Ima neka tajna veza

od **Shade** Sre Jan 16, 2013 11:28 pm

Poslala sam ti poziv.
Poruku koju je vatra življenja ispisala na mom dlanu.
Nemoj skočiti na noge i povikati: "Da, to je ono što želim! Učinimo to!"
Samo tiho ustani i pleši sa mnom.

Pokaži mi kako slediš svoje najdublje želje, spiralno se spuštajući u bol unutar bola, a ja ću ti pokazati kako posežem unutra i otvaram se prema van kako bih osetila poljubac Misterija, slatke usne na mojima, svakoga dana.

Nemoj mi reći da želiš držati celi svet u svome srcu. Pokaži mi kako se odvraćaš od okrivljavanja drugoga, a da ne napuštaš samoga sebe kada si povredjen i bojiš se
biti nevoljen.

Ispričaj mi priču o tome ko si i saznaj ko sam ja u pričama koje živim. I zajedno ćemo se setiti da svako od nas uvek ima mogućnost izbora.

Nemoj mi reći kako će divne stvari biti, jednoga dana. Pokaži mi da možeš reskirati da budeš potpuno u miru, uistinu pomiren sa stvarima kakve su upravo sada u ovom trenutku, i opet u sledećem i sledećem i sledećem.

Čula sam dovoljno ratničkih priča o junačkim poduhvatima. Reci mi kako se raspadneš kad udariš o zid, naletiš na prepreku koju ne možeš preći snagom vlastite volje. Šta te nosi na drugu stranu zida, prema krhkoj lepoti tvoje vlastite čovečnosti?

I nakon što smo jedno drugome pokazali kako smo postavili i održali jasne, zdrave granice koje su nam pomogle da živimo jedno pored drugoga, reskirajmo prisetivši se da nikad nismo prestali tiho voleti one koje smo nekad voleli glasno.

Povedi me na mesta na zemlji koja te podučavaju kako plesati, na mesta na kojima možeš reskirati da dopustiš svetu da ti slomi srce, a ja ću te povesti na mesta na kojima mi zemlja pod stopalima i zvezde iznad mene uvek iznova zaceljuju srce.

Pokaži mi kako se brineš za posao, a da te on ne odredjuje.
Kada su deca nahranjena, ali još uvek glasovi unutar i oko nas viču da želje duše imaju previsoku cenu, podsetimo jedno drugo da to nikada nema veze s novcem.

Pokaži mi kako svome narodu i svetu daješ priče i pesme koje želiš da deca naše zemlje zapamte, a ja ću tebi pokazati kako se trudim, ne da promenim svet, nego da ga volim.

Sedni pored mene u dugim trenutcima zajedničke osame, znajući našu apsolutnu osamu kao i našu neosporivu pripadnost.
Pleši sa mnom u tišini i zvuku malih dnevnih reči, ne zamerajući mi ni jednu na kraju dana.

I kad zvuk svih svečanih očitovanja naših najiskrenijih namera odumre na vetru, pleši sa mnom u beskrajnoj stanici pre sledećeg velikog udaha, daha koji nas sve udahnjuje u postojanje, ne ispunjavajući prazninu izvana i iznutra.
Ples - Oriah Mountain Dreamer

Tango - Leonid Afremov

Itzhak Perlman
Tango

od **Shade** Čet Jan 17, 2013 6:28 pm

Razmislite o ovome: mnogi ljudi imaju problema s oproštajem jer su ih učili da je to jedan čin koji valja dovršiti u jednoj prilici. To nije tako. Oproštaj ima mnoge slojeve, mnoga doba. U našoj kulturi postoji pretpostavka da je oproštaj stopostotna ponuda. Sve ili ništa. Osim toga uče nas da oprostiti znači prevideti, simulirati kao da se stvar nije ni dogodila. To takođe nije tačno.

...

No, u svakom slučaju, kad dosegnete nešto više od pola, ostatak će doći s vremenom, obično u malim obrocima. Važan deo oproštaja jeste započeti i nastaviti. Dovršavanje svega toga je životno delo. Imate ostatak života da poradite na onom manjem postotku. Iskreno, kad bismo sve mogli shvatiti, onda bismo mogli sve i oprostiti. No većina mora provesti dugo razdoblje u alhemijskoj kupki da bi došla do toga.
To je u redu.

Clarissa Pinkola Estes -Žene koje trče s vukovima

Remedios Varo - La despedida

The Unforgiven
piano cover

od **Femme** Pet Jan 18, 2013 4:33 pm

Dali

Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni su kao zvezde čije rađanje vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne čujemo. Smrt starog sunca izgleda kao rađanje novog; umiranje ovakvih ljudi uvek je rađanje novog i neizvesnog. Oni su bića Vatre. Vatra je njihov Element, njihova priroda i sudbina.
Borislav Pekić

Artie Shaw's
Stardust

od **Boni** Pet Jan 18, 2013 10:37 pm

Toliko je lepo pripadati nekoj ženi, sav joj se predati! Nemoj mi se smejati ako ono što cu reci zazvuci budalasto. Ali pazi: voleti neku ženu, predati joj se, sasvim obujmiti sobom i osecati da si obujmljen njome, to nije istovetno sa onim što ti nazivaš zaljubljenošcu i cemu se pomalo podruguješ. To nije za podrugivanje. To je za mene put ka životu i put ka smislu života.
Hese, Narcis i Zlatousti

Djovani Boldini

When a man loves a women

od **Femme** Ned Jan 20, 2013 7:12 pm

Kako da se usudimo da tražimo radost i prisnost, kad najčešće srećemo
mlake ljubavnike i blagu sreću?
Duboko u sebi znamo da će se mlako ohladiti, da će se blaga sreća pretvoriti u neku neimenovanu tugu
i dosadna pitanja:
Da li je to ljubav moga života, da li je to sve što postoji, da li sam zbog toga ovde?
U svojim srcima znamo da mora da postoji nešto više i žudimo za onim što još nismo pronašli.
Ričard Bah

Fabian Perez - Cynzia at Las Brujas

Oscar Lopez's Lucia

od **Femme** Uto Jan 22, 2013 4:00 pm

To je muškarac koji ima svoje navike, odjednom razmišljam o njemu, verovatno često dolazi u ovu sobu, to je muškarac koji verovatno često vodi ljubav, to je muškarac koji se plaši, mora često da vodi ljubav jer se tako bori protiv straha.Kažem da volim pomisao da ima mnogo žena, i da sam ja među tim ženama pomešana
s njima. Gledamo se. Shvata to što sam upravo rekla. Pogled odjednom neiskren, lažan, uhvaćen u zlu, smrt.
Kažem mu da dođe, da mora ponovo da me uzme. Dolazi. Fino miriše na englesku cigaretu, skup perfem, miriše na med, njegovoj se koži nametnuo miris svile, voćni miris svilenog tusora, miris zlata, poželjan je. Kažem mu da ga želim. On kaže da jos čekam. Govori mi, kaže mi da je odmah znao, jos pri prelasku reke, da ću biti takva posle svog prvog ljubavnika, da ću voleti ljubav. Kaže da već zna da ću ga varati kao što ću varati muškarce s kojima ću biti. Kaže, što se njega tiče, da je oruđe svoje sopstvene nesreće. Srećna sam zbog svega sto mi je rekao i kažem mu to. Postaje grub, pada u očajanje, baca se na mene, grize dojke deteta, viče, vredja. Zatvaram oči pred veoma snažnim zadovoljstvom. Mislim: navikao je, to je ono što radi u životu, ljubav, samo to. Ruke su mu znalačke, divne, savršene. Imala sam mnogo sreće, to je jasno, kao da mu je to zanat, kao da ima, a da to i ne zna, nepogrešivo osećanje sta treba uraditi, šta treba reći .
Kaže mi da sam *****, gadura, kaže mi da sam njegova jedina ljubav, a to je upravo ono što treba reći i ono što se kaže kad se daje oduška govoru, kad se telu dopušta da istražuje i nalazi i uzima ono sto želi, i da je sve dobro, da nema otpadaka, otpaci su preplavljeni, sve odlazi u bujicu, u silinu strasti.
Ljubavnik- Margaret Diras

John Henry Fuseli - The Nightmare

Jane Birkin & Serge Gainsbourg
La Décadanse

od **Femme** Uto Jan 22, 2013 11:06 pm

Marija Olga je očaravajuća žena. Posebno deo po imenu Olga.
Udala se za veliku i kršnu, pomalo nespretnu momčinu, koji je bio pun častoljubivih ideja, postrojenih kao drveće na šetalištu.
Ali, deo kojim se udala bio je deo po imenu Marija. Njen deo Olga je ostao slobodan i potom je sebi našao ljubavnika koji je živeo u obožavanju njenih očiju.
Ona nije mogla da razume zašto bi se njen muž razbesneo i prebacivao joj nevernost. Marija je bila verna, savršeno verna. Šta mu je trebalo da se petlja s Olgom? Ona nije razumevala da on ne razume. Marija je ispunjavala svoje dužnosti, deo Olga je obožavao svog ljubavnika.
Zar je ona bila kriva za svoje dvostruko ime i za posledice do kojih ono može dovesti?
Tako je ona, kada je muž zgrabio pištolj, širom otvorila svoje ogromne oči, ne u strahu, već začuđena, jer nije mogla da razume tako apsurdan potez.

Ali, dogodilo se da je muž pogrešio i ubio Mariju, deo koji beše njegov, umesto da ubije Olgu. Olga je nastavila s životom u naručju svoga ljubavnika, i mislim da je još uvek srećna, veoma srećna, jedino što oseća da je pomalo sakata.
Vicente García - Huidobro Fernández - Tragedija

Benito Cerna

Ella Fitzgerald and Louis Armstrong
Learnin' The Blues

od **Boni** Sre Jan 23, 2013 12:14 am

Ima neka tajna veza - Page 3 917288512_small

Claude Monet

Sedosmo u čamac, ona sede kraj mene na moje sedište i dodirnu me svojim kolenom. Ja je pogledah i ona mi na tren uzvrati pogled. Pričinila mi je prijatnost time što me je dodirnula kolenom, počeh da se osećam nagradjenim za taj gorki dan i radost mi se vraćala kada ona iznenada promeni položaj, okrete mi ledja i poče da razgovara sa doktorom koji je sedeo kraj krme. Celih četvrt sata nisam postojao za nju. Onda učinih nešto zbog čega se kajem i što još uvek nisam zaboravio. Njena cipela pade sa noge, ja je zgrabih i zavitlah u vodu daleko od čamca, od radosti što je blizu ili od potrebe da skrenem pažnju na sebe i podsetim je da postojim - ne znam. Sve se zbi tako brzo, nisam razmišljao, to mi je samo tako sinulo. Dame vrisnuše. A ja se ukočih od toga što sam učinio, ali kakva je korist bila od toga? Što je učinjeno, učinjeno je.

Pan, Knut Hamsun

Handel's Water Music

od **Shade** Sre Jan 23, 2013 11:52 pm

Ludaci kao i geniji, premašuju granice svoje domovine ili svog vremena i zalaze u tu Ničiju Zemlju,
apsurdnu i čarobnu, deliričnu i nemirnu, koju ispravni građani posmatraju s promenjivim osećanjima.
Naime, od osećanja straha do mržnje, od prividnog potcenjivanja do divljenja.
Ernesto Sabato
O junacima i grobovima

Remedios Varo - Creation de las aves

Vanessa Mae
The Violin Fantasy

od **Femme** Pet Jan 25, 2013 9:30 pm

Istinski prosvetljeni su oni koji sve razumeju, sve uvažavaju, sa podjednakom ravnodušnošću prihvataju sva učenja i sve učitelje, oni koji ništa ne odbacuju - telesno, ni duhovno - oni za koje je duša čista, za koje je telo čisto, oni za koje je seks uzvišen kao i Tagorina pesma.
Vivekananda

Pavel Guzenko

Maksim Mrvica
Somewhere in Time

od **Shade** Sre Jan 30, 2013 2:11 pm

Caravaggio - A Boy Bitten By A Lizard

Smrt u Veneciji - Tomas Man
Jer lepota, Faidre, dobro to upamti, samo je lepota u isti mah božanska i vidna, i tako je ona put čulnoga, ona je, mali Faidre, put umetnika ka duhu. A misliš li ti, dakle, moj dragi, da ikada može postići mudrost i pravo muško dostojanstvo onaj koga put ka mudrosti vodi kroz čula? Ili naprotiv, veruješ (a ja ti dopustam da sam odlučiš) da je to opasno- umilan put, uistinu put lutanja i greha, koji nužno zavodi? Jer ti treba da znaš da pesnici ne mogu ići putem lepote a da im se ne pridruži eros, i ne nametne im se za vođu; pa čak i ako smo junaci svoje vrste i čedni ratnici, mi smo kao žene, jer strast je naše uzdizanje, a nasa čeznja mora ostati ljubav,- to je naša slast i naša sramota. Vidiš li dakle da mi pesnici ne možemo biti ni mudri ni dostojanstveni? Da nužno moramo lutati, nužno moramo ostati raspusni i pustolovi osećanja? Uzorno držanje našega stila je laž i gluma budale, naša slava i počasni položaj je lakrdija, veoma je smešno poverenje mase prema nama, vaspitanje naroda i omladine putem umetnosti isuviše je samo podvig, i trebalo bi ga zabraniti. Jer kako bi mogao biti dobar vaspitač onaj čiji duh nepopravno i prirodno upravljen prema ponoru? Mi bismo se rado odrekli te težnje i postigli dostojanstvo, ma kako se obrtali, ona nas privlači. Tako biva da se odričemo saznanja koje rastvara i razara, jer saznanje, Faidre, nema ni dostojanstva ni strogosti; ona zna, razumeva, oprašta, bez držanja je i bez oblika; ono ima simpatiju za ponor, ono jeste ponor. Njega znači odlučno odbacujemo, i od tada težimo jedino za lepotom, a to znači za jednostavnošću veličinom i novom strogošću, za drugom bezazlenošću i za oblikom. Ali oblik i bezazlenost vode zanosu i požudi, Faidre, vode plemenitoga možda ka užasnome skrnavljenju osecanja koje i njegova rođena lepa strogost odbacuje kao infamno, vode ka ponoru, i oni ka ponoru. Nas pesnike, velim, vode tamo, jer mi nismo sposobni da uzletimo, sposobni smo samo da bludimo.

Andre Rieu - La Traviata
Libiamo

od **Boni** Čet Jan 31, 2013 10:45 pm

Salvador Dali

Onaj ko nikada nije presedeo celo popodne sa knjigom, užagrenih očiju i razbarušene kose, i čitao, čitao zaboravljajući svet oko sebe, ne primećujući glad ili hladnoću, ko nikada nije čitao potajno, uz svetlo baterijske lampe ispod pokrivača, zato što su otac ili majka ili neka brižna osoba ugasili svetlo uz dobronamerno obrazloženje da sada mora da se spava, jer ujutru treba rano ustati, ko nikada nije, otvoreno ili krišom, prolio gorke suze zato što se završila neka divna priča ili zato što se treba rastati sa likovima koje voli i divi im se, za koje strepi i nada se, sa kojima je zajednički preživeo toliko mnogo pustolovina i bez čijeg bi društva, kako se činilo, život bio prazan i besmislen, ko sve to ne poznaje iz vlastitog iskustva taj verovatno nikada neće moći da shvati ono što je Bastijan tada učinio.
Dok je buljio u naslov knjige, njemu je neizmenično bivalo hladno i vruće. Upravo to je bilo ono o čemu je često sanjao i što je, opsednut strašću priželjkivao: priča koja se nikada ne završava...
Mihael Ende

od **Shade** Čet Jan 31, 2013 11:08 pm

''Profesore Niče, znam da su Vas u prošlosti izdali i da otuda s pravom očekujete izdaju i u budućnosti. Dajem Vam, međutim, svoju reč da to ovde neće biti slučaj. Obećavam da Vaše ime nikada neću pomenuti niti će se ono ikada pojaviti u kliničkoj dokumentaciji. Izmislićemo pseudonim za Vas."

" Nije stvar u tome što možete reći ostalima, prihvatam Vašu reč u tom pogledu. Ono što je važno je šta ćete reći sebi i šta ću ja reći o sebi. U svemu što ste mi rekli u vezi sa Vašim motivima uprkos upornim uveravanjima u to da pružate uslugu i smanjujete patnju, nije bilo ničega što se stvarno ticalo mene. Tako i treba da bude. Koristićete me u svom ličnom projektu: i to je za očekivanje- to je prirodno. Ali, zar ne vidite, Vi ćete me iskoristiti! Vaše sažaljenje, Vaše milosrđe, Vaše saosećanje, tehnike da mi pomognete, da me vodite- efekti svega toga čine Vas jačim na račun moje snage.
Nisam dovoljno bogat da bih sebi mogao da priuštim takvu pomoć. "

Niče je zakopčavao kaput no Brojer nije mogao da zadrži reči: " Smatrate da Vaši stavovi univerzalno važe,
te nastojite da u ljudskoj vrsti razumete nešto što niste kadri da razumete kod sebe samog."
Kad je Niče plakao - Irvin Jalom

Georges Seurat Circus Sideshow

Bond
Kismet

od **Shade** Sre Feb 06, 2013 10:26 pm

Vreme je paradoks,
proteže se između "prošlosti" i "budućnosti"
koje postoje samo u našim umovima.
Zamisao vremena konvencija je misli i jezika,
društvena pogodba.
Ali, prava je istina
da posedujemo samo ovaj trenutak.
Dan Millman - Zakoni duha

Frederic Delarue
Intuition

od **Femme** Čet Feb 21, 2013 12:30 am

Prosečan čovek odmerava se u odnosu na prošlost, bilo u odnosu na svoju ličnu prošlost ili na prošlo znanje svog vremena, kako bi pronašao opravdanje za svoje sadašnje ili buduće ponašanje, ili da bi za sebe ustanovio obrazac. Samo vračevi istinski traže tačku spram koje će se snalaziti u prošlosti.
Karlos Kastaneda - Moć tišine

S. Dali

One day - Reckoning song
Asaf Avidan

od **Shade** Ned Feb 24, 2013 5:50 pm

A mi, stanovnici velikog kosmičkog korala, verovali bismo da je atom (kojeg pritom ne vidimo) puna materija, dok bi on, kao i sve drugo, bio samo tkanje praznine u praznini, i nazvaćemo bićem, punim i čak večnim, taj panađur nepostojanosti, tu beskonačnu protežnost, koja se poistovećuje sa apsolutnim ništa, i koja iz vlastitog ne-bića rađa zabludu svega.

Jesam li dakle ovde da bih se zabluđivao o zabludi jedne zablude, ja koji sam samom sebi zabluda? Jesam li morao izgubiti sve i završiti na ovom čunu , zaboravljenom usred antipoda, da bih saznao da nema šta da se izgubi? No zar tom spoznajom neću dobiti sve, jer postajem jedina misleća tačka u kojoj vaseljena priznaje vlastitu zabludu?
Ostrvo dana pređašnjeg - Umberto Eko

Lugubrious Game - Dali

Bond
Duel

od **Boni** Pon Feb 25, 2013 12:59 am

Neznost je postojala, nacin na koji su njena usta i njena koza, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo lezimo jedno pored drugog i disemo dok se napolju smrkava. Ta neznost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira sta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama.
Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupcenje, kao da su se tokom godina oblikovali medjusobno, njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su vise bili kao neshvatljive, ali neosporne cinjenice, nego sto su bila pitanja koja su cekala odgovor. Bilo je svejedno zasto volimo, kada smo vodili ljubav.
Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja vise ni sam nisam znao sta mislim o svemu tome sto se desilo i svemu sto se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje vecito, vrtoglavo ljuljanje izmedju sumnje i umirivanja, izmedju pitanja bez odgovora i uvenulih nada.
Mozda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu nista znacili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde covek moze da bude ko god hoce.
Mozda je i ona morala da prizna da u pocetku nema nikakvog znacaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je nasoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako moze slobodno da se krece po tragovima koje ostavlja, kroz oci koje zadrzava svojim pogledom dok hoda.
Mozda je i ona razumela da nam prica ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pricamo sami i da nam prica postaje poznata tek kad se isprica.
Da ne mozemo nikada unapred da znamo sta znaci i koliko. Da prica mora da se prica dan za danom, korak po korak, bilo da je pricamo oklevajuci ili odlucno, uverljivo ili sumnjicavo.
Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slucajnim granama, tokom godina u rukama pogresnog coveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome cemu je utabala put svojim strpljivim koracima.

Kristijan Grendal- U oktobru

Gustav Klimt- Poljubac

Eternal Love

od **Shade** Pon Feb 25, 2013 11:03 pm

Ima neka tajna veza - Page 3 Caravaggio-Il-Sacrificio-di-Isacco-638x425

Sacrificio di Isacco - Caravaggio

Kada cujete kako se sami nazivaju dobri i pravedni, nemojte smetnuti s uma da im nedostaje samo vlast pa da budu fariseji.
Fridrih Niche

Us & Them
(Pink Floyd) - The Royal Philharmonic Orchestra

od **Boni** Uto Feb 26, 2013 8:54 pm

Moze li biti veće ludosti nego da se iz ne znam kakvih razloga preduzima ona vrsta borbe koja i jednoj i drugoj strani donosi gubitke? A moze li biti vece ludosti, ni ne pokusati boriti se za ono za cime nam srce zudi, ne pokusati dohvatiti tu slast koja nam nocima lomi telo, koja nam obuzima sve misli? O, da, svi znaju sta je bolje za nas. Nasi prijatelji znaju sta nas cini srecnim, nase komsije znaju to, cak i prodavac brasna to zna bolje od nas. Svi oni se pozure da misle nasim glavama kada pozelimo da promenimo nesto u svom zivotu. Sve u strahu da nam slucajno zaista ne bi bilo bolje, ako bismo se odvazili da ucinimo korak unapred. Ludost! To je ludost sto on zeli, sto on pokusava! Ludost! Odjekuje sa bedema grada.... Pred tom ludoscu padaju maske prijateljstva, i covek tek tada vidi da su prijatelji samo dugo tu, dok covek sedi nesrecan u svom brlogu zivota. Cim napravi i najmanji pokusaj da se oslobodi toga, najmanji iskorak da potrazi istinsku srecu, ti isti prijatelji se pretvaraju u bogove, andjele, osvetnike, odjednom oni dobiju moc i nebesku mudrost da znaju sta je za nas dobro i koliko smemo da budemo srecni. Ludost! Uzvikuju glasno, pokusavajuci da time nadjacaju nasu zudnju. I covek tek tada shvati, koliko je u sustini sam. Za rat je potrebno mnogo durasnih i snaznih ljudi koji imaju vrlo mnogo smislenosti, a ti si sam, kada se zaore potmuli glasovi rogova. Sta tada, molim vas, vrede svi oni mudraci koji su iscrpni od mozganja i koji zbog svoje razdvojene i rashlađene krvi jedva dahcu? Vuku vas unazad da biste ostali zarobljeni u ledu, ali vatra koja u vama bukti, jaca je od svega. Ludost.... da, kao ludost su zapocela sva velika svetska otkrica, svi potezi koji su doneli slavu, srecu i mir, u pocetku su bili ludost..... Bicu onda lud u ocima sveta.... ali srecan u svojoj dusi. Ko moze da me spreci da makar pokusam da ostvarim svoju ludost?

Erazmo Roterdamski – „Pohvala ludosti“

od **Femme** Čet Feb 28, 2013 12:57 am

Dajem ti sat, ne da se prisećaš vremena, već da bi ga ponekad mogao na trenutak zaboraviti, da ne izgubiš dah pokušavajući da ga osvojiš. Jer bitke se nikad ne dobijaju. Čak se i ne biju.
Bojno polje samo otkriva čoveku njegovu ludost i očajanje, a pobeda je uvek samo iluzija filozofa i glupaka.
Moglo bi se pomisliti da će se nesreća jednog dana umoriti, ali onda samo
vreme postaje naša nesreća.
Buka i bes - V. Fokner

Dali - Daddy Longlegs of the Evening

Enigma
Now We Are Free

od **Shade** Čet Mar 14, 2013 12:32 am

Benito Cerna

Viša inteligencija žene je uvek zlodejna za čoveka od srca.
Takva žena je naoružana do zuba.
Ako je čovek duhovno manji od nje, ona seče; ako je čovek silniji,
ona se mačuje.
Dučić

Chet Baker
Every Time We Say Goodbye

od **Boni** Čet Mar 14, 2013 1:48 am

Izmicala mi je, to sam osećao, u neku oblast koja više ne zna za ime, nego samo za tamu, i možda, nepoznate zakone tame. Ona to nije htela, i vraćala se. Ali više nije pripadala meni, a možda nikad nije ni pripadala meni … Ko uopšte kome pripada i šta znači pripadati jedno drugom – te građanske reči beznadne iluzije? Ali sam uvek nanovo, kad se vraćala, za jedan čas, za jedan pogled, za jednu noć, sam sebi izgledao kao knjigovođa koji ne treba da računa, nego ne pitajući da primi ono što mu daje jedna lutalica, nesrećnica, osuđena na smrt. Znam da za to postoje druga imena, jeftina, površna i nipodaštavajuća – ali ona mogu odgovarati drugim okolnostima i ljudima koji svoje egoistične zakone smatraju zavetnim pločama Božijim. Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on. Ko to ne zna, taj nikad nije bio usamljen, nego samo sam …
Remark – Noc u Lisabonu

Ima neka tajna veza - Page 3 Samyie-izvestnyie-kartinyi_9

Ima neka tajna veza - Page 3 Samyie-izvestnyie-kartinyi_9

Vincent Van Gogh-Starry night over the rhone

Tchaikovsku-Piano concerto 1

od **Shade** Pon Mar 18, 2013 2:07 pm

Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj,
kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština.
Taština nad taštinama.
Danilo Kiš

Dali - Metamorphosis narcissus

Ave Maria

od **Shade** Sre Apr 03, 2013 11:09 pm

Ima neka tajna veza - Page 3 156083_10151553121406042_1157717806_n

Telo, ljubav, smrt - to troje čini samo jedno. Jer telo je bolest i požuda, a ono nam donosi smrt, da, oboje je puteno, i ljubav i smrt, i u tome je njihov užas i njihova magija! Ali smrt, razumeš, ona jednim delom ima vrlo rđav glas, ona je nesto bestidno, zbog čega se crveni od srama; a sa druge strane to je sila vrlo svečana i vrlo veličanstvena- mnogo uzvišenija nego veseli život koji pravi pare i nabija mesinu- mnogo dostojnija poštovanja nego napredak koji neprestano blebeće - zato što je smrt istorija i plemenitost i pobožnost, i ono večno i sveto što čini da skinemo šešir i da hodamo na vrhovima prstiju. A isti tako, i telo i ljubav prema telu su nešto nepristojno i neprijatno, i telo pocrveni i pobledi na površini svojoj usled straha i stida od sebe samog. Ali ona je isto tako velika slava dostojna obožavanja, čudesna slika organskog života, sveto čudo običaja i lepote, a ljubav prema njemu, prema ljudskom telu to je isto tako krajnje čovečansko interesovanje.

Tomas Man - Čarobni breg

Moby
When it's Cold I'd Like To Die

od **Shade** Sre Apr 03, 2013 11:19 pm

Posmatranja i doživljaji nemog usamljenika ujedno su nejasniji i prodorniji no u čoveka društvenog, njegove misli su teže, čudnovatije, i svagda malo osenčene tugom. Više no što bi trebalo zanimaju ga slike i opažanja kojih bi se inače olako oslobodio jednim pogledom, osmehom, izmenom mišljenja; oni se produbljuju u ćutanju, bivaju značajni, postaju doživljaj, avantura, osećanje. U samoći sazreva ono što je originalno, lepota smela i neočekivana, pesma. No, u samoći sazreva i ono što je naopako, nesrazmerno, apsurdno i nedopušteno.
Tomas Man - Nemi posmatrač

Ima neka tajna veza - Page 3 59774_10151533129196042_630444495_n

Ima neka tajna veza - Page 3 59774_10151533129196042_630444495_n

Lacrimosa

od Sponsored content

Ima neka tajna veza

Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza

Re: Ima neka tajna veza