avatar
Femme
...

Ženski Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010

http://femme.darkbb.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Pet Mar 04, 2011 10:29 pm

PURCELL: Rondeau From Abdelazer Suite (Instrumental)



Lully: Marche pour la ceremonie des Turcs / Savall
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Khallu taj Čet Avg 25, 2011 11:26 am

avatar
Khallu
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010

http://femme.darkbb.com/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Femme taj Sre Sep 21, 2011 5:04 pm



RACHMANINOFF-RHAPSODY
avatar
Femme
...

Ženski Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010

http://femme.darkbb.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Khallu taj Pet Sep 23, 2011 7:30 pm


Antonio Vivaldi - Storm
avatar
Khallu
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010

http://femme.darkbb.com/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Zvončica taj Uto Sep 27, 2011 7:51 pm



avatar
Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Zvončica taj Ned Okt 09, 2011 2:26 am

avatar
Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Khallu taj Uto Okt 18, 2011 3:16 pm


Vivaldi - Four Seasons (Winter)
avatar
Khallu
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010

http://femme.darkbb.com/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Uto Mar 26, 2013 11:55 pm



Félix Mendelssohn-Bartholdy : Violin concerto No. 2 in E minor, Op. 64: I. Allegro appassionato
Nemanja Radulovic














...
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Uto Apr 30, 2013 12:26 am



Franz Liszt - Liebestraum













...
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Femme taj Ned Maj 19, 2013 11:35 pm

avatar
Femme
...

Ženski Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010

http://femme.darkbb.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Shade taj Pon Maj 20, 2013 9:07 pm





The Best of Haydn













...
avatar
Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Femme taj Sre Maj 22, 2013 7:44 pm







Vivaldi - Gloria




avatar
Femme
...

Ženski Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010

http://femme.darkbb.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Troja taj Uto Jun 25, 2013 10:04 am



Mocart - Carobna frula - duet Papagena i Pamine
avatar
Troja
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 13796
Pridružila/o se : 30.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Femme taj Uto Jun 25, 2013 6:13 pm

Troja ::

Mocart - Carobna frula - duet Papagena i Pamine

Lepo Troja.

Ovo obozavaaam, maestralno, maestralno.






Purcell - Cold Song 

avatar
Femme
...

Ženski Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010

http://femme.darkbb.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Troja taj Sub Jun 29, 2013 10:41 pm

Mocart Lacrimosa

avatar
Troja
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 13796
Pridružila/o se : 30.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Femme taj Čet Jul 04, 2013 12:33 pm



Verdi
avatar
Femme
...

Ženski Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010

http://femme.darkbb.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: Klasična muzika

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu